KAKO PREŽIVETI 7 DANA U BEOGRADU SA 2.000 DINARA: Mislila sam da je to LAK IZAZOV, a onda sam se setila da prevoz košta, ne pijem vodu sa ČESME... Sve je moguće, a morate si lišiti OVOGA

Novinarke Kosmopolitana ograničile su svoj budžet i odlučile da probaju nedelju dana da žive sa minimalnim troškovima.

Ponedeljak

Ustala sam puna elana i sa svoje 2.000 počela sedmicu vrlo optimistično. Doručak i kafa kod kuće, ručak za posao spremljen, već mi je prošla misao kroz glavu da ću ovaj izazov lako rešiti. I bilo je tako da se nisam setila da vodu sa česme ne pijem i da sam sestri obećala knedle posle posla, a ta naša tradicija ne sme da se preskoči!

P. S. Sva sreća pa je sestra ipak odustala od knedli i pristala na običnu šetnju bez kafića, slatkiša... pa sam uspela da prvi dan potrošim minimalno i sa 1.900 spremno zakoračila u novi dan.

Utorak

Kada sam čula koleginicu kako predlaže kinesku hranu za ručak, pomislila sam na 500 dinara manje u budžetu, ali i na slasne zalogaje, i naravno da je ovo drugo preovladalo. Da li mi je to bio jedini trošak? Naravno da ne! Dodajem još neke sitne troškove i sa 1.200 ulazim u novi dan.

Sreda

Dolazim na posao i koleginica predlaže izlazak u subotu. Dodajem sebi novi izazov - kako preživeti s 1.200 dinara u džepu i pritom provesti ludu subotu? Dozvoljeni novac do kraja nedelje mi je samo za vodu i eventualno sladoled, jer lepo vreme nam je došlo i ne mogu sebe svega da lišim. Doručak, ručak, večera - kod kuće, bez zadržavanja po gradu!

Četvrtak

Ustala sam na levu nogu kad sam shvatila da su mi od ponedeljka do četvrtka dani protekli identično. Posao - kuća i to ukrug, a hrana se isključivo svela na ono što imam u frižideru. Jedna dobra strana je ta što sam uspela da pročitam knjigu koju sam odavno želela, a nisam imala vremena za nju. Kao i ostalih dana, dozvolila sam sebi luksuz u znaku vode i sa čitavih 1.000 dinara zakoračila u petak.

Petak

Dan kada mi je na poslu najstresnije, a u novčaniku nemam dovoljno da se smirim čokoladom ili omiljenom pastom. Nervozna se tešim da 1.000 dinara moram da sačuvam za sutrašnji izlazak na kome ću moći da popijem jedno piće, ali nadam se da će mi bar atmosfera u klubu popraviti raspoloženje. Petak proveden kao i ostali dani u nedelji, s tim što sam vodu ponela od kuće, tako da je ovaj dan protekao bez ijednog troška. Bravo za mene!

Subota

Da li baš na dan izlaska i sa ograničenim budžetom mora da mi zafale čarape koje koštaju 600 dinara?! Posle malo dužeg razmišljanja ipak sam rešila da ih kupim i ubedim sebe kako je i mineralna voda sasvim dobro piće, a kako ću da provedem poslednji dugi dan sedmice, to ću tek razmišljati kad do toga dođe. Ipak treba da živimo u sadašnjem trenutku, zar ne?

Nedelja

Iliti dan koji ću da provedem bez ijednog jedinog dinara. Poslednjih 400 dinara iz novčanika potrošila sam na dva pića i dobru atmosferu, kući sam se vratila prvim jutarnjim autobusom, a danas jedem ostatke napunjenog frižidera od pre tačno nedelju dana i razmišljam da je ovo ipak bila teška sedmica u mom životu. Koliko god da sam želela da danas gladujem i dokažem sebi da mogu da ne potrošim više od zacrtanog budžeta, otišla sam do prve prodavnice, kupila najveći sladoled i par sitnica za kojima sam žudela cele sedmice, sita i nasmejana brojala sam koliko sam potrošila preko. I zamislite, samo 500 dinara više!

Zaključak

Preživeti sa 2.000 dinara nedelju dana? Da, moguće je ako sebe lišite malih slatkih sitnica, dobro se organizujete, disciplinujete, uskratite sebi nakratko društveni život i rešite da se hranite malo manje kvalitetno nego što ste navikli. Posle završenog izazova, počela sam manje da trošim na nepotrebne stvari i, ko zna, možda sledeći put uspem da prođem nedelju s ograničenim budžetom, a ne ograničim sebe da ne radim ništa.

Ostvareni budžet: 2.490 din.

Novinar 2
Ponedeljak

Prvo jutro koje najavljuje mojih nedelju dana života sa smanjenim budžetom prolazi sasvim obećavajuće. Doručak se sprema kod kuće, i to onaj zdraviji sa ovsenim pahuljicama, jogurtom i šakom badema. Spremni su i olovka i papir, jer ovo je dan kada počinjem da beležim svaki potrošeni dinar. Prvi veliki test sačekao me je na poslu, za vreme glavnog obroka. Ispred mene su dva puta: pauza za ručak sa koleginicama i nekoliko stotina dinara manje ili banane iz marketa i ušteda u prvoj polovini dana. Banane, tačnije tri, uspele su da utišaju stomak, ali ne i želju za druženjem. Prst na čelo, ovo će biti teška nedelja. Ipak, vraćam se kući pevajući jer znam da me čeka kuma koja živi u blizini, uvek spremna da pomogne i pozove na čaj, kafu ili pivo. Kao što sam i očekivala, pivo od kume i film pre spavanja kompletno je izvukao dan.

Utorak

Dan je počeo u dobrom vajbu. Na vreme stižem na posao, naručujem čaj i spremam teme za sledeći broj. Doručak ostavljam za kasnije, jer od kada sam otvorila oči razmišljam samo o projicama u omiljenoj pekari u blizini. Pauza mi je donela produženi espresso s mlekom, redakcijsko druženje i voće za ručak, pa je jasno da mi je za večeras potrebna pomoć. Javljam se na telefon, poziv kao poručen. Marija organizuje okupljanje u stanu, sprema klopu, a biće i pića. Uf, dobro je da danas misli na mene. Vreme provedeno sa najboljim drugaricama uvek je bio pogodak.

Sreda

Jasno je, moj život se vrti uglavnom oko sabiranja i oduzimanja. Ovaj dan će biti drugačiji jer na posao stižem spremnija, sa dva sendviča i flašicom vode u ruci. Ko zna, možda je ovaj izazov stigao u pravom trenutku, da me nauči šta su prioriteti i kako pametnije sa novcem. Litar vode na dan ne zvuči kao loša ideja, zar ne? Kako dan odmiče, kalkulišem da li je OK da večeras odem na piće. Druženje je već zakazano, a i prava je šteta da propustim viđanje sa ekipom sa kojom planiram put u Sloveniju. Jedan čaj s medom, sendvič od kuće broj dva i sat i po smejanja bilo je dovoljno da me nahrani za to veče. A za sutra, to ćemo tek da vidimo...

Četvrtak

Doručak kod kuće je najsigurnija varijanta. Obilniji nego obično i uz čašu jogurta, biće sasvim solidna pomoć da pregrmim početak dana. Takođe, novi sendviči za pauzu spremniji su nego ikada. Malo više salate i susama učinilo je magiju. Približio se i kraj radnog vremena, a ja više ni ne razmišljam o hrani. U glavi su samo planovi za vikend i želja da do petka ostanem sa što više para u džepu. Kupujem kafu za poneti na putu do kuće i pravim organizaciju za večeras. Računica je jasna. Vreme je da svratim do tate, gde me, kako je najavio, čekaju baklave i druženje do kasno u noć.

