SA 13 GODINA POSTALA ALKOHOLIČAR ZBOG PROKLETSTVA! Rodila 2 dece i opijala se PRED NJIMA, a onda se desilo ČUDO!

Odrasla sam u porodici alkoholičara, sa izuzetkom mog oca koji je bio potpuna suprotnost ostatku familije i prezirao alkohol. Pretpostavljam da je to posledica toga što mu se gadila činjenica da je oženio ženu kojoj se generacijama alkoholizam prenosi s kolena na koleno.

Pre nego što nastavim svoju ispovest, želim da naglasim da ne krivim moju mamu niti bilo koga drugog za svoj alkoholizam. I ona sama je odrasla u istom okruženju kao i ja. Nekada se bolesti prenose kroz navike naše okoline, to se desilo meni i mojoj mami, i mojoj baki i svima iz naše porodice.

Počela sam da pijem sa 13 godina. Družila sam se sa starijim momcima jer sam uvek bila viša od svojih vršnjakinja. Pre njih su mi porasle i grudi, počela sam i da se šminkam prva, zbog čega su me u razredu zadirkivali pa sam društvo pronašla van škole.

Opasno je unositi bilo kakve psihoaktivne supstance u tom periodu jer još uvek niste naučili da se nosite sa svojim emocijama, da razmišljate kritički, da prevazilazite probleme. Nemate pojma ko ste, šta su vam mane i vrline, šta su vam slabosti i prednosti. Alkohol pomuti razum i starijim i zrelijim ljudima, možete onda da zamislite šta radi umu jednog nerazvijenog tinejdžera.

U 13. godini, redovno sam pila vikendima i izgubila nevinost sa 18-godišnjakom. Počela sam da bežim iz škole. sa 14 godina sam silovana i počela sam da mešam alkohol sa lekovima. Pala sam razred, a budući da su me momci sa kojima sam se družila stalno jurili i postojala je pretnja da opet budem silovana, mama je rešila da se školujem kod kuće. To bi bilo izvodljivo da je i ona sama školovana, a kako nije, prosto smo kupile knjige i samu sam sebe podučavala. Naučila sam dovoljno za prelaznu ocenu.

U 15. godini sam počela da pijem i lekove za smirenje i ekstazi. Međutim, sa tim sam eksperimentisala povremeno, alkohol sam uzimala stalno. Podnosila sam alkohol vrlo dobro, i teško je bilo primetiti koliko sam zaista popila.

U 16. godini sam doživela da me opljačkaju i umalo kidnapuju u kući jednog dilera. Bila sam u vezi sa čovekom od 30 godina. Nikada nisam bila tip devojke koja spava okolo sa muškarcima. I danas na prste mogu da izbrojim muškarce sa kojima sam bila, ali bila sam u mnogo opasnih situacija. Počela sam da sa 16 godina radim u jednom restoranu brze hrane, gde me je menadžer snabdevao alkoholom kako bi me iskorišćavao.

U međuvremenu, stekla sam i najbolju drugaricu koja je poticala iz mnogo problematičnije porodice i na kraju se preselila kod nas. Zajedno smo upadale u još luđe i opasnije situacije.

Sa 19 godina, nakon veze sa nasilnim dečkom koji se na kraju predozirao u umro, upoznala sam svog sadašnjeg muža. Upoznala sam ga na poslu - u restoranu brze hrane gde sam u međuvremenu postala menadžer. On je oklevao da uđe u vezu sa mnom zbog mog "problema" sa alkoholom, kako ga je zvao, a ja sam tek tad prvi put shvatila da bi to zaista mogao da bude problem.

"Previše piješ, a ja želim više od života", rekao mi je.

Bila sam očajna. Imala sam napade besa i panike, postala suicidalna i na kraju pokušala da oduzmem sebi život. Policija me je našla i spasila.

Nastavila sam da pijem dok potpuno ne izgubim svest. Stalno sam dečku (sadašnjem mužu), priređivala užasne scene. Vrhunac za njega je bio kada sam poljubila njegovog najboljeg druga u trenutku jednog pijanstva. Prestao je da izlazi sa mnom i konačno mi rekao da me više ne voli. Imala sam 20 godina. Međutim, pomirili smo se na Dan zaljubljenih, kada smo se oboje napili i imali seks bez zaštite što je rezultovalo neželjenom trudnoćom. Odbila sam da abortiram jer sam znala da sa tim ne bih mogla da živim. Tako smo postali roditelji malog Džejkoba. Uspela sam da se celu trudnoću uzdržavam od alkohola, ali ubrzo posle porođaja vratila sam se starim navikama. U toku radne nedelje bila sam primerena majka, a vikendom bih Džejkoba odvela kod svojih roditelja i odlazila na žurke.

