POSLEDNJA NEDELJA DO VASKRSA: Ove običaje svaki PRAVOSLAVAC treba da zna! Evo šta se radi na VELIKU SREDU I ČETVRTAK

Poslednja nedelja do Vaskrsa vreme je strogog posta. Zbog toga je važno da znate sve pravoslavne običaje koji vas čekaju.

Ova nedelja je radna. U njoj se vrše velike pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se ništa ne radi.

Ova nedelja ima i naziv "zavalita", kako je nazivaju u jugoistočnoj Srbiji. Na ovaj dan se strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe. Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

Velika sreda

Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. Takođe su ljudi nastojali da na ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima. Ponegde se i na veliku sredu farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.

Veliki četvrtak

Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko. Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.

Veliki petak

Na ovaj dan, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se još naziva i "petak stradanja", a podrazumeva najstrožiji post. Na ovaj dan, i danas, farbamo vaskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji. Jedan od običaja, u Leskovačkoj kotlini, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Vaskrsa.

Velika subota

I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca naziva još i dugačka subota, jer opominje na na duge Isusove muke na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota. Razolg leži u verovanju, da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena. Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju. Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Vaskrs, deca međusobno daruju.

Vaskrs

Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Postoji niz verovanja i običaja na ovaj dan, koji uključuju uskršnja jaja, a vezani su za napredak, zdravlje i uspeh.

Glavni običaj u svim krajevim jeste tucanje jajima (razbijanje) koje ima, pre svega, takmičarski duh, jer ko pobedi uzima jaje poraženog. Posle sedam nedelja posta, običaj je da deca započnu mrs jajetom. Postoji još jedan običaj vezan za najmlađe, a to je da se deca ujutru prvo protrljaju po licu crkvenim crvenim jajetom, kako bi bila zdrava i rumena. Takođe se verovalo da je dobro da na ovaj dan ukućani obnove odeću i obuću. Ponegde se prvo bojeno jaje naziva čuvar, pa je ono i čuvano cele godine. Negde se ovo jaje zove čuvarkuća, negde izmamak (farbano je uz bajanje), negde pereške. Uglavnom su predstavljala zaštitu od bolesti i gradonosnih oblaka. Verovalo se da ovo prvo bojeno jaje, može da opstane tri godine ida bude "sveže".

Kurir.rs/K.Đ/Stvarukusa, Foto: Profimedia

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: