SVESNA SAM DA NIJE ZA MENE, ALI OSEĆAM DA ŽIVOT BEZ NJEGA NEMA SMISLA: Ostavljena devojka pitala je stručnjake kako da BIVŠEG IZBACI IZ GLAVE, a ono što su joj rekli JAKO JE ZABOLELO!

Ostavljene devojke često dugo i jako pate za svojim emotivnim partnerima sa kojima su uživale u ljubavi, ali problem nastaje kada tuga postane smetnja u obavljanju svakodnevnih aktivnosti,

Kod nekih osoba javlja se žudnja nakon prekida veze u dva nivoa, svesni i nesvesni. Ovaj drugi je uglavnom jači, a zavisi od toga kakva je bila veza, kako se završila, šta ste sve iz svoje prošlosti preneli u taj odnos i sa čime ostajete nakon veze.

Mnoge osobe čak i po nekoliko godina ostaju fokusirane mislima na bivšeg partnera. Na svesnom nivou, partner počinje da bude izvor zaštite, sigurnosti, ljubavi, nežnosti.

Sve ono što niste dobili kod svojih roditelja, nastavljate da ponavljate u ljubavnim vezama. Odlučan primer su deca kojima roditelji u detinjstvu ne daju potvrdu da ih vide, čuju, pa i da ona zapravo postoje. Sa tim iskustvom odu u odraslo doba, tražeći u svakom potvrdu da su vredna, tražeći da je čuju i vide.

H. Kohut je rekao, da bi se dete odvojilo od roditelja i razvilo tasebni identitet, mora proći kroz 4 faze.

1. Stapanje

2.Idealizaciju

3. Bliskost

4.Refleksiju

Na početku veze dolazi do zaljubljivanja, što je jednako fazi stapanja sa majkom u ranom detinjstvu.

Partneri su zaljubljeni i žive u svom "ljubavnom balonu". U vezi "ja" i "ti" postaju "mi". Oseća se jaka celovitost i povezanost. Tu se dešava i idealizacija. Vidimo samo pozitivne partnerove strane.

Na neki način osetimo se povezanijima kada u drugome vidimo nešto slično onome što mi imamo u sebi ili kakvi smo mi sami, što je ekvivalentno pojmu "bliskosti" ili povezanosti, u kpojoj se poistovećujemo sa drugima.

"Ja sam lepa poput mame"
"Ja sam hrabar kao tata".

Kod parova se najčešće čuje fraza "on je toliko sličan meni", pa kada taj toliko sličan ode iz vašeg života, osećate se kao da ste ostali bez dela svog tela.

"Imam osećaj da uopšte ne postojim otkad je on otišao".

Ovaj pojam se povezuje sa prvim susretom bebe sa majkom, koji je ujedno i najvažniji. Sve što dete oseća, primećuje i van, kod svoje majke. Osmeh uzvraća osmehom, gugutanje vraća ponavljanjem zvuka.

Dakle, sve što se dogodi u prvom susretu, ostaje zapisano za sve vaše susrete u životu. U svakome ćete tražiti isto ogledalo, barem dok ne osvestite pozadinu.

Nakon prekida odnosa svi ovi procesi izbijaju na površinu jače nego ikada. Duboka tuga, nemir, bol dolaze do izražaja više nego ikada. To se događa zato što sadašnji odnosi dodiruju i otvaraju vaše najdublje rane. Dok, sa druge strane pružaju vam mogućnost da kroz njih pogledate malo dublje u svoju bol i iscelite je.

"Samo da ga čujem".
"Mislim da nikada ovo neće proći".
"Zašto ga jednostavno ne mogu samo pustiti i nastaviti dalje, već su prošle dve godine"?

Kod žena se bol iz detinjstva pokušava nadoknaditi stapanjem sa partnerom, dok se muškarci odaju alkoholu, narkoticima, ili se jednostavno predaju radu.

Dete u nama je duboko ranjivo i povređeno pa se boji gubitka. Ne želi ponovo da oseti tu duboku tugu koju je nekada davno osetilo i iz tog razloga je razvilo razne kreativne načine preživljavanja tokom odrastanja.

"Dok je on ovdje, ja sam super".

Partner može postati poput doze koja vam uvek iznova treba. Naš mozak se brzo prilagođava i dostiže prag tolerancije, što znači da vam za opuštanje i isti efekt kao na početku treba jača "doza" tog odnosa.

Često puta je teško pustiti drugu osobu iz glave i tela, pa kako u svakom odnosu ima doze zavisnosti, problem nastane ako u tom odnosu niste potpuno svoji i u miru sa svime što je bilo u vašoj prošlosti. Ako to nije tako, tada vam odnos može postati poput "flastera" koji ne pušta tugu van i sve ono što želi izaći na površinu.

Ta osoba vam treba da vas drži podalje od vaše boli. Ona vam je poput štita kojim si ne dopuštate doći malo bliže sebi. No, jednom kada pustite štit, moći ćete pustiti i osobu, a uz to istražiti sve što spava u vama.

Kurir.rs, Atma / Foto: Profimedia