SPOJILE SRPSKU TRADICIJU I KORIST! Tkanje i pustovanje najbolji lek za depresiju, umor ili neraspoloženje
TRŠIĆ - Žene u Srbiji koje se bave ručnim radom i koje čuvaju stare zanate od zaborava imaju jasan cilj - da ljubav prema tradiciji i kulturnom nasleđu usmere na mlađe generacije, koje uz kvalitetno provođenje vremena mogu i da, uz upornost i strpljenje, zarade i žive od izrade rukotvorina.
Katarina Dmitruk ispričala je da je svaki trenutak tkanja opušta, te da je to najbolji lek za depresiju, umor ili bilo kakvo neraspoloženje.
Dmitrukova, koja se više od deset godina bavi zlatovezom i vezom, kaže da uvek ima ideje šta bi mogla da radi, početnik je u pustovanju vune, a želela bi da nauči i necovanje, još jednu staru tehniku korišćenja konca. Kaže da je želja da se predmeti koji su se nekada izrađivali od vune, vrate u savremeni svet, poput razne vrste odeće, obuće, papuča, kapa, torbi...
"Tehnika je vrlo interesantna, jedna od najstarijih koje su rađene na ovim prostorima. Tehnikom pustovanja može da se radi sve", priča ova iskusna penzionerka.
Za pustovanje vune, osim vune, neophodni su topla voda i sapun. Pre potrebe, vuna se pere, suši i raščešljava. Za jedan gotov proizvod potrebno je do tri dana.
Dmitrukova ističe da je ceo proces ispunjava.
"Žena koja ne voli ručne radove i cveće za mene nije žena", kaže u šaljivom tonu. Smatra i da ljudi koji ne čuvaju tradicionalno i sve ono što oživljava naše korene, ne mogu da postoje na pravi način.
"Kad sam otišla u penziju, znala sam da imam sigurnost, a sve što se zaradi dobro dođe. Kad sednem da radim uvek imam ideje, ja sam tada drugi čovek", naglašava ona.
Svetlana Spatarević Popović iz udruženja "Misija kreativa" iz Kladova objasnila je čitav proces pustovanja vune. Prvo se odredi šema po kojoj se radi, i onda se ona prenosi na platno, zatim se ređa vuna, a nakon toga uzimaju se topla voda i sapun. Tada kreće "sabijanje" vune, kako bi se dobio oblik, a onda sledi uvijanje, odnosno izbacivanje vode iz vune.
Svetlana se 14 godina bavi tkanjem, a udružen "Zlatne ruke Somborke koje postoji od 2009. godine, čuva kulturni identitet i ekonomski osnažuje žene, a iz želje da nauči novu tehniku došla je u Tršić, gde se prošle nedelje održala prva kolonija pustovanja vune, koja ima cilj da se tradicionalne tehnike izrade rukotvorina približe mlađim generacijama. Uz to, kaže, čuva se i ćirilica.
"To je naš zadatak, jer kad izgubimo pismo izgubili smo sve", smatra.
Predsednica Udruženja građana "Panonke" iz Pančeva Olga Žolnaj Jokanović kaže da njeno udruženje održava razne edukacije, te da imaju obuke za tkanje, pustovanje vune i nec tehniku. Ono što je ključno u pravljenju rukotvorina je da se neguje tradicija, podvlači Olga i izražava nadu da će mlađe generacije zavoleti tradicionalne tehnike, koje su, naglašava divan način da se provede kvalitetno vreme i stekne ekonomska nadoknada.
"Dugogodišnje iskustvo je pokazalo da uz uporan i kvalitetan rad, uz razmenu iskustava i obuke, možemo da iskažemo simboliku proizvoda, prenesemo tu ljubav i na pravi način plasiramo proizvod. Ljudi znaju da to prepoznaju", naglašava Olga.
kurir.rs/tanjug
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati