Ušli smo u poslednju nedelju Velikog posta, pred najveći hriščanski praznik Vaskrs.

Jedno od najvećih dilema za sve domaćice jeste kada se farbaju jaja - naVeliki četvrtak ili na Veliki petak.

Antropolog Vesna Marjanović kaže da se jaja mogu farbati od Velikog četvrtka do Velike subote.

jaja-shutterstock.jpg
Shutterstock 

U nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba da se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki subotu, a da je Veliki petak dan kada ne treba ništa da se radi, i da se provede u molitvi. Crkva je prihvatila bojenje jaja još u 12. veku a kod nas ta praksa se javlja u 16. veku. Jaja bojena crvenom bojom su starijeg porekla nego ova današnja šarena i prema arheološkim izvorima, pominju se u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda još od 4.veka nove ere.

Prvi pomen o bojenju jaja na teritoriji naše zelje potiče iz tridesetih godina 16.veka. „U jednom turskom zakonu o saskim rudarima i običajima rudarskim… ima, i ovakva odredba: Kad im bude o rođenju Isaovu i o šarenim jajima… šarena jaja daju knizu…“

vaskrs-uskrs-jaja-farbanje-cuvarkuca-obicaji-slavlje.jpg
Shutterstock 

Čuvarkućino ime i značenje

Postoje različiti nazivi za prvo obojeno jaje u kući, a ovo su neka od njih u zavisnoti gde se živi:

– čuvar, čuvara, čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina)
– krstaš (Peć)
– strašnik (Prizren)
– izmamak (okolina Leskovca)
– čoban (Čajnič).

Čuvarkuća se čuva pored ikone do sledećeg Uskrsa. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.

jaja-farbanje-jaja.jpg
Shutterstock/Ilustracija 

Kurir.rs/srbijadanas/Foto Kurir