SVE ŠTO JE MOGLO POŠLO JE NAOPAKO NA MOM VENČANJU U SRBIJI! Otkazali nam crkvu, restoran, di-džej TREŠTAO na terasi, pop zaboravio spisak, a onda je USLEDIO pakao zbog mladoženje

Želela sam da se udam bez stresa oko organizacije svadbe, tako da smo moj Miloš i ja rešili da se u septembru venčamo u crkvi, a u decembru da bude građansko venčanje. Sve što je moglo, pošlo je naopako.

Tamo je bio pop koji nas je oduševio svojim pristupom i produhovljenošću. Želeli smo da nas baš on venča. Rezervisali smo jedno noćenje za naše zvanice u Novom Sadu, jer su samo tamo imali smeštaj u kom su kućni ljubimci dobrodošli, a mi smo sa sobom vodili i psa.

Sve je išlo kako treba. Do 10 dana pred venčanje. Zvoni mi telefon: "Halo?"

"Dobar dan, Jelena. Zovem iz restorana. Izvinjavamo se, ali kada smo napravili vašu rezervaciju došlo je do greške, jer nisam znao da imamo svadbu taj dan".

"Nema veze, dešava se", kažem, a u sebi plačem. Trčim u Karlovce da tražim novi restoran.

Dan pred put - kvar na automobilu, pas se razboleo. Svekar trči do majstora, pas pije probiotike.

Stiže i subota, zovem smeštaj da proverim da li je sve spremno.

"Malo mi je neprijatno, ali imamo jednu situaciju", kaže devojka sa druge strane veze.

"Imamo večeras 18. rođendan, pa će di-džej biti na terasi na koju je trebalo da izlazi vaša soba, pa smo mislili da vas premestimo".

Dobro, preživećemo, možda su debeli zidovi, svakako drugi smeštaj sada nećemo naći. Po dolasku u Novi Sad, shvatamo šta je sve zaboravljeno: Jedan tata poneo pogrešno odelo, mladoženja i zet nisu poneli kaiševe. Zaovi eksplodirala boca sa kiselom vodom u mini-baru.

Tokom večere zapalila se korpa sa hlebom i nestalo je struje. Do dva sata ujutru tinejdžeri trčali po hotelu i lupali po vratima. Dolazi i dan našeg venčanja. Otišla ja do salona lepote sa mamom, sestrom i svekrvom.

Frizerka nervozna, obaveštava nas da ima stomačni virus.

"Tebe ću da završim, ali ne znam da li ću ostale stići", kaže mi, a ja besna zbog neprofesionalizma, iako vidim da je ženi zaista loše. Tri lokne - 10 minuta pauze.

Ništa od planiranog fotografisanja na Petrovaradinu, ali možemo kratko u parku. Dok sam se fotografisala sa psom, on me cimnuo, pocepala se venčanica. Zaova, srećom, imala zihernadle. Živi stigosmo do crkve, a tamo drugi pop. Prethodni nije ostavio ni zapisnik.

Tokom ceremonije venčanja, zbog sveće, kuma ostala bez kiseonika i onesvestila se. Zahvaljujući brzoj reakciji okupljenih, brzo se povratila i mi nekako uspesmo da se venčamo.

Nadam se da se sve što je pošlo naopako okončalo tog 1. septembra i da nas sada čeka ono iz bajki: "i živeli su srećno do kraja života".

Videćemo u decembru.

Kurir.rs/RTS/Foto Profimedia