Ljudsku ishranu teško je zamisliti bez masnoće. Ona daje ukus i lepu teksturu, povezuje sastojke, omekšava peciva, savršeno se uklapa u sendvič, čini kolače mekim, torte kremastim...

Teško da ćete igde naći recept koji među sastojcima ne uključuje margarin ili maslac. Ljudi ih samovoljno menjaju, a češći izbor je, zbog cene, često margarin.

Ali, između margarina i maslaca postoji velika razlika. Osim što je ukus značajno lepši kada se koristi maslac, i benefiti po zdravlje su znatno brojniji.

Efekti maslaca na zdravlje

Osnovna masa maslaca zapravo je mlečna mast. Ona čini 83 odsto ovog proizvoda, pa je prava riznica kalcijuma, za koji se zna da je od velikog značaja za zdravlje kostiju.

Pored toga, maslac sadrži i lepe količine natrijuma, fosfora, kalijuma i magnezijuma, kao i malu količinu gvožđa. Nije ni čudo što se preporučuje kao prva masnoća koju treba ubaciti u ishranu bebe!

Osim ovim važnim mineralima, maslac je i izvor važnih vitamina, među kojima su vitamin A, ključan za sintezu proteina, rast i razvoj tkiva i organa, kao i dobar rad štitne i nadbubrežnih žlezda, zatim vitamin E (poznat kao vitamin mladolikosti) i vitamin D, čiji je optimalan nivo u organizmu neophodan za normalno funkcionisanje tela.

Poznato je da su masne kiseline veoma važan faktor za zdravu ishranu - maslac ih poseduje čak 20, i to optimalno izbalansiranih tako da podižu nivo HDL (dobrog) holesterola, poboljšavaju funkciju mozga i time snižavaju rizik od moždanog udara.

2.jpg
Promo 

Da li vam išta govori podatak da je maslac jedna od nezaobilaznih namirnica u hrono ishrani, koja važi za jednu od najzdravijih. Iako je u pitanju masnoća, maslac ima moć da pomogne telu da sagoreva masne ćelije!

Sa druge strane, poznato je da je margarin proizvod dobijen mešanjem jestivih biljnih ulja. Štetnost margarina potiče verovatno od toga što je veliki procenat ovog proizvoda pravi od soje, namirnice koja je u 99 % slučajeva genetski modifikovana.

Naučno je dokazano da genetski modifikovana hrana može da naruši zdravlje, izazivajući čitav niz bolesti, od srčanih oboljenja, preko astme i alergija, do hormosnkih poremećaja i kancera.

Drugi problem je sam proces proizvodnje margarina - dobija se vrućim presovanjem, procesom koji oslobađa slobodne radikale, za koje se zna da nepovoljnoi utiču na zdravlje čoveka. Takođe, trans-masti koje se nalaze u margarinu nemaju dobar uticaj na vaše telo, pa nije ni čudo što je Svetska zdravstvena organizacija preporučila da se njihov unos ograniči na svega 2 grama dnevno.

Sada kada znate kako i maslac i margarin mogu da utiču na vaše zdravlje, birajte pametno!

(Promo tekst)