UNUKA JE ODRASLA UGLEDAJUĆI SE NA BABU I DEDU: Vreme je drugačije i ispostavilo se da ne može da bude BAŠ KAO ONI, ali je zbog njih shvatila šta je STVARNO VAŽNO i to će je pratiti CEO ŽIVOT!

Porodica vas formira i znam da zvuči kao kliše, ali to nije prazna priča. Okruženje u kojem odrastamo može da bude srećno i idilično ili malo manje srećno i idilično ili potpuno tragično. Svako od nas nosi svoje breme i od njega ne može da pobegne. Ne treba ni da pokušava.

To nam je svima zajedničko. Osim što se borimo sa "što si posejao, to ćeš i požnjeti" lekcijom života, moramo da shvatimo da smo za svaku posledicu dela ili nedela i te kako spremni jer smo sami do nje došli. Jedno nas je pripremalo za drugo, drugo za treće, treće za četvrto. Nikada vas Bog neće staviti na test koji ne možete da položite jer da ne možete, ne biste ni stali pred njega. Sva vaša prošla iskustva su doprinela da vi to možete, šta god "to" bilo. Životna lekcija broj dva je onda "nikad ne sumnjaj u sebe", pa je to još jedan kliše koji ću sada da vam plasiram i da se nadam da ćete o njemu dobro razmisliti.

Od koga sam ja to naučila? Od babe i dede, naravno. Nemam ništa protiv lekcija koje su stigle od mame i tate, ali oni imaju još mnogo toga da nauče, kao i ja. Baba i deda znaju više, pa ću ipak da se uzdam u njih.

Ceo život sam vikendima trčala da dva dana sedimo i pričamo. Nikad nisam bila dete koje je volelo da se igra. Iskreno, moja prva sećanja tiču se priča i knjiga. Omiljena stvar na svetu mi je bila da sednem u sobu i ceo dan provedem sa izmišljenim likovima jer koliko sam volela da pričam, toliko sam volela i da slušam. Tome me je naučila baba.

Ja sam toliko puta čula priču "Deda i repa" da mi je zajedništvo usađeno u podsvest i nikad se neću isčupati. Baba za dedu, unuka za babu, brat za sestru, pas za brata, miš za psa, deda za repu, iščupaše repu.

Potpuno pogrešno ako mene pitate. Oni su živeli u neko drugo vreme kada je to tako moglo, a danas, kada pokažem da poštujem ljude i da im verujem jer mislim da zajedno možemo više, smatraju me naivnom i nezrelom.

I dan danas ja vikendima trčim da dva dana pričamo. Samo, sada više ne svaki vikend jer ima važnijih stvari. Zaraditi za hleb, a pod hleb mislim opstanak, ne jedem hleb jer je deda počeo zdravo da se hrani, a ako može deda mogu i ja. Moram da se pohvalim, od početka godine sam izgubila osam kila. Znači radi.

Najveće mi je zadovoljstvo da isprobavam kafe i onda ih nosim sa sobom kući i pijem vikendima sa babom i dedom. Odem kući i ne izlađem u klub, nego sedim sa njima i ispijam kafe. Našla sam i svoju omiljenu, ali nema reklame za džabe, pa neću reći koja je. Uglavnom, ona u mom rodnom gradu ne može da se kupi, pa kući nosim zalihe da se ima, vikendom.

Dedi sam kupila šolju sa likom druga Tita da ima iz čega da ispija tu kafu i to mi je omiljen poklon koji sam ikada ikome kupila, zaista.

Uglavnom, zbog babe i dede imam i bezuslovno poverenje u starije, mada bi svako rekao da je ničim izazvano, a užasno sam nepoverljiva prema svojim vršnjacima, što je takođe - ničim izazvano.

Imam 24 godine i osećam se "starmalo", a kada me baba pita "Imaš li dečka?", uvek dobije isti odgovor: "Nemam, teško nađem nekoga ko mi odgovara."

Deda naravno uvek staje na moju stranu: "Pusti je, šta će joj ko, da li vidiš kakvi su danas brakovi? Niko nikoga ne poštuje, treba li da je tuče ili da bude neki neradnik, pa da ga ona izdržava?"

Lekcija broj tri: "Nikada ne zaboravite odakle ste krenuli i hodajte uzdignute glave. Niko ne živi umesto vas, nema razloga da se stidite onoga što ste postigli ili niste postigli jer ne pišete svoju priču zbog tuđih očekivanja".

Uživajte u još jednom lepom danu, ako nije lep i on će biti lekcija, pa je upišite pod broj četiri i dobro zapamtite.

Kurir.rs/M.P./Foto: Profimedia