Kada dete dobije lošu ocenu ili popusti u školi, postoje stvari koje nikada ne smete i koje uvek morate da mu kažete imajući u vidu da ništa na oovm svetu nije važnije od njega.

Priča o samoubistvu dvanaestogodišnjeg dečaka iz sela Negosavlje kod Medveđe koji je izvršio samoubistvo, a u oproštajnom pismu napisao: "Ne mogu više da podnesem kritike zbog loših ocena. Sada više nećete imati koga da kritikujete", potresla je Srbiju

profimedia0295976893.jpg
Foto: Profimedia

Bez namere da analiziramo ili da bilo kog okrivljujemo za tragediju koja sigurno ima specifičnu i složenu pozadinu, ali zbog sve dece koja možda baš u ovom momentu trpe kritike roditelja zbog loših rezultata u školi i zbog svih budućih situacija "jedinica - reakcija majke i oca", pitali smo psihologa kako treba ispravno postupiti.

"Uspeh koji dete postiže u školi je njegov zadatak, odnosno posao. Obaveza je učitelja, nastavnika, psihologa, pedagoga, a pre svega roditelja koji su najmerodvaniji da prate aktivnosti deteta i da podstaknu njegov rast i razvoj, a uostalom i zakonska obaveza im to nalaže", komentariše psiholog Radmila Grujičić i dodaje:

"Kada roditelji uoče određeni problem, odnosno slabost svog deteta, moraju da reaguju i to tako da dete upravo kroz to negativno iskustvo ojača".

Psiholog ističe da se danas često, zbog prezauzetosti roditelja, dešava da oni tokom školske godine nemaju uvid u rezultate koje postižu njihova deca, pa da ih na kraju polugodišta ili razreda, sačeka neprijatno iznenađenje zbog čega u kući "nastaje katastrofa i haos".

profimedia0295642495.jpg
Foto: Profimedia

"Roditelji moraju da znaju da je dečji neuspeh dobrim delom i njihova odgovornost. A neuspeh se popravlja jačanjem radnih navika deteta i jačanjem značaja škole. Ne možete da detetu kažete: "Ma, samo da završiš školu....", a da onda od njega očekujete dobre ocene".

Sagovornica ističe da je ključno da se roditelji konstruktivno postave prema problemu, odnosno da se zapitaju: "Gde je problem kod njihovog deteta i da, ako je to potrebno, u njegovo rešavanje uključe psihologe i pedagoge.

"Škola nikad, ali nikada nije važnija od deteta, niti je bilo šta važnije. Za dete je škola kao što je za nas naš posao i to odrasli moraju da shvate".

Kada se dete iz škole vrati sa jedinicom ili sa lošijom ocenom od one koji roditelji priželjkuju (često je to i četvorka), najgore što može da ga dočeka jeste osuda roditelja jer se ono zbog situacije u školi već ne oseća dobro.

"Nikada ne treba kritikovati ličnost deteta već njegov postupak. Nikako mu ne treba reći: "Ti si glup/a". Ako već očekujemo da dete bude uspešnije, to znači da mi verujemo da ono može da bude bolji đak, ali kako da popravi ocene kada mu govorite da je glupo?! Dete o sebi misli ono što o njemu misle majka i otac".

Negativne reči koje mu se upućuju ono prihvata kao odbacivanje i jasno mu se time prenosi poruka: "Ako nisi dobar đak, onda ne vrediš".

"Umesto toga treba razgovarati sa detetom i pitati ga da li je ono zadovoljno sa ocenom. Promena koja treba da se desi mora da "dođe" od samog deteta. Ako je ono zadovoljno lošim rezultatima, treba se pitati zbog čega je to tako i motivisati ga. "U redu, dobio/la si lošu ocenu, ništa strašno. Vežbaćemo duže 10 minuta", to roditelj treba da kaže", ističe psiholog.


Izuzetno je i ovo bitno

"Gledajte svoje dete. Mi smo često zaokupljeni ciljevima i projekcijama kako bismo želeli da naše dete bude i da se ponaša. I ne vidimo dete. Ne vidimo njegovu nesigurnost, nesamostalnost, pritisak koji vršimo na njega".

Roditelji, kako navodi psiholog, neretko greške prave nesvesno.

"Ne postoji škola za roditeljstvo. Svi grešimo i svi bismo mogli bolje kada bismo mogli da vratimo vreme, ali ako prihvatimo ove smerenice, grešićemo mnogo ređe, a detetu ćemo pružiti ono što ono od nas i želi da dobije".

profimedia0204922716.jpg
Foto: Profimedia

Kurir.rs/BlicŽena/J.M/Foto Profimedia