LENINA PRIČA KOJA ĆE VAS NATERATI NA RAZMIŠLJANJE: Ako nešto jako želite u životu, to će vam se i ostvariti

Ovo nije priča o osobi koja je uspela da skine kilograme, već o ženi koja je čeličnom voljom odlučila da promeni život. I uspela!

- Radila sam u renomiranoj novosadskoj novinskoj kući na poziciji glavnog i odgovornog urednika. Imala sam, reklo bi se, posao iz snova, karijeru, poziciju... I svako ko je znao nešto o mom životu, rekao bi: "Baš tebe briga, uživaš." Ipak, bilo je daleko od uživanja... Da me ne shvatite pogrešno, posao jeste bio dobar, ali zahtevan i s godinama uzimao je danak jer sam ga radila na silu. Kreativnost kojom je u početku odisao pretvorila se u nešto sasvim drugo i mogućnosti da napredujem nije bilo, zbog čega se ubrzo sve svelo na trku za novcem, a to je za posledicu imalo stres, nervozu, nesanicu i nezadovoljstvo koje sam manifestovala na sve u okolini.

Preko noći, barem mi je to tada tako delovalo, pretvorila sam se u lenju, letargičnu, pasivnu i gojaznu osobu bez volje za bilo čim, ali i bez jasnog cilja, što me je užasavalo. Ukratko, bila sam, koliko god to grubo zvučalo, psihofizička mešina.

Bila sam veoma nesrećna
Nisam uspela ni da se okrenem, a već sam bila na pragu tridesete. Izgledala sam znatno starije, duboko nesrećna, zarobljena u braku bez ljubavi s malim detetom, umorna od svega i gojazna - težila sam, što bi naš narod rekao, sto kilograma žive vage. Kilograme nisam dobila tako što sam "hranila" emocije, što nažalost mnogi od nas rade, već prosto nisam vodila računa o tome šta jedem. Peciva, hleb, testo, začinjeno, masno, slatko... I to u ogromnim količinama. Značajnu ulogu u tome da imam skoro 100 kilograma odigrale su i satnice kada sam jela - prvi obrok uglavnom bio je oko 14 sati, drugi dva u po ponoći, a poslednji u ranim jutarnjim satima. Takav je bio ritam posla i jela sam kad sam stigla. Katastrofa! I sad mi pripadne muka kada pomislim na to.

Jutro koje je promenilo sve
To jutro neću zaboraviti nikada. Sećam se da sam kasnila na posao i žurila da obavim sve po kući. Izletela sam iz kupatila obmotana u peškir i krenula da se brišem ispred ogromnog ogledala u predsoblju. I podigla pogled. U odrazu sam ugledala osobu koju više nisam poznavala. Teško mi je da opišem kako sam se u tom momentu osećala. Uplašeno, rekla bih. Nazvala sam kolege i javila da sam bolesna i da neću doći na posao. Mislim da se tada se dogodio taj neki prelomni momenat u mom životu i tog jutra obećala sam sebi da više nikada, ni zbog koga, a ponajmanje zbog posla i novca - neću zaboraviti na sebe.

Kako sam skinula 40 kilograma
Prvi meseci bili su horor. Borba. Trebalo je iz korena promeniti navike i pre svega postaviti prioritete u životu. Iz ove perspektive to deluje jednostavno, jer nam niko ne može i ne sme biti važniji od nas samih, ali u tom periodu bio je to ogroman zalogaj. Svega je bilo, suza, krvi i znoja. I sve je dolazilo u obzir osim odustajanja!

O zdravoj ishrani nisam znala skoro ništa, o treninzima još manje. Ni to me nije omelo u nameri da ozdravim sebe. Čvrsto rešena da uspem, za manje od osam meseci koliko-toliko korigovane ishrane i treninga skinula sam gotovo 40 kilograma. Rezultati su bili neverovatni i ne moram da vam pričam o tome da me je fizička aktivnost vratila u život. Međutim, fitnes transformacijom sam samo ispeglala posledice, ali nisam rešila uzrok, niti dobila odgovor na pitanje koje sam sebi postavljala iz dana u dan: šta TI u stvari želiš.

Imala sam cilj - i ostvarila ga
Šta želim? Slobodu. U svakom smislu. Kreativnom, poslovnom, emotivnom... Trebalo mi je malo vremena da skupim hrabrosti i promenim svoj život iz korena. U nekoliko godina okončala sam loš brak, napustila siguran posao i stalna mesečna primanja, promenila adresu stanovanja i posvetila se sebi. Pošto sam se zaljubila u fitnes, rešila sam da steknem i znanje u tom sportu. Vratila sam se u školu, završila za fitnes, a kasnije i za savetnika u ishrani i suplementaciji i postavila sebi jasne ciljeve. I jedan zadatak: da svake godine, za svoj rođendan, budem u boljoj fitnes formi nego prethodne ne bih li razbila predrasude o tome da žene i u četrdesetim ne mogu da budu fit.
Za dvanaest godina, koliko se bavim ovim poslom, pomogla sam desetinama devojaka i žena da dostignu svoje ciljeve. Nadam se da ću imati prilike da taj broj uvećam.

Težim da budem još bolja
Danas sam srećno razvedena žena, slobodna i nezavisna, radim posao koji volim najviše na svetu, pomažem ljudima da ozdrave sebe i imam nove ciljeve. I dalje se učim, mogućnosti da napredujem imam mnogo, planova i ciljeva taman koliko treba, kreativnosti mi ne nedostaje i težim ka tome da budem bolja nego što sam to sada. Za sve to treba imati odgovor na jedno pitanje.
I da, nije teško biti fit!

(Nataša Bajat, Foto: Privatna arhiva)