Moramo da pomažemo jedni drugima. Ništa ne rizikujete time što ćete prema svetu oko sebe pokazati toplinu, ljubaznost, strpljenje i razumevanje. Nije to nešto grandiozno. Nećete izgubiti samopoštovanje ako budete vaspitani i kulturni

Bombardovanje Srbije bilo je poslednja prilika kada smo osećali da svi delimo istu sudbinu. Gradovi su je bili tihi, pijace jeftine, preko dana se kafa u kafićima pila ritualno, starinski, da se na vreme ode kući i skuva ručak. Pisac Mića Danojlić vozio se u troli i stajao, iako je bilo mnogo praznih sedišta. Nije nam se sedelo u gradskom prevozu. Hteli smo da budemo na nogama. Izvinjavali smo se i zahvaljivali za sitnicu. Govorili bismo "dobar dan" i onima koje ne poznajemo, ako se slučajno sudarimo u prolazu. U crkvu se išlo rano, ne da bismo se pomolili, već da kupimo sveće ako te noći bace grafitne bombe. Svi smo postali meta i cilj. Zato smo bili dobri jedni prema drugima, jer nam se dobrota činila kao utočište od zla koje se nadvilo nad nama. Malaparte je pisao da je borba protiv smrti plemenita, a borba za život nemoralna. Tako se i dogodilo.

stockphotosmilingwomanpayingwithhereccardatsupermarketcheckout338285447.jpg
Shutterstock 

DOBROTA NIJE RIZIK
Korak po korak, počeli smo da gubimo saosećajnost, solidarnost, spontanost i ljudskost. Sa svakim novim kreditom koji je trebalo da znači bolji život, naša svakodnevica se pretvorila u vučju borbu za preživljavanje. Dobrota je postala suvišna, osobina slabih. Dobar si jer ne umeš da budeš zao. Dobar si jer si glup. Dobar si jer samo to možeš da ponudiš. Dobar si jer time želiš nešto da izvučeš za sebe. Ko se nije snašao - ukrao, oteo, prigrabio, podvalio, uvalio - ostao je sam, da sačeka očajanje, razočaranje, starost u bedi i slom svega u šta je verovao. Treštale su velike reči o humanosti dok su ljudi padali na ulici, a niko ih nije dizao. Čekalo se da to uradi neko drugi.

Nema nikog drugog. Moramo što pre da pomažemo jedni drugima.
Ništa ne rizikujete time što ćete prema normalnom svetu oko sebe u svakoj prilici pokazati toplinu, ljubaznost, strpljenje i razumevanje. Nije to nešto grandiozno. Nećete izgubiti samopoštovanje ako budete vaspitani i kulturni. Ironiju, sarkazam, bezosećajnost, egoizam, snobizam, elitizam - ako ih imate u prirodi ili im težite - sačuvajte za društvene mreže i folirante svih vrsta. Oni se na to pale. Običan svet može da bude prevaren, ali nepogrešivo reaguje samo na dobrotu.

stockphotomanhelpingseniorwomanwithshopping290611874-1.jpg
Shutterstock 

ŽRTVUJTE SE
I to na malim, dosadnim stvarima koje čine život. Ustanite starijima, trudnicama i deci u gradskom prevozu. Ne mora neko da bude bez nogu i sa štakama da biste to uradili. Ne gledajte kroz prozor. Gledajte oko sebe. Tražite premorena lica i ponudite im sedište. U dugim redovima u banci propustite slabije, starije, vidno debele, preznojene, ma koliko da ste sami čekali. Sačekajte još malo. Ako u supermarketu dođete na red s punim kolicima, propustite onoga iza vas ko u korpi nosi jedan hleb, jogurt i novine. Zahvalite ženi na kasi što vam otvara slepljene kese. Ponesite starijem ili bolesnom komšiji kese ili cegere na viši sprat. Odnesite mu ponekad tanjir sa nekom poslasticom koju ste spremili.

Podelite hranu koja vam je ostala od nekog slavlja.

Prevedite nekog preko ulice ukoliko vam zatraži, iako žurite. Pitajte prodavca na pijaci odakle je i kako je gajio proizvode. Ne cenkajte se, tražite negde gde je jeftinije. Probajte da ne tražite od konobara da vam nabraja sve vrste sokova koji postoje u kafiću. Na taksi stanici ne sedajte kod prvog taksiste za vožnju od dva minuta. Ne parkirajte se na mestima za invalide. Ne preturajte po štandovima za odeću. Ono što ste probali vratite gde ste našli. Neko to posle mora da sređuje. Ostavljajte leti posudu sa vodom pticama, psima i macama da ne uginu od vrućine. Raspitajte se ako nekoga od suseda dugo ne viđate. Recite nekome da lepo izgleda, ulepšaćete mu dan.

SAČUVAJTE SAMOKONTROLU
Kada pet sati čekate na lekarski pregled, nemojte da napadate medicinsku sestru, jer ne pomaže. Ona, kao i lekar, smatra da je premalo plaćena da bi razmišljala o vama. Mirno i sažeto obratite se ostalima koji takođe čekaju i nađite saveznike koji još mogu da hodaju. Uđite u ordinaciju i kulturno pitajte šta se događa. Lakše je kada vas je više. Uvek propustite one za koje jasno vidite da im je teže nego vama.


Ako ste zdravstveni radnik, ništa vas ne košta da se bolesnim ljudima obratite s toplinom. Ne vičite na bolesne ljude. Pomaže ako se setite da i vi kod kuće ili u porodici imate nekog ko pati, a nema medicinsku sestru ili lekara da ga uvede na pregled preko reda.

Nastavnika u školi uvažavajte s poštovanjem, ali ako o vašem detetu govori uvredljivo, uljudno ga podsetite da je ne samo nastavnik već i pedagog. Neuspeh učenika je i njegov neuspeh. Jasno vam je da i nastavnici u glavi samo sabiraju i oduzimaju, plaćaju račune i rate za kredit. Pohvalite ga za trud, možda ga motivišete, bar toga dana.

stockphototrogircroatiajulyyoungtouristwomanbuyingfreshfruitfromoldwomanatmarket700823233.jpg
Shutterstock 

BUDITE ODGOVORNI
Čovek nije odgovoran samo prema sebi već i prema drugima. Preuzmite odgovornost za svoje postupke, ma koliko vas to koštalo. Kad svaku grešku svaljujete na druge, samo ste odložili sudnji dan.

Ne bahatite se. Izbegavajte rečenice: "Šta me briga", "Ko brine o meni da bih ja brinuo o drugima", "Ni meni niko nije pomogao", "Što nije mislio na vreme", "Nisam ja Majka Tereza", "Ma nek svi pocrkaju"... Što ih manje koristite, bolje ćete se osećati.

Supermen je činio dobra dela zato što je imao snage. Umesto kriptonita, nama jedinu snagu daje obilje dobrote, jer nas puni heroizmom, ma kako mali i beznačajan izgledao. Budimo bolji da bi nam bilo bolje. Sve drugo ne zavisi od nas.

(Ljilja Jorgovanović, Foto:Shutterstock)