DANAS SE NA SLAVU IDE SA PUNIM KESAMA: A evo kako treba da se ispoštuje DOMAĆIN i časno proslavi sveti dan
Pravila svetkovanja ustanovljena su odavno, ali smo ih vremenom iskvarili. Danas je postalo moderno da se na slavu donose čitave kese puno „milosti“ ili „miloštva“, kako kažu u Krajini. Stariji svet se sigurno seća da se na slavu nosila narandža, čokolada, a u Staroj Hercegovini poseban hleb sa kockom šećera u sredini (gurabija).
Običaj nošenja "kesa" ustalio se zbog prenošenja slave iz stare roditeljske kuće u stan, pa se na slavu ide kao „u goste“, a ionako se retko viđamo, od slave na slavu. Nije da je nositi kesu za slavu jeres, ali jeste jedan od oblika tužnog malograđanskog mentaliteta u kome se kasnije „meri“ i odmerava ko je, koliko, kome i šta donio za slavu. To je već protivno duhu i smislu slave koja treba da nas objedinjuje u velikome, a ne da razdeljuje u sitnicama.
Takođe, vreme praznovanja slave nije označeno nikakvim kanonom, kao ni dužina praznovanja. Kod nas se, kao i u svemu, preteruje, pa jedni slave „Ivkovu slavu“ od tri dana, dok nas poneko suzdržano pozove „na ručak, u 14 sati, molimo budite tačni“.
Ni jedno ni drugo nije baš primerno i pokazuje ili razmetanje ili suzdržanost. Koliko ćemo biti nekome na slavi i kada ćemo doći zavisi od mogućnosti domaćina (treba biti obziran i ostaviti prostora u kući i snage kod domaćina i za druge goste), ali i od naših obaveza.
Slava ne treba da bude povod za kafansko ponašanje, ali svakako da sa bliskim ljudima treba da podelimo mnogo radosti, smeha, a, ako je običaj, i pesmu i šalu, sve sa merom, i sve sa osećanjem da suština slave jeste proslava hrišćanske sabornosti, a ne boemskog života.
Kuir.rs/cudo.rs/protojerej-stavrofor Dr Darko Ristov Đogo
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!