Slučajno poznanstvo mladog pesnika iz trebinjskog sela Podvori iz Ljubomira Predraga Janičića i Aleksandre Nikolić (20) iz Beograda učinilo je da njeno srce napravi nesvakidašnji izbor i da velegradski asfalt zameni seoskim brdima, štiklu opancima, a splavove i kafiće selima i druženjem uz gusle i epske pesme.

Srce ove mlade devojke je zaigralo pri prvom susretu sa nadahmnutim Trebinjcem, a hercegovačka ganga, nekoliko stihova iz „Gorskog vijenca“, učinili su svoje i dvoumljenja nije bilo – Predrag i njegovo selo su ono što želi.

Odrekla se Garde vojske Srbije gde je trebala da stupi, a nije joj smetalo ni saznanje da će u dve male prostorije sa vanjskim kupatilom da živi sa mužem, deverom, svekrom, svekrvom i bakom, naprotiv, kaže, da se radovala velikoj porodici, zajedničkoj pesmi, smehu i veselju.

„Odrastao sama u Ljubomiru na kolenu deda Veljka Janičića i od malena sam voleo tradiciju i običaje. Uz njega sam zavoleo i gusle i epsku poeziju, a imao sam sreće da nađem ženu koja voli iste stvari, pa čak i da piše“, kaže Predrag koji je želeo što slikovitije da dočara svoj život na selu i poznanstvo sa izabranicom svog srca.

Iako je autor više desetina pesma, a o njemu napisano mnogo priča, ovaj put u centru pažnje bilo je poznanstvo sa mladom Beograđankom koja je napustila velegradski život i došla u malo, krševito hercegovačko selo.

"Posećujem sve festivale gusala, tako da sam otišo i na onaj u Beogradu u maju prošle godine. U holu sam sreo jednu đevojku. Kao i sve druge mi se učinila, ali eto čuda. Ona meni priđe i pita me: ‘Jesi li ti pesnik Janičić’. Ja iznenađen da i u Beogradu znaju za mene, ali mi imponuje pa brže bolje pružih ruku i rekoh: ‘Jesam, čast mi je’, a ona uzvrati“, priseća se Janičić.

Videli su se sutradan, nakon čega su otišli svako na svoju stranu do skorog viđenja.

"Upoznali smo se, bili zanimljivi jedno drugome. Bila je drugačija od ostalih koje sam do tada sretao – jednostavna, volela je ono što i ja volim – gusle, epsku poeziju, kupila me stihovima Gorskog vijenca koga zna napamet“, kaže Predrag.

Dodaje da joj ništa nije krio, ni gde živi, da želi da nastavi dedovim stopama, na što je ona pristala i bila oduševljena da živi na selu, jer su njeni iz Gruže, iz Knića.

Nakon sedam meseci ljubavi na daljinu, tokom kojih su se samo tri puta videli, Predrag je sa kumom Radovanom Lečićem otišao u Beograd, ali ne sa namerom da mladu dovede kući. Ipak, za svaki slučaj, u Bileći su kupili veliku jabuku kako nalažu stari hercegovački običaji i pravac prema Srbiji.

"Po našem običaju, kada momak devojku traži - ili kada joj zatraži ruku kada bi se to prevelo, ne prosi je nego joj da jabuku. Ukoliko prihvati jabuku, ona je obećana tome momku i on od tada preuzima vođstvo“, kaže Predrag.

predragjanicicljubomirtrebinjepjesnik1.jpg
rejting.info 

Usred Beograda zapevao gangu
Prvo su otišli u stan gde je Aleksandra bila sa majkom, a koja mnogo nije znala o ovoj vezi, kao ni otac, ni dva brata i sestra.