Petak

Plan za petak je sledeći: priprema za noć u gradu. Računajući da je subota rezervisana za vožnju biciklističkom stazom od Ade do Dorćola o kojoj pišem, današnji dan na poslu provodim veoma angažovano. Ručak ponovo nosim od kuće, smisleno, jer danas trošim samo na izlazak. Čekajući da se dogovorim sa društvom o tačnom vremenu nalaženja, shvatila sam da se zadatak približio kraju i da će noć u gradu proći poprilično opušteno. Muzika po mom ukusu, pozitivne vibracije i sjajni prijatelji obeležili su petak veče. Plus, ostalo je još samo dva dana do kraja i kako se čini sve će se završiti uspešno.

Subota

Nema mesta izležavanju, ovo je jutro koje sam čekala svih prethodnih dana. Budim se uz domaću kafu, palim TV da saznam vremensku prognozu i oblačim donji deo trenerke, kako bih se osećala što komotnije. Čeka me vožnja biciklom. Sok od ceđene pomorandže, limuna i đumbira spreman je za put. Salata od testenina i kukuruza takođe. Iako sam uštedela na doručku, iznenadilo me je nevreme i zaustavilo na pola staze. Nastavljam peške i očekujem da što pre stignem do prvog splava na Dunavu, da se odmorim i pojedem nešto slatko. Ups! Neplaniran trošak na vidiku.

Nedelja

Poslednji dan u sedmici počeo je šetnjom po keju i doručkom u pekari. Kuvani đevrek i čokoladno mleko bili su sasvim zadovoljavajući. A po povratku u stan, znala sam da ću uspeti u zadatku samo ako do kraja dana tamo i ostanem. Ipak, sačekalo me je iznenađenje jer je tata odlučio da svrati i izvede me na moku. Nedeljno veče provela sam uz TV i u sređivanju za novu radnu nedelju razmišljajući koliko se ovih sedam dana razlikovalo od svih do sada.

Zaključak

Da, uspela sam u nameri da ne potrošim više od planiranog, ali nije bilo lako. Bez pomoći prijatelja, porodice i nošenja obroka od kuće sve bi, sigurna sam, palo u vodu. Ipak, ovakav život od ponedeljka do nedelje naučio me je disciplini i istrajnosti, kao i tome da najviše mogu da uštedim na hrani pripremajući ručak kod kuće.

Ostvareni budžet: 1.853 din.

Novinar 3

Ponedeljak

Sebe nikad nisam smatrala šopingholičarkom, ako u šoping ubrajamo samo kupovinu garderobe. Ipak, trošenje novca na polovne muzičke ploče, knjige, kozmetiku koju ću koristiti samo dva puta u životu i, uh, divnu i ukusnu hranu apsolutno je moj fah. Zato teška srca pristajem na ovaj izazov, ali nadam se da će mi moj takmičarski duh pomoći da prebrodim nedelju sa ograničenim budžetom i dokažem da život može biti vredan uživanja i bez novca.

Utorak

Od učesnica u izazovu, jedino ja sam redovni konzument „nikotinskih štapića“, te ako vam nije jasno, dozvolite da vam objasnim svoju trenutnu situaciju u dve reči - DOUBLE DAMAGE! Uništiće me ova nedelja, sada sam svesna toga. Bez obzira na uštedu koju ostvarujem kuvanjem kod kuće i izbegavanjem prodavnica slatkiša (knjižara, restorana i drogerija) i dalje sam u većem gubitku od svojih koleginica. Postaje mi jasno da je ovo bio veliki zalogaj za mene. Lagano zapadam u krizu, već drugog dana.

