Sve veći broj devojaka u Južnoj Koreji odlučuje da neće stupiti u brak, da ne žele decu i čak da ne žele nikakve ljubavne veze s muškarcima.

Radi se o zemlji koja ima najnižu stopu plodnosti na svetu i stručnjaci upozoravaju da će se populacija ozbiljno smanjiti ako se nešto ne promeni.

"Ne želim da imam decu, nikad. Ne želim podnositi fizičku bol rođenja deteta, a i to bi bilo štetno za moju karijeru. Umesto da budem deo porodice, radije bih bila nezavisna i živela sama", kaže Jang Jun-hva (24). Kao i mnogi drugi mladi Južnokorejanci, ona kaže da je jako naporno radila da bi došla tu gde je i nije spremna da rizikuje karijeru koju je dosad izgradila.

Daleko od toga da je ona jedina osoba u Južnoj Koreji koja misli da porodica i karijera ne idu zajedno. Postoje zakoni protiv diskriminacije žena zbog trudnoće, ali oni se u praksi ne sprovode, tvrde sindikati.

profimedia0334719504.jpg
Foto: Profimedia

Majka i radnica

Da je zaista tako, pokazuje primer Koi Mun-jeong. Kad je šefu rekla da je trudna, šokirala ju je njegova reakcija.

"Rekao mi je: "Kad jednom rodiš, dete će ti biti prioritet, a posao će doći na drugo mesto, kako onda možeš da nastaviš da radiš? I samo je ponavljao to pitanje", priča ona. Kada je šef to saznao, u vreme najveće gužve, on joj je nagomilao još dodatnog posla. Kad se požalila, rekao joj je da uopšte nije posvećena poslu. Napetost je počela da utiče na zdravlje.

"Vikao je na mene. Zbog stresa mi se telo odjednom grčilo i nisam mogla da otvorim oči. Kolege su pozvale hitnu pomoć koja me odvezla u bolnicu", kaže Mun-jeong. Doktori su je upozorili da stres već uzrokuje simpome spontanog pobačaja. Kad se nakon nedelju dana u bolnici vratila na posao, imala je osećaj da šef radi sve kako bi je naterao da da otkaz.

profimedia0358209835.jpg
Foto: Profimedia

Navijačice u muškom svetu

Kultura napornog rada, prekovremenih sati i posvećenosti poslu jedna su od karakteristika izvanredne transformacije koju je Južna Koreja doživela u poslednjih 50 godina, od zemlje u razvoju do jedne od najvećih svetskih ekonomija. Jun-hva kaže da se uloga žena u toj transformaciji zemlje često previdi. Žene sad sve više rade poslove koje su ranije uglavnom obavljali muškarci, u menadžmentu i stručnim poslovima. Uprkos brzim društvenim i ekonomskim promjenama stav prema polu se suviše polako menja.

"Ovdje se od žena očekuje da navijaju za muškarce. Osim toga, udate žene često preuzimaju ulogu negovateljica porodice u koje su se udale. Čak i ako rade, podizanje dece isključivo je ženski posao. Od nje se očekuje i briga za muževu porodicu ako neko oboli", objašnjava Jun-hva.

Nasilje, osvetnička pornografija i troškovi

Prosečni muškarac u Južnoj Koreji provede 45 minuta dnevno u poslu za koji nije plaćen, poput brige o detetu, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Žene provode pet puta više vremena.

"Moj karakter ne odgovara tome, nisam stvorena samo za pružanje podrške nekome. Imam dovoljno posla sa svojim životom", zaključuje Jun-hva. Ne radi se samo o tome da ne želi brak, ona nema potrebu ni za vezom. Najvažniji razlog je strah od osvetničke pornografije koja je u Koreji veliki problem, a brine je i nasilje u porodici. Korejski institut za kriminologiju objavio je rezultate ankete sprovedene prošle godine u kojoj je čak 80 posto ispitanih muškaraca priznalo da su bili nasilni prema svojim partnerkama. Stopa sklopljenih brakova u Južnoj Koreji niža je nego ikad - 5.5 na 1.000 ljudi u poređenju sa 9.2 u sedamdesetima. Malo se dece rađa van brakova. Mlade od zasnivanja porodice odbijaju i troškovi. Premda su školstvo i obrazovanje besplatni, zbog kasnije borbe za karijeru, od roditelja se očekuje da plaćaju dodatne poduke kako bi dete moglo držati korak sa sistemom.

Sampo generacija

Sve ove okolnosti uticale su na stvaranje novog društvenog fenomena u Južnoj Koreji - sampo generacije. Reč "sampo" znači odricanje od tri stvari - ljubavne veze, braka i dece. Prkosna i nezavisna Jun-hva kaže da se tih stvari nije odrekla, nego je jednostavno odlučila da se neće truditi za njih. Nije otkrila planira li da bude u celibatu ili ima veze sa ženama. Stariji Južnokrejanci nisku stopu plodnosti i problem nataliteta vide sasvim drugačije. Po njihovom mišljenju mlade devojke poput nje su previše sebične. Jedna građanka u šezdesetim godinama kaže da ima dve ćerke koje imaju oko 40 godina, ali nijedna nema dete:

"Trudim se da im usadim patriotizam i osećaj dužnosti prema zemlji. Volela bih da imam unuke, ali njihova je odluka drugačija. Trebale bi da imaju neki osećaj prema zemlji, zabrinuti smo za nisku stopu plodnosti."

profimedia0370439413.jpg
Foto: Profimedia

Kurir.rs/Jutarnji.hr, Foto: Profimedia