„Rekli smo joj da se svi vraćamo zajedno za Hercegovinu. Ona je odgovorila da možemo samo nas dvojica. Ja, ponosni Hercegovac, malo se pridigoh, pa onako kao srdito udarih šakom od sto, čaše se zaljuljaše i kažem Aleksandri, koja se već bila spakovala, da krećemo. Ispred stana, usred Kaluđerice, ja zapevah ‘Zbogom ostaj, zbogom ostaj đevojačka majko’, a Radovan me, kumovski podrža“, priča Janičić.

Sa jabukom u ruci Aleksandra se sa dva Hercegovca, nakon što su svratili u Hram Svetog Save na Vračaru, uputila u nepoznato.

Tokom puta Predrag je javio roditeljima da dovode mladu, da budu spremni i da okupe komšije, rodbinu i prijatelje, što niko nije verovao, ali su ih, ipak, u Podvorima dočekalo njih stotinak, sa harmonikom, guslama i pesmom.

„Kada smo bili u autu, rekao sam Aleksandri: ‘desnom nogom zakorači preko praga, s desne strane poljubi dovratnik na vratima, prekrsti se, a kada uđeš čekaće te jedan deda, ti se sagni i poljubi ga u ruku, a on će ti nazdraviti’ i tako je i bilo, ona je sve ispoštovala. Sve je bilo kao da smo uvežbali“, kaže Predrag.

Dodaje da je iznenađen kako se brzo uklopila i prihvatila hercegovačke običaje i naglašava da joj je postavljao i neka trik pitanja, pokušavaju da otkrije kakva je i da je zato znao da će ovakva da bude.

"Ja sam joj jednom u šali u kojoj je, moram da kažem, bilo i dosta zbilje, rekao: ‘moja je majka osma kod roditelja, ja ti ne mislim ispod toga. Ona meni na to kaže: ‘slušaj ti, pesniče, meni je majka 11.a kod roditelja, pa da znaš ja ti ne mislim ispod toga“, priča Janičić.

Imaju dosta planova, ali kažu da ne pate za luksuzom.

"Najosnovnije bi bilo da dobijem posao, jer ako čovek nema stabilan posao, ne može da napreduje. Otac trenutno radi u Industriji alata, majka ne radi, ja nigde, mlada nigde, brat student, baba najniža penzija. Babina penzija i očeva plata ne mogu da zadovolje bratove troškove studija u Podgorici. Fala Bogu, ono što je najvažnije, svi smo zdravi, vredni, radni, imamo sedam krava, ne damo se“, kaže Janičić.

Svojim dolaskom ova mlada Beograđanka nije unela živost samo u kuću Janičića već i u celo selo, gde je za vrlo kratko vreme naučila imena svih stanovnika, njihove dece, godine starosti, a njena šala i želja da im pritekne u pomoć meštane ostavlja u neverici, pa kažu: „Naše devojke kao da su rođene u Beogradu, a ona ovde“.

„Kada sam ga prvi put videla, srce mi je zaigralo i krenula sam prema njemu. Morala sam mu prići pa šta bude. Povratka nije bilo. U tom trenutku sam osetila kao da sam pronašla svoju drugu polovinu koja se odmah uklopila i teško da se može razdvojiti“, kaže Aleksandra i dodaje da joj je bio drugačiji od momaka na koje su navikle beogradske devojke.

Ova mlada devojka je u to vreme trebalo da počne da radi u Gardi Vojske Srbi, ali je znala ako se odluči na ovaj korak, da će celi tok priče ići drugačije, što nije želela.

S Predragom bi živela i na vrhu Leotara
Predragova iskrenost je ovu mladu Beograđanku posebno privukla, a poverenje koje je osetila odmah na početku je bilo njen pokretač ljubavi.

„Uvek sam volela kod njega iskrenost i znala sam donekle šta me čeka, ali ono odnekle nisam mogla ni da pretpostavim. Običaji su drugačiji, bilo je na početku malo čudno i neobično, ali ja sam to sa sobom presekla u Beogradu. Da sam sa njim trebalo da živim na vrhu Leotara, išla bih bez dvoumljenja“, kaže Aleksandra.