Sreda

Dan prolazi prilično mirno. Kako to? Odlučila sam da umesto dosadne tunjevine koju sam ponela od kuće ipak jedem nešto interesantnije, nešto što će mi dati snage za preživljavanje naredna četiri dana. Pravdam svoj postupak time da mi je namera da tokom ovog izazova uživam, a ne da se mučim. Da je upravo ova rečenica bila moja zvezda vodilja, ne do kraja dana, već cele nedelje, uskoro će vam postati jasno.

Četvrtak

Kao izgovor za kašnjenje u plaćanju sportskih aktivnosti i radionica bez srama koristila sam rad na ovom tekstu. Zadovoljno sam se, baš sa treninga, vraćala peške kući kako bih, naravno, i na karti za prevoz uštedela kad mi se sudbina zlokobno nasmešila. „Iz ovoga nećeš izaći kao pobednik“, šapnu mi dok sam sumanuto ispred zgrade preturala po torbi u potrazi za ključem. Odlučih da ne slušam kikotanje sudbine u svojoj glavi, ali onda shvatih. Nemam ključ od kuće, a koleginica kod koje je ostao živi na drugom kraju grada. Na sreću, baš u tom trenutku, sestra, ujedno i cimerka, vratila se u Beograd, međutim bez namere da dođe kući pre ponoći. Okej, doći ću ja do nje - nije problem. Ili možda jeste, kao što to uglavnom i biva sa sestrama? Dotična mi objašnjava da moram da požurim i da bi najbolje bilo da uzmem taksi, jer ne planira da se dugo zadržava na jednom mestu. Taksi??? Takav luksuz sebi da priuštim? Jedva sam čekala.

Petak

Preostalih 500 dinara veoma me žulja u džepu. Sačuvati ih za subotnji izlazak ili živeti u trenutku, pa se kasnije kajati? Odlučujem se za prvo, dok nervozno tipkam dugmiće na tastaturi, svesna toga da novčanica sa likom Jovana Cvijića neće moći da zasiti moje apetite, niti utoli moju žeđ jednom kada me ponese atmosfera noćnog kluba.

Subota

Vuhu! Groznica subotnje večeri je stigla! Već dok u novčanik stavljam „novac za svaki slučaj“ znam da ću se kući vratiti bez njega jer ga trošim najpre na prevoz do Savamale, a zatim i na nekoliko Virgin mojita. U povratku kući shvatam da pored svog imena u ovom tekstu već mogu da stavim reč loser, pa u znak pokajanja odlučujem da prošetam do stana i prisetim se studentskih dana kada je bilo potpuno normalno živeti samo sa 2.000 dinara u džepu. Šta se promenilo od tada?

Nedelja

Odgovor na prethodno pitanje vrlo je jednostavan - počela sam da zarađujem svoj novac. Platu sada mogu da uložim u sve one gluposti na koje moji roditelji nisu imali nameru da troše pare. Kad moram - prištedim, kad ne moram - ispratim nedelju uživanjem u dobrom filmu i naručenoj piletini u sečuan sosu. Baš kao i danas.

Zaključak

Mislila sam da ja to mogu. Ipak, izabrala sam da jutra provedem uz smeh i šolju dobrog espressa, podne začinim nezaboravnim zalogajima, a veče obogatim zvucima tek kupljene ploče za gramofon. Keri Bredšo jednom prilikom je izjavila da je umesto večere kupovala Vogue jer je osećala da je upravo on više hrani i od najukusnijeg obroka - po tom principu živim i ja. Kratkotrajni mood boosteri i uspomene kojih ću se sutra rado sećati ne moraju koštati čitavo bogatstvo, ali na mojoj šoping listi uvek će pronaći mesto.

Ostvareni budžet: 4.050 din.

Kurir.rs/Cosmopolitana/Foto Filip Plavčić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

STUDENTKINJA (24) SE NA PRVI POGLED ZALJUBILA U PROFESORA (60): Svi joj se rugaju da je u vezi sa dedom, a ona im ZAČEPILA USTA i otkrila sve o ljubavi sa 36 godina starijim muškarcem