MAJKA JOJ JE NA SAMRTI PRIZNALA STRAŠNU TAJNU: Ceo život je krila od nje ISTINU koja joj je UNIŠTILA život!

Luisa (48) doživela je šok kada joj je majka na samrtnoj postelji priznala tajnu koju su godinama krili od nje. Otkriće joj je zauvek promenilo život, a izazvalo je i određene negativne posledice po njeno zdravlje.

Nije mogla veruje šta čuje. Bila je van sebe i htela da pobegne, ali ju je majka držala za ruku i odlučila da priča dok još može.

- Jedne noći, kad sam imala 21 godinu, vraćala sam se kući s posla i neznanac me je silovao, što je rezultiralo trudnoćom. Žao mi je što ti ranije nisam rekla istinu, ali nisam znala kako. Uvek sam se osećala krivom što krijem to od tebe i nadam se da ćeš moći da mi oprostiš - ispričala joj je majka.

Otkriće ju je šokiralo. Povukla se i pobegla iz sobe. Osećala je da joj se ceo svet ruši. Ali nije bilo vremena za raspad.

- Kad sam se pribrala, vratila sam se i sela pored svoje majke i zajedno sa sestrama Amber i Lusi, bila uz nju dok je udisala poslednje uzdahe. Milujući je po glavi, rekla sam joj 'U redu je, mama'. I s tim rečima, ona je preminula - ispričala je Luis.

Dodaje da je bila ošamućena od šoka i tuge. Pogledala je prema Amber, a ona joj je kimnula glavom. U tom trenutku je shvatila da ona zna strašnu istinu. Amber je majka ispričala istinu još pre nekoliko godina i iako je htela to da kaže Luisi, majka ju je preklinjala da to ne čini. Luisa je počela da plače toliko jako da je mislila da nikad neće prestati.

Sledećih nekoliko dana za nju su bili užasni. Njene sestre su organizovale sahranu jer ona nije mogla da se nosi sa svim lošim stvarima koje su joj se desile u tom trenutku. Narednih meseci je shvatila da je uvek razmišljala o svom ocu, koji je umro deset godina ranije.

- Izgledam mnogo drugačije od svojih sestara i odrastajući, tata je uvek bio malo ravnodušniji prema meni. Imala sam srećno detinjstvo na mnogo načina, imala sam sve što sam mogla da poželim u materijalnom smislu, a ipak sam se uvek osećala odvojeno od ostatka svoje porodice. Moja mama i sestre bi se igrale raznih igara i smejale zajedno, a ja nisam razumela njihov humor - prisetila se Luisa.

Njen život je bio turbulentan. Njen otac je bio fizički nasilan prema njenoj mami i iako nikad nije udario nju, niti njene sestre, kaže da su bile svedocu toga kako odguruje i udara njihovu majku.

Nakon nekoliko veoma loših svađa, morali su da odu od kuće i budu kod prijatelja, ali se njihova mama uvek vraćala. Tvrdi da je između nje i oca uvek postojalo neko ogorčenje i volela bi da je bila dovoljno snažna da ga napusti.

- Živeli smo u strahu od tatinog temperamenta. Čak i sitne stvari poput gužve u saobraćaju bi izazvale snažan bes u njemu. Moje sestre mogle da ga smire na način na koji ja nisam. Ipak, mama i ja smo imale sjajan odnos. Dok su Amber i Lusile bile sličnih godina i provodile mnogo vremena zajedno, ako nisam čitala u svojoj sobi, bila bih s njom - ispričala je.

U 17. godini je otišla iz kuće i preselila se u London gde je studirala i radila. Iako ju je majka molila da ne odlazi, njen otac se složio da je dovoljno stara da se sama snađe. Kada je otišla od kuće, viđala je oca još manje. Dok ju je mama često posećivala, tata je to činio retko.

- Kada je umro, nisam znala šta da mislim. Deo mene je bio tužan, a deo je odahnuo. Nakon očeve smrti, majka se zbližila s mojim sestrama, posebno Amber i često ih je posećivala. Ponekad sam bila malo zavidna zbog njihovog odnosa. Život u Londonu nije uvek bio lak i tokom mojih 20-ih i 30-ih, bilo je trenutaka kada sam bila poprilično depresivna - rekla je.

Radila je u socijalnoj službi, a posao je često bio stresan. Iako je volela da pomaže ljudima, to je značilo da se bavi beskućnicima ili zavisnicima od droge. Dala je sve od sebe da uzima antidepresive, redovno vežna, hrani se zdravo i okruži se pozitivnim ljudima.

- Istina o ocu me pogodila. Nedugo nakon što je moja mama umrla, 'zalutala sam' na mračno mesto. Uzela sam kreditnu karticu i trošila previše novca i za samo nekoliko meseci sam nagomilala dug od više hiljada funti. Šoping je bio jedina stvar uz koju sam privremeno zaboravljala na bol - ispričala je Luisa.

Konačno je otišla na pregled kod psihologa i psihoterapeuta koji su joj dijagnostikovali bipolarni poremećaj, depresiju, anksioznost i psihozu. Saznanje da je neko napao njenu majku koju je obožavala, nanelo joj je toliko boli i krivice.

- Godinama sam se osećala kao da ne zaslužujem da postojim. Dugo sam morala da idem na terapije kako bi shvatila da to nije istina. Sada sam starija i pronašla sam svoj mir. Shvatila sam da je moj otac na svoj način pokušao da bude dobar otac. Usvojio me, finansijski me podržavao i čak pokušao da mi pronađe posao - kaže.

Takođe je srećna što je bliska sa svojim mlađim sestrama koje su bile uz nju u veoma teškim periodima. Prema svojoj mami ne oseća ništa drugo osim ljubavi i saosećanja.

- Znam da me sigurno mnogo volela, ako me nakon toga zadržala. U sedamdesetim život samohranih majki je bio mnogo drugačiji, a njena porodica je nije podržavala. Ipak, njena ljubav prema meni je bila toliko velika da se suočila s nečim toliko teškim - zaključila je Luisa.

Kurir.rs/Mirror.co.uk/Foto: Profimedia