PRESTALA SAM DA RASTEM SA 12 GODINA, MAJKA MI JE BILA NARKOMANKA I ČLAN SEKTE: Terala me da kradem zbog grama heroina, a ovako sam se izvukla iz PAKLA!

Mišel Halber danas ima 33 godine, a početkom devedesetih je odrastala s majkom, teškom zavisnicom od heroina, pa je o svom iskustvu napisala knjigu.

Nakon neuspelog pokušaja da postane frizerka, Mišelina majka počela je da radi kao plesačica u noćnom klubu u ciriškoj crvenoj četvrti, gde je upoznala njenog oca; ona je imala 22, on 23 godine.

"Ne znam kada je otac saznao za njenu zavisnost, no smatrao je da se ona može pobediti snagom volje, a u svojoj bezgraničnoj ljubavi išao je tako daleko da je i sam počeo da uzima kokain, samo zato da bi nekoliko meseci kasnije mogao ženu svog života da prati u odvikavanju. Pod njegovim nadzorom zajedno su svaki dan smanjivali dozu, dok oboje nisu bili potpuno čisti. Nakon toga odveo je moju majku iz crvene četvrti", priča Halber.

"Otac je radio kao zidar, majka se posvetila brizi o kući. Pravila je najbolje šnicle na svetu, znala je odlično da štrika, a naš svetli stan uvek je bio čist i uredan. Nakon nekog vremena Sandrin je, u dogovoru s mužem, počela dvaput nedeljno da radi u jednom baru, ali se sve češće s posla vraćala drogirana. Nakon jednog pregleda ustanovljeno je da je HIV-pozitivna, što je tada bila gotovo pa smrtna presuda.

Porodica se uskoro preselila na selo, otac je radio po 10 sati na dan, a majka je dane provodila u kući pijući sirup.

"U stvarnosti, to je bio metadon od kojeg je često bivala pospana. Jednom sam našla iglu s prozirnim plastičnim poklopcem, a iako se Sandrin prijavila u metadonski program, kao i većina zavisnika paralelno se i dalje drogirala heroinom, na koji je mesečno trošila 6.000 franaka, te je potrošila svu njihovu bračnu ušteđevinu. Često bi nestajala, a jednom me otac poveo da je tražimo. Sećam se scene narkomana preko čijih su polumrtvih tela pretrčavali pacovi", rekla je Mišel.

"Majka je bila pripadnik Slobodne crkve - sektaške insitucije. Otac je bio van sebe kada je video kako je iskorišćavaju, jer je nisu motivisali da se priključi nekom obliku terapije, već su joj savetovali da se reši svoga muža, bezbožnog tiranina. Sledeći mesec majka je podnela zahtev za razvod braka. Mama i ja preselile smo se u novi stan, u gradić nedaleko od Ciriha."

Njena majka uopće nije brinula o njenim higijenskim navikama, zubi su joj rasli krivo, u njihovom domaćinstvu nije bilo sapuna, šampona ili zubne paste, a kako je Mišel bila neuhranjena, prestala je da raste.

"Kako sam odrastala, često me terala da joj usred noći odlazim do automata po nove špriceve ili da za nju kradem. Najviše sam krala skupe parfeme: četiri takva značilo je pola grama heroina. Ponekad nije mogla da dočeka da dođemo kući, pa bi se uradila u WC voza."

Na jednom školskom sastanku, čiji su povod bile loše ocene, napokon je smogla snage sve da ispriča: O izgladnjivanju, udarcima, hladnoći, o narkomanskoj rupi u kojoj su jedno vreme živele, o svojim strahovima i opasnostima kojima je bila izložena. Na kraju njenog izlaganja savetnik iz Centra za socijalnu pomoć samo je kimnuo glavom.

"Sledeći dan mama me izbacila na ulicu, uz reči da me više nikad ne želi videti. Plačući sam nazvala tatu, koji je uz pomoć jednog uticajnog prijatelja uspeo da sredi meru zaštite po hitnoj proceduri i otada je sve išlo jako brzo. Teta i tetak kupili su mi bicikl, podržavali me u sportskim aktivnostima, kupovali su mi skupe vitaminske napitke i bodrili me."

Nekoliko godina kasnije, dobila je praksu u zubarskoj ordinaciji gde će se naredne tri godine obrazovati za dentalnu asistentkinju. Bila je izvrsna učenica, a nakon završetka obrazovanja našla je posao i postala, kaže, pravi radoholičar. Danas živi sama sa svoje dve mačke, bavi se fotografijom, piše pesme. Njen otac je pre tri godine oboleo je od raka, mesecima su se borili za njegov život... Njena majka danas ima 57 godina, i dalje je na metadonskoj terapiji, obolela je od AIDS-a i ima početni stadijum demencije. O detinjstvu koje joj je bilo oduzeto Mišel razmišlja još uvek i misli da će tako ostati do kraja života. Vreme, tvrdi, ne leči rane, no vlastita iskustva i saznanja menjaju pogled na ono što je bilo.

Kurir.rs/Jutarnji.hr, Foto: Printscreen/Facebook