Hladno vreme, odnosno jesen i zima, znače oproštaj od lošeg kvaliteta vazduha i visokog nivoa ozona uobičajenih u prolećnim i letnjim mesecima. Zbog svežeg, čistog vazduha, ovo doba godine idealno je za boravak u prirodi, duge šetnje i duboko disanje.

Imamo više energije

Želite da pucate od energije? Izloženost niskim temperaturama, na primer šetnja po hladnoći, ispuniće vas energijom te ćete biti energični još satima nakon što se vratite u toplo. Da bi hladnoća imala takav učinak, ne morate joj dugo biti izloženi. Dovoljno će biti i neko kratko vreme. Zato, izađite na brzo hodanje.

Bolje spavamo

Ljudi koji pate od nesanice imaju višu telesnu temperaturu pa će lagano rashlađena prostorija, na idealnoj temperaturi od 16 do 20 stepeni Celzijusovih, pomoći da bolje spavaju i oni koji pate od nesanice, ali i svi drugi.

Podstiče sagorevanje kalorija

Smeđe masno tkivo proizvodi toplinu i sagoreva masnoće, a kod beba ono služi za regulisanje telesne temperature. Kod odraslih se smeđe masno tkivo nalazi u manjim količinama.

profimedia0312406839.jpg
Profimedia 

Mozak radi bolje

Dokazano je da po visokim temperaturama ljudi ređe donose veće, složenije odluke. Toplo vrieme brže iscrpljuje naše rezerve glukoze, a kako glukozu koristimo u mentalnim procesima, njen nedostatak utiče na našu sposobnost donošenja odluka.

Bolje dišemo

Jesen i zima znače oproštaj od lošeg kvaliteta vazduha i visokog nivoa ozona uobičajenih u prolećnim i letnjim mesecima. Zbog svežeg, čistog vazduha ovo doba godine idealno je za boravak u prirodi, duge šetnje i duboko disanje.

Hladnoća smanjuje upale

Upala mišića često se ublažava stavljanjem leda na otečeno i bolno mesto. A isti učinak imaju i niske temperature vazduha. Mnogi atletičari u lečenju upala i povreda koriste krioterapiju, odnosno terapiju ledom, što znači izlaganje ekstremno niskim temperaturama. Boravak napolju čini nas otpornijima.

profimedia0218282663.jpg
Profimedia 

Kurir.rs, Novi.ba / Foto: Profimedia

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: