Pravilna ishrana dece Koliko obroka je potrebno, da li je hranjenje „na silu“ opravdano i šta ponuditi detetu za užinu?

Stručna saradnica sajta Yumama dr Biljana Uzelac, specijalista pedijatrije i integrativne medicine, savetuje kakve obroke bi trebalo da pripremamo mališanima.


Koliko obroka je neophodno deci vrtićkog uzrasta?


- Ukoliko želimo da orijentaciono imamo neki broj, to su tri obroka: doručak, ručak i večera, plus užina. Nije neophodno da svakog dana imamo sve ove obroke, ali oni moraju da sadrže zdrave sastojke, a ne procesovanu hranu.


Ako tokom celog dana imamo dosta užina koje se sastoje od nekvalitetne hrane (grisine, keks, krekeri, čips, hleb, kifle i slično), vrlo verovatno je da dete neće hteti da jede glavne obroke jer će biti sito, ali to su „prazne kalorije“, od kojih dete nema koristi. Takođe, problem je i konzumacija velike količine mleka i mlečnih proizvoda (jogurt, kefir, sirevi). Deca često ne žele da jedu obroke s povrćem i zdravom hranom ako se napiju mleka, a to nije zdravo (posebna tema je zašto mleko nije zdravo).


Da li treba insistirati da dete pojede sve iz tanjira?


- Apsolutno ne. Deca znaju bolje od nas kad su sita i kada bi trebalo da jedu. To što smo mi zamislili kao potrebnu dnevnu količinu je naša percepcija. Očistiti (omazati) ceo tanjir nije dobra strategija, pogotovo ako dete nije samo sipalo hranu, nego mi. Ipak, trebalo bi i te kako insistirati na tome da obrok bude sveže pripremljen, da sadrži zeleno povrće ili bude raznobojan i, po mogućstvu, skuvan kod kuće. Ukoliko još može da se organizuje da obrok i ne podgrevamo, to je divno. Inače, hranu nikako ne bi trebalo podgrevati u mikrotalasnoj!

Da li hranu treba nositi u park i šta birati za užinu?


- Hrana za parkić je jedino potrebna ako dete ogladni i traži da jede baš tada, a ne da se nosi da bi mu se „trpalo“ u usta dok ne obraća pažnju jer je zauzeto igrom.


„Parkić hrana“ je retko kad zdrav izbor. Tu obično spadaju: keksići, čips, grisine... i sve ono što je „najlakše da se spakuje i nosi“. To su izgovori i ne preporučujem ništa od toga.


U kesice može lako da se spakuje i seckana šargarepica, krastavci, štapići celera, seckano voće, orasi, bademi, urme. Sve možemo da pripremimo unapred i da, kad krenemo napolje, samo uzmemo iz frižidera kesicu i stavimo je u tašnu ili džep.


Takođe, ne preporučujem nikakve sokiće, čak ni sveže ceđene. Jedite voće u čvrstom obliku, a ne isceđeno, to je moj savet.

Bez peciva
PAŽLJIVO BIRAJTE ŠKOLSKU UŽINU!


- Ako je ručak dobar i kvalitetan (proteini, voće, povrće), užina može biti samo povrće, humus, voće, koštunjavo voće ili neki zdravi dezert. Nisam nikako za peciva, kifle i ostale brze užine s glutenom, jer su to sve apsolutno prazne kalorije, koje pri tom još mogu izazvati upalni proces u organizmu.

Ishrana i zdravlje
KAKO HRANA UTIČENA ZDRAVLJE DECE?


- Pravi odabir namirnica i njihovo pravilno kombinovanje je važno da ne bismo dovodili organizam u hronično upalno (inflamatorno) stanje, kad gubi svoj balans (homeostazu) i bude sklono bolestima. Bolesti mogu biti razne, od hroničnih upala ušiju, sinusitisa, astme do gastritisa, problema s varenjem, poremećaja crevne flore, koje dalje mogu izazivati probleme s razvojem, fokusom, govorom, ponašanjem i slično. Stoga je važno dobiti dovoljno masti, proteina i minerala, pogotovo onih u tragovima koji nisu dostupni u brzoj hrani.

(Kurir.rs / Foto:Shutterstock)