MARIJA OBRADOVIĆ: Podržavam uporne i vredne žene

Jedna od prvih asocijacija na pomen imena Marije Obradović jeste njena lepota, što je retko u svetu politike. Ali iza lepote su upornost, vrednoća i trud, što mnogi otkriju kada već bude kasno

Da li se sa nostalgijom sećate novinarskog posla?

- Ne znam šta je gore - kad novinar postane političar ili se političar vrati u novine. Dok sam bila novinarka, uvek me je nerviralo kad političari sugerišu šta i kako nešto treba da zvuči. Posle sam maltene došla u situacije gde bih ja nekako da se dogovorim s novinarom kako da predstavi neku temu. Stalno sebe kontrolišem da ne radim ono što nisam volela da rade meni. Setim se, naravno, s nostalgijom.

SVE IDE IZ KUĆE

Jeste li, poput mnogih mladih novinara, želeli da promenite svet?

- Kada sam početkom devedesetih, sa 17 godina, počinjala da radim u kraljevačkim medijima i štampi, nisu bile popularne teme kao što su nasilje nad ženama, prava žena, nevladine ženske organizacije... Onda su se pojavile Žene u crnom i meni je bilo veoma stalo do toga da prosečni građani shvate šta su one, da to nije skup veštica ili žena koje ne znaju šta će sa svojim životom, već da im ukažem na dobru stranu tog aktivizma. To mi je trasiralo put. I u politiku sam ušla da uradim ono što nisam mogla kao novinar. Mnogo toga sam i uspela od 2012. sa Ženskom mrežom u parlamentu, skupom svih poslanica. Tek od tada imamo trećinu žena u parlamentu, a danas još više, preko 40 odsto.

Koliko je naporno baviti se "ženskim pitanjem" na ovom nivou?

- Ima tu mnogo posla i teškoća, ženama je teško objasniti da moraju da pronađu neki prostor, balans između stranačke discipline i ženske solidarnosti. Žene ginu u kampanjama, a posle, kad treba da se podele mesta, nigde ih nema. Uporna sam da imamo više žena i na rukovodećim položajima u stranci. Tiha voda breg roni.

Kažu za Vas da ste prezaposleni.

- Kada bih vam rekla koliko radim, rekli biste da nisam normalna. Uvek sam mnogo radila i radom se dokazujem. Ne slažu se svi sa mnom i često se zbog toga sukobljavam. Zato podržavam uporne i vredne žene, a one koje su samo ambiciozne i traže neke zaobilazne puteve, nad njima se zgražavam!

Jesu li vas roditelji ohrabrivali da učite i razvijate se?

- Moja mama je bila profesorka, sad je u penziji. Tata je radio kao službenik, doduše na rukovodećem položaju u jednom kraljevačkom preduzeću. Oboje su i nagrađivani za svoj trud. Mnogo su radili, ali su bili i cenjeni. Od njih sam nasledila taj odnos prema radu. To su tražili i od mene i od moje sestre, koja je mlađa četiri godine. Ona je profesor engleskog, ozbiljna u svom poslu. Navikle smo se da učimo i radimo. Posvećenost poslu došla mi je iz roditeljske porodice, kasnije i sa mojim suprugom - ocem mog deteta, a i sa mojim sadašnjim partnerom. Svi su vredni i odgovorni. Nije onda teško da radite u takvom okruženju.

IVAN I JA SE DOPUNJUJEMO

Dugo ste u vezi sa Ivanom Bojovićem. Smeta li mu što toliko radite, putujete?

- Neko ga je pitao: "Kako dozvoljavaš da ona nije toliko kod kuće?" Znate, srpska priča. A Ivan mu je odgovorio: "Kad vidim koliko je ona zadovoljna kad dođe s posla i napravi nešto od rezultata, ja stvarno nemam srca da joj branim da ide, bude tamo i bavi se svojim poslom." Šta sad, glupo je i tražiti da se promenim. Ali i ja sam njemu podrška za njegov posao.

Koliko ste zajedno?

- Već 15 godina. Svako ima jedan brak iza sebe, videli smo kako izgleda i nismo hteli papirologiju. A sve je isto kao da smo u braku. Ne mogu da ga nazovem mužem kad nismo venčani. Ljuti se kad kažem dečko: "Ti imaš 45, ja 48. Sramota je da budem dečko u tim godinama." Ha-ha...

Čime se Ivan bavi?

