ISTINE I ZABLUDE: Koliko nam je sunce prijatelj, a koliko NEPRIJATELJ?

Umereno izlaganje našoj zvezdi tokom cele godine umesto prženja za vreme kratkotrajnog letnjeg odmora najmudriji je savet

Naravno, nijedna preplanulost nije zdrava i sigurna, iako je mediji i modna i farmaceutska industrija nameću kao trend. Ona je samo rezultat odbrane vašeg tela od daljih oštećenja uzrokovanih delovanjem UV zraka. Prirodno tamnija put ne znači bolju zaštitu, pa se i za nju preporučuje kompletan program zaštite. A ako hoćete da "ulovite" dovoljno vitamina D, desetominutno izlaganje suncu tri puta nedeljno je sasvim u redu, ne morate da se danima pečete.

Najbolja formula za pripremu organizma za izlaganje suncu, za koje meteorolozi kažu da se neće "primiriti" sve do oktobra, jesu uvođenje u ishranu mediteranske kuhinje, karotenoida i pigmenata, esencijalnih ulja, antioksidanasa, probiotika. Kad savladate meni, odrecite se i zabluda.

Idemo od početka...

Preplanulost nas ne štiti od opekotina, to je zabluda, baš kao i razmišljanje da nećete zaraditi opekotine jer ne osećate da vam je telo vruće. Ako ste u prilici da se dobro iskupate, zabluda je da se opekotine ne mogu dobiti u vodi. Ona štiti samo u dubini. Zabluda je i da ako koža nije crvena nema opasnosti od kancera: ne znamo kakve smo građe i čemu smo genetski skloni, da ne govorimo o postojanju nepravilnih mladeža, boji kose, prirodnoj boji tena...

Zabluda je i da zaštitnu kremu na kojoj piše da je vodootporna treba retko nanositi. Čak i kremu sa zaštitnim faktorom 50 morate da namažete najkasnije za dva sata, iako proizvođači tvrde drugo. Inače, nema te kreme koja će da izdrži pola sata plivanja, zato je jedini siguran savet da se ponovo namažete čim se osušite. Tome treba dodati i zabludu da kremu treba naneti na plaži: namažite se 30 minuta pre odlaska na plivanje, toliko joj treba da se dobro upije u kožu. Ukoliko vam preparat za zaštitu pretekne, zabluda je da ga možete koristiti naredne sezone. Bacite ga, sledećeg leta od njega nećete imati koristi.

U zabludi ste i kad odlučite da dan provedete pod suncobranom ili tendom jer mislite da vas u potpunosti štite od sunčevih zraka. Upamtite, oni se odbijaju od tla i uvek će pronaći put do vaše kože! Ukoliko ste u mogućnosti, postavite suncobran u travu koja upija veći procenat zračenja. Ako se odvojite od suncobrana, na suncu ste samo s vremena na vreme i mislite da ne možete da izgorite - opet ste u zabludi: štetni zraci se kumuliraju tokom dana. Svemu ovome dodajte još jednu zabludu: suva koža ne izgori lakše od mokre!

ŠTA JE TAČNO

*Previše izlaganja suncu štetno je nezavisno od životne dobi

*Treba izbegavati sunce između 10 i 17 sati; kad je najkraća sena, UV zračenje je najintenzivnije

*Na većoj nadmorskoj visini UV zračenje je intenzivnije

*Refleksija UV zračenja na vodi i pesku je značajna

*UV zračenje može da izazove razvoj mrene na oku/katarakte

*Osobe svetle puti i crvenokosi najviše su osetljivi na dejstvo sunčevih zraka

*Deca treba najmanje da budu na suncu zbog kumulativnog učinka UV zračenja

*Blaga izloženost suncu smanjuje simptome depresije, nervoze, psorijaze i

Alchajmerove bolesti

KAKO PRAVILNO NANETI PREPARAT ZA SUNČANJE

Ne štedite bočice i tube, nanesite od 35 do 40 ml na kožu. Stručnjaci kažu da skromna količina preparata za sunčanje sa zaštitnim faktorom 15 pruža istu zaštitu kao onaj koji je obeležen brojem 8! Ako želite da uštedite, bolje je da se opredelite za manje izvikane proizvode, dejstvo im je isto kao i kod svetski poznatih marki. Dakle, više kreme i losiona - bolja zaštita, a nešto novca ipak ostane u džepu.

SAVET PLUS

Primena samo zaštitnih sredstava za kožu ukoliko boravite duže na suncu nije dovoljna. Zabluda je da oni štite 100%. Treba upotrebiti kompletan program: laganu odeću dugih rukava, naočare sa bočnom zaštitom, šešir. Oblaci ne podrazumevaju da zaštita koži i očima nije potrebna, jer opasni zraci prolaze i kroz njih.

VOĆE JE ZAKON

U ishranu obavezno uvedite voće kojeg trenutno ima u ponudi: kajsije su bogate provitaminom A, dinje sadrže veliku količinu betakarotena, paradajz je bogat likopenom.

(Kurir, Branka Mitrović, Foto:Profimedia)