ISKRENA ISPOVEST BEOGRAĐANKE KOJU JE DEČKO NAJBOLJE DRUGARICE JOŠ IZ OBDANIŠTA POZVAO U TROJKU! Čim sam ušla u kola počeo je da me LJUBI da sam izgubila RAZUM, a ULTIMATUM je bio čista IZDAJA
Prijateljstvo je skoro svakodnevno na ispitu vernosti, čak i ona najduža i najiskrenija prolaze kroz iskušenja. Tako sam i ja morala da se zamislim da li je vredno da se borim za drugaricu s kojom sa odrasla i koju mi je često sudbina vraćala.
Nismo bile bliske u obdaništu, tada nisam ni zanala da je važno imati dobrog prijatelja. Bila mi je nametnuta pre svega jer su se naši roditelji družili i često smo zajedno išli na izlete, ručkove, proslave.
Osnovna škola nas je razdvojila, pa smo se malo odmorile jedna od druge, jer smo totalno bile različite, ona mala i okrugla, ja ko metla, visoka, ravna i mršava, ja povučena, ona živi đavo. Nisam je volela pored mene nikako, išla mi na živce, znala je da zaplače bez razloga. Ali sudbina nas je spojila u srednjoj školi i valjda među svim onim nepoznatim nas dve se zbližismo i osadosmo nerazdvojne. Prošle smo zajedno prve prave ljubavi, razočarenja, gubljenja nevinosti. Moju svadbu, prvu pravu svađu s mužem, šamar koji mi još zuji u ušima. Sve sam joj pričala, poveravala se... Ona me je razumela, bila uz mene, bodrila kod razvoda, tražila stan sa mnom, čuvala decu dok sam ja plakala skrivena u kupatilu. Bila je uz mene i kad više nisam imala vremena za nju i naše kafe.
A onda se ona zaljubila. Dugo nije mogla da nađe dečka koji će da zadovolji njene visoke kriterijume. Bila sam presrećna. Pričala mu je o meni, sve mu je rekla, koliko sam patila, kako su mu deca zlatna, dobri đaci, koliko nam znači naše prijateljstvo. Toliko je pričala o meni da je poželeo da me upozna. I upoznali smo se na parkingu. Bila sam zbunjena. To je prvi njen dečko kojeg sam upoznala, a ona ludo zaljubljena. Malo sam se spetljala, nekako i ja kao šiparica nevešto sam ga ispitivala, crvenila.
Nju je odmah zanimalo moje mišljenje. Bila sam iskrena i rekla da je pravi mangup, voli žene, to sam osetila po njegovoj ruci dok je držala moju, pogledu i njegovom glasu, ali da je iskren. Što na um to drum. Ako je srećna s njim, ja sam još srećnija.
Povremeno smo se viđali, nas troje i uvek u kućnoj varijanti. Opušteno, uvek bi on sve organizovao, piće, hrana, a pošto volim slatko, uvek je bilo i nešto slatko, baš ono što ja volim. Nije mi bilo čudno, znao je sve o meni, ona mu je pričala a ja sam na to gledala kao nešto što je normalno da dečko želi da ugodi najboljoj drugarici njegove devojke. Vozio me je kući, nekada je znao i da dođe po mene na posao ako radim noćnu, i sve je to ona znala.
Prošla je godina i ja sam očekivala uskoro i venčanje, pogotovo kada mi se poverila da je možda u drugom stanju. Zajedno smo iščekivale rezultat testa i zajedno plakale kad je pokazao negativno. Onda smo se malo i napile i tada mi je priznala da njen dečko mašta i o meni i da bi njen ljubavni život bio kompletan kada bih ja priznala da želim trojku.
Bila sam pijana malo, udarila dunjevača u glavu, nije mi sutradan bilo čisto jasno da li sam ja to umislila ili je to ona stvarno izgovorila. Čutale smo neverovatnih sedam dana. Nismo se javljale jedna drugoj, a ja sam nekoliko puta pisala i brisala poruke.
Odlučile smo, prećutno, da o tome nikad ne govorimo. Mislila sam, ako je to njeno i ako bi ona za njega pristala sve, podržavam, ja ne mogu nikako da se upustim u seks sa njima. Možda bih i pristala sa nekom drugom ženom, sa najboljom drugaricom - nikad i nikako.
A onda je usledeo šok. Prvo mi je poslao poruku da moja drugarica pati, da oseća da više nismo bliske, da on ne želi da bude krivac za to jer je njemu njena sreća najvažnija. Bila sam iznenađena što mi baš on piše i što traži da se vidimo. Pristala sam kako bih s njim rešila sve. Čim sam ušla u kola, pozdravili se, on je počeo da me ljubi i jedva je izgovorio: Vas dve ste mi san, moraš to da uradiš zbog nas". Histerično sam se nasmejala.
Nisam znala kako da ga odgurnem od sebe, prijao mi je poljubac muškarca, dugo me neko nije poljubio, a on je znao da se ljubi.
"Želim vas obe", izgovorio je promuklim glasom. Nešto se probudilo u meni, ljubomora i zavist.
"To nije moguće! Ili ona ili ja!", bila sam izričita, ne verujući da sam već donela odluku da izneverim tako dugo prijateljstvo zbog muškarca koji se tako dobro ljubi.
Bilo kako bilo, više nikada se nisam videla s njom, mojom drugaricom iz obdaništa. Nisam znala kako da joj kažem da sam se zaljubila u njenog čoveka, kako sad živim s njim i on brine o mojoj deci. To sam ostavila njemu, nisam ga pitala šta je rekla, da li je uopšte bila iznenađena. Nije ni ona meni poslala čak ni poruku, bar da je rekla da sam đubre, izdajica... Samo praznina, a on se i dalje dobro ljubi.
Nismo bile bliske u obdaništu, pa se tešim da ne moramo biti bliske u starosti.
Kurir.rs/Lj.T/Foto Profimedia
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega