MISLILA SAM DA SU RUSI BUČNI I BAHATI PREMA ŽENAMA! U ovome SRBI ne mogu ni da priđu BAĆUŠKAMA i neće vam se svideti

Ovo neće biti klasičan putopis iz Moskve gde ću vas savetovati koje znamenitosti ne smete da propustite, gde je najbolja hrana, a gde najpovoljniji šoping. Ovo će biti priča o prizoru koji sam ugledala onog časa kada sam uspela da skinem pogled sa zlatnih kupola i malo se zagledam u prolaznike. I vidim nešto o čemu nećete čitati ni u jednom turističkom vodiču.

Kao svaki prosečan turista koji se prvi put našao u Moskvi, prvog dana svog boravka zaputila sam se sa dečkom na Crveni trg. Možda će zvučati kao kliše, ali kako sam zakoračila na tu kaldrmu u srcu Moskve ostala sam potpuno omađijana lepotom i grandioznošću tog mesta. Prostrani plato koji u svako doba godine vrvi od turista okružuju četiri impozantne građevine – Državni istorijski muzej, tržni centar „Gum“, Hram Vasilija Blaženog i zidine moćnog Kremlja - i ne znate u koju od njih pre da gledate. E, baš na tom mestu odigrala se scena koja je srušila sve moje predrasude o ruskim muškarcima. I koju sam viđala nebrojeno puta narednih osam dana mog boravka.

Priznajem, i ja sam kao i većina ljudi iz mog okruženja imala predrasude o Rusima kao muškarcima koji su bahati, glasni i ne tako galantni prema lepšem polu. Ispostavilo se da to ne može biti dalje od istine, barem kada je reč o Moskovljanima.

Jedan golobradi vojnik koji je izgledao kao da je tek ušao u dvadesete, hodao je žustro sa buketom cveća u ruci. Ponosit u svojoj uniformi, ali i pomalo zbunjen i postiđen jer je očigledno pošao na sastanak sa devojkom, seo je na klupu i, za par trenutaka se pojavila. Ustao je i stidljivo joj uručio buket, i dalje malo pogubljen, i pozvao je da krenu u šetnju. Dok su se gubili u masi ja sam stajala potpuno očarana scenom od slova do slova prepisanom iz nekog ljubavnog klasika. Autentična scena iz ruske bajke odigrala se pred mojim očima.

Od tog trenutka, gde god da sam se našla, na ulici, u parku, u restoranu, u metrou, svuda sam sretala zaljubljene parove i te famozne bukete cveća. Brzo mi je postalo jasno zašto postoji cvećara na svakom ćošku Moskve. I nemojte odmah da me shvatite bukvalno. Ne šeta baš svaki muškarac sa cvećem u ruci, ali to džentlmenstvo zaista može da se napipa u vazduhu.

U metrou se pravi Moskovljanin prepoznaje tako što se nikad ne drži za šipku i održava savršenu ravnotežu, a kavaljerski maniri su još upadljiviji. Svaki muškarac, bilo da je mlađi ili stariji, kako vidi ženu iznad 50 godina ili mamu sa decom da ulazi, odmah skače i ustupa joj mesto. Bez sekunde premišljanja.

U restoranu, žena će veoma retko imati priliku da sama obuče svoj kaput jer je naprosto nemoguće da joj partner ili neki muškarac koji se tu našao ne pritekne u pomoć. Nije retkost ni videti muškarca koji svojoj partnerki nosi torbu jer je teška, kao ni golemi buket cveća koji joj je poklonio.

Možda je to samo moj lični utisak jer sam i sama bila na romantičnom odmoru, ali ni u jednom evropskom gradu koji sam ranije posetila nisam videla više zaljubljenih parova. Niti više muškaraca sa cvećem. Izvinjavam se onima kojima su Rim, Pariz i Verona gradovi ljubavi jer po mom skromnom mišljenju Moskva ubedljivo prednjači i potpuno je nepravedno zanemarena!

Priznaćete da su prizor i koje sam gore nabrojala u Beogradu zaista retki. Većini naših muškaraca predstavlja neviđen blam da ženi poklone cvet (osim kad je 8. mart, a možda ni tad), a da ne pričam o otvaranju vrata, ustupanju mesta u prevozu ili pridržavanju kaputa. A ima i onih koji kao „galantni“ Tramp puštaju svoju ženu da kisne dok oni šetkaju sa džinovskim kišobranom u ruci. Ne bih da zvučim površno jer zaista ne mislim da je ijedna od ovih stvari ključna za srećnu vezu, ali isto tako provereno znam da se nijedna žena ne bi žalila da se uz neki ovakav gest s vremena na vreme oseti kao princeza. Zato, dragi naši muškarci, probajte da se barem u ovoj jednoj, malenoj stvari ugledate na braću Ruse. Bićemo vam neizmerno zahvalne!

Kurir.rs/Blicžena/I.K.