Odnos snaje i svekrve je oduvek bio pomalo čudan i nedefinisan. Ljubav između te dve vrste žena je često pun nerazumevanja, netrpeljivosti i svađa, a sve zbog samo jednog muškarca - sina, odnosno muža.

Čak je i Vuk Stefanović Karadžić u prvom rečniku srpskoga jezika reč svekrva objasnio, sem da je to mladoženjina majka, i "zla žena".

Našoj redakciji javila se jedna zapanjena mlada žena je sa nama podelila svoje zaprepašćenje i ogorčenje svojim iskustvom sa svekrvom.

profimedia0054975794.jpg
Foto: Profimedia

"Uvek sam verovala da odnose između ljudi, bez obzira na predrasude, definišemo mi sami. Kada sam se udala, a to je bilo pre tri i po godine, nisam dozvolila da me zatruju pričama o zlim svekrvama. Meni je moja odmah bila dobra jer, mislla sam, rodila mi je muža, ne može da ne valja.

- Čekaj, mala, još nije pokazala svoje pravo lice! Nisi joj još ušla u teren! Pazi se, ko zna šta ti sve priča iza leđa i truje ti muža protiv tebe - upozoravale su me drugarice, ali ih nisam uzimala za ozbiljno. Čak i kada nam se rodila Mina, bila je divna. Pomagala nam je da se privignemo na naše malo biće. Uvek smo mogli da se oslonimo na nju, baš zbog toga što živimo zajedno. Nismo ni osetili kao većina mladih roditelja da imamo bebu. Izlazili smo kad god smo hteli, išli u pozorište, bioskop, sve svadbe i žurke na koje smo bili pozvani jer nam je ona čuvala ćerku i bili smo spokojni.

Više neću biti.

Dolazim pre dva dana kući, umorna, iscrpenjena, gladna... Ostala sam duže na poslu, što se često dešava, i sa vrata sam samo, dok sam skidala jaknu, pitala: "Šta ima da se jede?! Pašću u nesvest ako ne stavim odmah nešto u usta!"

A onda iz sobe me preseče: "Čuj, KUJE! Nije ni ruke oprala..."

Dalje nisam čula. Razgoračila sam oči, pogledah u muža koji se pravio da ništa nije čuo. Kad sam mu prišla i upitala ga šta ovo bi, šta ovo reče moja svekrva, preseče me očima, a ono što je potom izgovorio još mi odzvanja u ušima:

"Ma dosta mi je više da vas slušam! Ne mogu non-stop da sam između dve vatre. Mogla bi malo da iskuliraš", nisam mogla da verujem šta mi govori.

"Kako to mislim VI?! Koji vi?! Pa nikad...", pokušala sam da kažem nešto, ali je on samo odmahnuo rukom, uzeo Minu u naručje i izašao vani.

Više nisam bila gladna. Evo već dva dana ništa ne pričam u kući, ne jedem i svi se prave ludi, a ja se pitam da li je moguće da sam pored dva oka bila toliko slepa.

Sigurna sam u jedno, od sad gde god da idem ili idemo vodim/o Minu sa sobom. Ko za šta ta žena može da kaže za mene kad nisam tu, da mi truje dete takvim zlom. Čuj! JA KUJA?! Žena koja im je rodila dete?! Šta je sa ovim svetom!

I ne, ne mislim da joj je to bio takav dan. Kakav god ti je dan bio, ne govoriš i ne misliš o ljudima na način na koji je ona taj taj dan o meni. A govorila je verovatno od prvog dana.

profimedia0054975794.jpg
Foto: Profimedia

Kurir.rs/PDV/Foto Profimedia