DECA SU VEĆ POD STRESOM, A ŠKOLA JE TEK POČELA! Roditelji, reagujte: Ako se vaš đak PLAŠI, ovih 5 stvari možete da uradite i POMOGNETE!
Septembar je jedan od najstresnijih perioda u godini. Pripreme za jesen podrazumevaju pregršt novih obaveza, a povratak dece u školu samo je jedna od njih.
Pored novčanih izdataka, neke porodice se suočavaju i sa promenom škole, polaskom u prvi razred osnovne ili srednje škole... Dok izlaze na kraj s organizacijom posla i porodice, dešava se da odrasli ne primete da je dete uplašeno zbog početka školske godine. Iako su mališani veoma otporni na ovu vrstu stresa, važno je obratiti pažnju na to kako se osećaju, o čemu razmišljaju i pomoći im da se na konstruktivan način izbore sa emocijama i izazovima pred njima, kaže psiholog i psihoterapeut Irena Korićanac.
Američka psihološka asocijacija (APA) daje sledeće preporuke koje vam mogu pomoći da bolje psihološki pripremite dete za školu i time pomognete detetu i podstaknete bolju klimu u porodici.
1.Vežbajte školsku rutinu
Ovih dana dete treba da ide na spavanje u skladu s rasporedom koji će se poštovati kada krene u školu, razgovarajte sa detetom o užinama, novcu koji će dobijati za džeparac, načinu kako će ići u školu... Ovakve intervencije će pomoći smanjivanju anksioznosti i situaciju učiniti predvidljivom. To je važno jer ono što je detetu poznato, stvara osećaj stabilnosti, sigurnosti i doživljaj adekvatnosti.
2. Upoznajte okruženje
Ukoliko dete kreće u novu školu, istražite novo okruženje, pričajte sa mlađom decom o bezbednosti u saobraćaju. Šetnja do škole čak i sada kada je krenulo u nju preporučuje se i za stari kraj i poznatu školu i iskoristite priliku da u toj šetnji razgovarate s detetom jer deca često iskazuju emocije kroz iskustva i reakcijom na pojave koje ih okružuju. Poslušajte stavove svog deteta, kroz njih će dete reći i kako se oseća.
3.Razgovarajte sa detetom
Pričajte o prošloj školskoj godini, šta je to što je dete mučilo, šta nije volelo i zajedno osmislite dobre strategije kako da to prevaziđete, kako da bolje komunicira sa nastavnicima, izbegne konfliktne situacije ili se konfrontira kako bi zaštitilo sebe. Otvoreno pričajte o svemu, bez ulepšavanja ili zastrašivanja.
Pričajte sa detetom o odnosima s vršnjacima, nasilju u školi, strogim profesorima, nepravdi i drugim psihosocijalnim fenomenima za koje dete iskaže interesovanje. Preporuka je da nađete dobru meru kada sa detetom pričate o neprijatnim temama poput otmica dece ili saobraćajnim nesrećama. Ključ je u tome da dete ima tačne informacije, da bude spremno da adekvatno reaguje, ali je podjednako važno, ili još važnije, ne predstaviti svet kao opasno mesto i preterano uplašiti dete. Prilagodite razgovore uzrastu deteta, potrebi deteta i posavetujte se sa stručnjacima ukoliko imate nedoumica.
4.Uvažite emocije svoje dece
Stavite im do znanja da razumete kako se osećaju i da ćete biti tu da ih podržite. Nikako im ne treba govoriti da ne se ne plaše ili ne budu ljuti. Naprotiv, uvažite ono što vam kažu i podržite ih. Nekada je sasvim dovoljno i psihološki jedino ispravno da prepoznate emociju i dozvolite detetu da oseća tugu, strah, ljutnju, ljubomoru itd. Naučite ih da se suoče sa strahom i izgrade strategiju u kojoj je bore, a ne povlače iz situacije. Takođe, naučite ih kada treba da potraže pomoć i zaštitu odraslih.
5.Budite uključeni
Roditelji treba da poznaju okruženje, školu, druge roditelje i u razumnoj meri, a u skladu sa uzrastom deteta, budu uključeni u školski život deteta. Pitajte za savet, komunicirajte i budite zainteresovani, škola je važan deo života svakog deteta i roditelj treba da bude uključen u skladu sa individualnom potrebom svakog deteta.
Želimo vam uspešnu školsku godinu bez stresa!
Kurir.rs/Žena/Foto: Profimedia
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"