DILEMA KOJA TRAJE OD 16. VEKA: Da li se jaja za VASKRS farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak?

Tradiciji kod Srba da se za Vaskrs farbana jaja pojavila se još u 16. veku. Međutim, postoji dilama oko toga da li jaja treba farbati na Veliki četvrtak ili Veliki petak.

Poslednja, strasna nedelja, a posebno dani od Velikog četvrtka, sva je u znaku domaćinstva, pripremi ukusne hrane i farbanju vaskršnjih jaja.

U nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba da se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki subotu, a da je Veliki petak dan kada ne treba ništa da se radi, i da se provede u molitvi.

Crkva je prihvatila bojenje jaja još u 12. veku a kod nas ta praksa se javlja u 16. veku. Jaja bojena crvenom bojom su starijeg porekla nego ova današnja šarena i prema arheološkim izvorima, pominju se u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda još od 4.veka nove ere.

Prvi pomen o bojenju jaja na teritoriji naše zelje potiče iz tridesetih godina 16.veka.

"U jednom turskom zakonu o saskim rudarima i običajima rudarskim ima, i ovakva odredba: Kad im bude o rođenju Isaovu i o šarenim jajima… šarena jaja daju knizu…“

Postoje različiti nazivi za prvo obojeno jaje u kući, a ovo su neka od njih u zavisnoti gde se živi:
– čuvar, čuvara, čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina)
– krstaš (Peć)
– strašnik (Prizren)
– izmamak (okolina Leskovca)
– čoban (Čajnič).

Čuvarkuća se čuva pored ikone do sledećeg Uskrsa. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.

Kurir.rs/Opanak/Foto Shutterstock