- Bavi se bezbednošću u saobraćaju, zadužen je za dvotočkaše. Organizuje edukacije po celoj Srbiji, kako bezbednije i sigurnije voziti. Mnogi koji prođu treninge bezbedne vožnje budu iznenađeni koliko nauče novih stvari, iako voze godinama. Postoji tim instruktora koji to radi - dele kacige, zaštitnu opremu i sve što uz to ide. Dolaze parovi, mnogo žena i ne baš klinke koji žele da zaista dobro nauče da voze motor. Dosta smo zajedno radili na komunikaciji s medijima. Ivan nije čovek iz medija, ali dobar je đak, ha-ha... Eto, da ne ispadne kako samo on mene podržava. Dopunjujemo se, ali kad ste sa nekim toliko dugo, sasvim je normalno.

Koji motor vozi i volite li vi da se vozite?

- Vozi "jamahu", stvarno jaku mašinu. Suvozaču nije baš prijatno. Više volim skuter.

Odlazite li često u Kraljevo?

- Nemam vremena da odlazim tamo otkad se bavim spoljnom politikom i stranačkim poslovima. Sestra u Kruševcu, mama u Kraljevu - rasuti smo. Ali oni dolaze u Beograd, lepši je provod. Sva su naša deca pristigla za svadbe, tako da će porodičnih okupljanja tek biti.

Imate odraslog sina. Čime se on bavi?

- Dimitrije ima 24 godine i uskoro će diplomirati ekologiju, a uvek ga je zanimao i IT, tako da će napraviti kombinaciju koja će tek da bude važna. On je dobar i pristojan mladić, ne voli politiku, ima svoj život. Imao je desetak godina kad sam se razvela, ali sve je prošlo mirno, njegov otac i ja ostali smo prijatelji. Jedinac je i svi se trudimo oko njega. Koliko Dimitrijev otac ima ulogu u njegovom životu, toliko je ima i Ivan. Iako su moj bivši muž i Ivan potpuno različiti, odrastanjem uz takva dva čoveka dobijate ceo paket. Mogla sam ja koliko hoću da se trudim, da Ivan nije želeo da razvije takav odnos, ne bismo postigli ovakav sklad.

Šta vam najteže pada u poslu?

- Žao mi je što sam toliko odsutna od kuće, jer se neke stvari dešavaju samo jednom. Eto, matursko veče mog sina, a ja na drugom kraju sveta. Tu nema reprize. Mora i neka cena da se plati.

IZGLEDATI PRISTOJNO

Da li vam je lepota nekad zasmetala u životu?

- To se često dešava, nisam političarka klasičnog izgleda poput, recimo, Merkelove. Trudim se da moja garderoba ne bude upadljiva, da je frizura pristojna, šminka odmerena, da ne odvlači pažnju. Ali vrlo brzo, kad počnu da razgovaraju sa mnom, ljudi shvate da sam vrlo ozbiljna i dobro pripremljena. Naravno, bude komplimenata, ali žena koja pristojno izgleda uvek ima problem da je ozbiljno shvate. Tako je i svuda u svetu. Kad kao predsednica Odbora za kontrolu vojske i policije idem u neke evropske institucije koje se bave sektorom bezbednosti, vidim da su ljudi pomalo zatečeni. Ali ja to iskoristim kao svoju prednost da ih malo zbunim na početku, ha-ha. Sve vezano za moj izgled pada u vodu pred mojom ozbiljnošću i trudom.

Nega?

- Imam obavezu da pristojno izgledam, ja sam je sebi zadala. Ali kao da sam prestala da uživam u tome, nego - moraš. Neko na mojoj poziciji je nepristojan ako mu je kosa prljava, neofarbana, ruke neuredne. I svojom pojavom pokazujete kako bi trebalo da izgleda vaše društvo. Oblačim u velikoj meri odeću domaćih proizvođača, a u inostranstvu me političarke pitaju za poneki komad. S ponosom im kažem da je to srpska konfekcija.

Trenuci opuštanja, sreće?

- Imam ih sa Ivanom i sinom. Nedavno sam sedela s Dimitrijem i slušala ga kako priča o svojim životnim planovima, stasava u odraslog, odgovornog čoveka. Topila sam se i razmišljala da možda i nisam tako loše uradila svoj roditeljski posao. Za nekoga je to obična stvar, za mene je kao dijamant.

(Kurir.rs/Lj.J/Foto: Privatna arhiva)