Ovo je prava istina Ne debljaju nas svi ugljeni hidrati, već samo šećeri, jaja ne povećavaju količinu holesterola u krvi i ne mršavimo ako tokom dana jedemo manje obroke

Postoji mnogo zabluda o zdravoj ishrani kao, na primer, da se od hleba nadima stomak i da je najzdravije jesti sirovu hranu.


Nutricionista Rob Hobson kaže da ove tvrdnje nisu tačne i objašnjava u koje zablude o ishrani verujemo, a nisu tačne.


1. Od hleba se nadima stomak


Mnogi su uvereni da su osetljivi na brašno jer ih nadima, ali statistika pokazuje da je alergija na pšenicu i gluten zapravo veoma retka. Za osećaj nadutosti najčešće su odgovorni preskakanje obroka, zatvor, nedostatak dobrih bakterija u crevima i pojedine namirnice (luk, pasulj, praziluk...). Nagle promene u ishrani takođe snose deo krivice, tako da ih valja uvoditi postepeno.

stockphotoglutenintoleranceanddietconceptwomanlrefusestoeatwhitebread732501385.jpg
Shutterstock 

2. Jaja povećavaju holesterol


Hrana koja je prirodno bogata holesterolom ima vrlo mali uticaj na količinu holesterola u krvi. Jedino ljudi s genetskim predispozicijama za visok holesterol treba da paze na unos jaja i hrane sa zasićenim masnim kiselinama, što znači da bi ih trebalo jesti maksimalno tri puta nedeljno, ali nipošto ih ne treba potpuno izbaciti iz ishrane jer obiluju korisnim materijama.

stockphotosmilinghappyfacefryingeggsbreakfastwithparsleyinironvintagepotonwoodentable250745545.jpg
Shutterstock 

3. Za dovoljan unos kalcijuma treba jesti mlečne proizvode


Kalcijum je važan za zdravlje kostiju, ali on se ne nalazi samo u mlečnim proizvodima. Mnogo ga više ima u tamnozelenom povrću kao što je kelj, zatim u bademima, tofuu i nekim začinima.

stockphotowomandrinkingmilk362409509.jpg
Shutterstock 

4. Svi ugljeni hidrati goje


Ova tvrdnja je polovično tačna. Nisu ni svi ugljeni hidrati isti, a to zavisi od njihovog glikemijskog indeksa. Ovas, integralni pirinač i integralna testenina imaju vrlo nizak glikemijski indeks i samo četiri kalorije po gramu, što znači da u njima apsolutno ništa ne goji, već naprotiv, bogate su vlaknima i vitaminom B. Sa šećerom se, s druge strane, može lako preterati, što je loše za srce i krvne sudove jer on ima visok glikemijski indeks.

stockphotodietwomanmeasuringbodyweightonweighingscaleholdingdonutandapplesweetsareunhealthy543917185.jpg
Shutterstock 

5. Više malih obroka na dan podstiče mršavljenje


Svakim unosom hrane ubrzava se metabolizam, ali neznatno, što je nedovoljno za mršavljenje. Kad su na dijeti, mnogi jedu manje obroke u većim razmacima kako bi izbegli gladovanje, ali istina je da je jedini efikasan način za sagorevanje masti vežbanje.


6. Najzdravija je sirova hrana


Dobro je u svakodnevnu ishranu uključiti sirovu hranu, ali nije dobro preterivati s tim jer su neke namirnice mnogo zdravije kad su skuvane. Pravi primer za to su crveno, narandžasto i tamnozeleno povrće koje oslobađa više antioksidanasa kad se termički obradi. Istina je da sirove namirnice sadrže više enzima, ali oni su važniji za opstanak biljke nego za ljudsko zdravlje. Zato je najbolje kombinovati sirovo s kuvanim.

stockphotowomanjuicingmakinggreenjuicewithjuicemachineinhomekitchenhealthydetoxvegandietwith718961371.jpg
Shutterstock 

7. Nije dobro jesti posle 18 sati


Kao prvo, telo ne odlučuje da iznenada pretvara svu hranu u masti u određeno doba dana. Kao drugo, iako se metabolizam u snu usporava, on i dalje radi i vari hranu. Količina masti u telu zavisi od unosa kalorija tokom celoga dana, a ne samo uveče.

Kurir.rs, Foto: Shutterstock