Usledilo je šest godina pijanstva, depresije i posla bez perspektive. Mislila sam da ne mogu bolje od toga. A onda sam zatrudnela sa našom ćerkom. Kupili smo kuću dva meseca pre nego što se Alivija rodila. Moj muž se vratio u školu i napredovao na poslu. Ja sam prestala da pijem, a pošto sam Aliviju rodila, nisam pila ni nakon porođaja. Želela sam da budem dobra majka, ali nisam znala kako da prestanem da želim alkohol. Nisam znala kako da živim bez alkohola.

I tako, čim sam prestala da dojim Aliviju, opet sam počela da pijem, kao da nikad nisam ni prestajala. To vam je alkoholizam. Potpuno vas obuzme i teško je boriti se protiv toga.

Sećam se jedne večeri, moj muž je ponovo napredovao na poslu i izašli smo u restoran da proslavimo. Bilo je to na početku moje odluke da prestanem da pijem, ali nisam se zvanično obavezala na to. Samo sam pokušavala. Sećam se kako sam gledala konobare kako sipaju gostima pića i očajnički želela da i ja popijem nešto. Muž mi je rekao da popijem jednu čašu, kako bih se malo smirila. To je bila greška jer ja više nisam mogla da stanem. Ređala su se pića a na kraju, potpuno pijana, rešila sam da želim pirsing. Često sam radila pirsinge u nastupima pijanstva. Međutim, nastavila sam da pijem i u salonu za pirsing, i to toliko da sam se na kraju onesvestila. Sutradan, kad sam se probudila i probala da ustanem, opet sam se onesvestila. Nikad mi nije bilo toliko loše. U jednom trenutku, kao da sam izgubila vid. Uspaničila sam se. Nisam ništa videla i hvatala me je groznica.

Hitna pomoć je stigla, ali morali su da mi pomognu na licu mesta, toliko je loše bilo moje stanje da ne bih podnela put do bolnice. Moji roditelji došli su da vrate decu, nemajući pojma šta se dešava, a ja sam bila priključena na silne aparate kako bi me održali u životu.

To je bio dan kada sam prestala da pijem, jer sam konačno shvatila da ću na kraju zaista umreti. Shvatila sam da moram da prestanem, da više nemam izbora.

Nisam tip za društva anonimnih alkoholičara pa sam rešila da samostalno da radim na sebi. I što sam više radila na sebi sve mi je bilo jasnije da je sve moje nesigurnosti i mane proizvodio upravo alkohol. Smršala sam, koža mi je bila bolja a ja se osećala bolje iz dana u dan. Počela sam da se bavim baštovanstvom i živela zdravije nego ikad.

Onda se dogodila porodična tragedija. Brat mi se razboleo od raka, moji roditelji su se razveli, tata je otišao da živi na drugom kraju države sa bratom kako bi mu pomogao, dok se moja mama uselila kod nas. Ja sam se vratila akoholu, ne zato što sam ga želela, već zato što sam ponovo počela da sabotiram samu sebe. Bila sam uverena da nikad više neću pipnuti alkohol, a onda sam se ponovo našla sa flašom u rukama. Međutim, trajalo je samo šest meseci.

Ubrzo sam shvatila koliko me alkohol opet uništava - počela sam da se gojim, da jedem brzu hranu i da svoju porodicu hranim đubretom od hrane jer sam bila previše mamurna da bih kuvala, kuća je bila u neredu, ubila sam svoje voljene biljke.

Ponovo sam postala užasna majka koja samo ponavlja: "Ne danas dušo, mami danas nije dobro", iako sam se zarekla da moja deca to više neće čuti. Ponovo sam počela da lažem svog muža i krijem flaše po kući. Nisam mogla da se nosim ni sa najmanjim stresom i raspadala sam se. Onda sam pročitala knjigu "The naked mind" Eni Grejs. Umalo sam je bacila, ali sva sreća da nisam jer ona me je naukom ohrabrila da se vratim na pravi put.

Danas sam jača nego ikad u svom otporu alkoholu. Danas konačno znam da iz alkohola nikad ništa dobro ne može da izađe. Da alkohol ubija sve oko sebe. Ponovo sam dobra majka i supruga. Ponovo volim sebe. Znajte, ako se i okliznete nekad i vratite se poruku, to nije kraj. Uvek možete da krenete ispočetka.

Kurir.rs/Žena/Foto: Printscreen, Instagram