Voli da se šali posebno „na račun“ svekrve s kojom ima odnos kao sa majkom i drugaricom.

„Svekrva me o jadu živom zabavi, hoće da je glavna, ali ni ja se ne dam. Previše se opustila. Nekada je ljuća od šargana, zato je za kaznu pošaljem da ona obavlja poslove oko krava, a ja se držim šerpe, pita, kolača, hleba. Ništa to meni nije teško. Nekada svekrva i baka počnu te kuhinjske poslove, a ja završim, a nekada i počnem i završim“, smejući se priča Aleksandra, dok je grle svekrva Slavka i baba Mila.

Kaže da je ovo tek prvo poluvreme, a da sledi drugo, nakon što potpiše papire za brak 19. aprila, te dodaje da je familija postala i opreznija kada su saznali da je trenilara borilačku veštinu „krav maga“.

Želi i da nauči krave da muze, ali i druge seoske poslove da bi mogla „rame uz rame“ da ide sa ostalim članovima domaćinstva.

"Sela ja ispod krave pa povuci-potegni. Gleda ona mene, ja nju, ali nije mrdala. Valjda joj je bilo dobro. Ja sam se o jadu zabavila. Pomuzla sam pola litra mleka i ništa mi u životu nije bilo slađe, bolje mleko nikada nisam pila“, kaže Aleksandra.

Predrag nije ljubomoran jer sam među kravama

„Predrag je krpuša da veći ne može biti. Nije ljubomoran jer nema na šta, idem samo među krave, kada bi se malo sredila i otišla do grada možda bi i bio“, šali se Aleksandra.

Ističe da je ne ineresuju izlasci u grad, noćni provodi, već da samo uživa u društvu Predraga i da idu na guslasrke večeri.

„Ovo je tek naše zabavljanje. Imamo mi kuću i u gradu, pa eto ako hoće dever kada se oženi može sa svojom ženom da ide u Tebinje slobodno. Ja sebe ne vidim u gradu već na selu. Predrag je meni rekao ja iz Ljubomira i da ne planira nigde odatle, tu mu je dedovina i ja to poštujem. Proširićemo, ako Bog da, kuću, a voljeli bismo i dosta djece. Jedno po jedno - jedan fudbalski tim. Meni je žalosno da u seoskoj školi ima samo troje dece“, kaže Aleksandra.

Ističe da je odrasla u gradu, ali da je uvek volela da ode do Crne Gore odakle joj je poreklo i da je uvek privlačilo selo.

„Mnogo su veće prednosti odrastanja na selu nego u gradu. Želim da decu odgajamo na Ljubomiru, da su na svežem vazduhu, piju planinsku vodu, jedu zdravu hranu, da odrastaju uz gusle, epsku pesmu. To nema cenu“, kaže Aleksandra.

Predragov otac Tomislav kaže da im je sin uvek govorio da će se oženiti samo ukoliko nađe curu koja voli epsku poeziju, život na selu, da ne bude našminkana.

„Ja sam mu rekao – ti si momak doveka. Često sam sa rodicom Mirom Ivanković pričao o Predragovim zahtevima, ali, evo, hvala Bogu, sve je to našao. Uz to i mlada piše pesme, peva uz gusle, pa nam je svako veče svadba u kući“, kaže Tomislav.

Predrag i Aleksandra sudbonosno „DA“ izgovoriće 19. aprila u crkvi na Ljubomiru, gde će se nakon više od 70 godina po prvi put obaviti venčanje, nakon čega će kolona vozila umesto kroz grad proći uskim seoskim puteljcima.

Kurir.rs/rejting.info/fotorejting.info

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(VIDEO) UDALA SE VODITELJKA VREMENSKE PROGNOZE U NARODNOJ NOŠNJI: Napustila Beograda i sada je rekla DA muškarcu posle MESEC DANA veze! A evo gde će živeti!