KADA PRIČA O ZABAVLJANJU PRERASTE U KRIMINAL: Bivši partneri dele eksplicitne fotografije žena i njihove brojeve telefona!

Živimo u digitalno doba, kada je moguće veoma lako uz samo nekoliko klikova, uništiti život nekome. Bivši partneri da bi se osvetili, ponizili, ucenjivali ili osramotili svoje bivše devojke ili žene prete da će objaviti eksplicitne snimke ili fotografije na kojima one izgledaju ili se ponašaju slobodnije. To je osvetnička por*ografija i sve češće se dešava da je bivši objavljuju na društvenim mrežama bez najave i pretnje.

Tužilac za visokotehnološki kirminal Branko Stamenković, kaže da je ova pojava sve je češća i kod nas.

-I kod nas se dešava da bivši partneri zloupotrebljavaju privatne fotografije i video snimke. Osim što ih dele po društvenim mrežama, oni čak te eksplicitne fotografije stavljaju u oglase, sa pravim brojem telefona žene s kojom su nekada bili u vezi i tako im prave ozbiljne probleme. Zato je jako važno da žene što pre prijave ovakve slučajeve i da imaju otvorenu saradnju sa policijom. Njihov identitit će biti zaštićen i u tom smislu su potpuno bezbedne. Mi dajemo prioritet ovakvim predmetima i nastojimo da što pre idetifikujemo osobu koja zloupotrebljava fotografije i snimke i dalje ih procesuiramo. Inače, ukoliko neko objavi nečiju fotografiju, prepisku, ili snimak razgovora bez odobrenja osobe koja je na toj fotografiji ili snimku, može da bude kažnjen zatvorom i do dve godine. Radi se o krivičnom delu član 145 Krivičnog zakonika koji se zove neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta, snimka, fotografije, filma, privatne prepiske. Po članu 153 istog zakonika, za ovo delo gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.

Bitno je napomenuti da ovaj vid partnerskog nasilja ne podrazumeva samo plasiranje nagih fotografija, partnera ili bivšeg partnera na Internet i društvene mreže, već i slučajeve kada se isti pokazuju i dele sa drugima u četiri oka ili putem sms, viber, whatsapp poruka, mejla.

U Autonomnom ženskom centru su imali nekoliko poziva u vezi problema ovakve vrste, ali ističu da isti nisu toliko česti jer su žrtve neretko u strahu, ucenjene su, pribojavaju se da se ne završi još gore, da ne sazna njihova okolina. Ponekad čak nisu ni svesne da druga strana nema prava da sa njihovim lično-intimnim fotografijama raspolaže kako želi.

- Kroz naše preventivne aktivnosti imali smo slučajeve devojaka koje su nam se obraćale sa ovakvim iskustvima, a među njima je bilo i onih baš mladih, uzrasta od 14 do 18 godina, mada nemamo evidenciju o kom konkretnom broju se radi. Važno je dodatno povećati svest o tome da nasilje predstavlja već sam čin nedozvoljenog snimanja, zatim čin ucene da će fotografija ili snimak biti objavljeni, a na kraju i čin samog pokazivanja trećoj osobi ili objavljivanja javno. To je važno i zbog devojaka i žena koje jesu ili mogu biti izložene ovoj vrsti seksualnog i psihološkog nasilja, ali i zbog mladića i muškaraca koji čine ovu formu nasilja - ističe predstavnica Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović.

Psiholog i psihoterapeut Svetlanka Knežević tvrdi da seksualno nasilje putem interneta ostavlja posledice kao i svako drugo nasilje, uz jednu pojavu, a to je da je dostupno javnosti što neminovno po sebi nosi stid i sramotu.

- Stid se javlja kod osoba koje imaju izgrađen moral i sistem vrednosti. Sam raskid veze izaziva osećanje odbačenosti, manje vrednosti, razočaranja, a objavljivanje intimnih slika još pojačava sva ova osećanja. Mnogi parovi kad snimaju intimne fotografije misle da će ostati u vezi do kraja zivota i da niko nikog neće izdati. Život je često drugačiji od onog što mi želimo i nosi i prijatna i neprijatna iznenađenja. Bilo bi dobro da smo otvoreni za sve što se može dogoditi da nas neprijatni događaji ne bi slomili - kaže naša sagovornica.

Dakle, glavno je naučiti šta znači pristanak i gde on počinje, a gde se završava, te poštovanje druge osobe staviti kao imperativ bez alternative. Uvek se možemo postaviti i u situaciju u kojoj smo mi žrtva - niko ne bi poželeo sebi ili nekom bliskom da njihove golišave, delikatne fotografije kruže okolo i služe kao predmet šala, osuda ili uvreda. Veoma je lako reći "ja nikada ne bih", ali prosta istina je da niko od nas ipak ne može da garantuje da ga emocije, strast, zanos ili nepromišljenost neće odvesti u poziciju žrtve. Ono što je na nama kao jedinki koja čini društvo jeste da razumemo žrtvu, damo joj podršku i najoštrije osudimo agresora, odnosno onog koji je kompromitovao drugo lice okrutno koristeći njegovu najdublju intimu.

U situaciji u kojoj bi onaj koji vrši seksualno elektronsko nasilje bez pogovora bio proglašen kao odgovorno lice, retko ko bi se zapravo uopšte osudio da bilo kakav osetljiv materijal koji ugrožava drugog dalje plasira.

Društveni stav u celosti treba da bude jasan i u saglasnosti - agresor je taj koji je samo i isključivo odgovoran. To treba ponavljati kao mantru, sve dok ne postane deo naše realnosti.

(Kurir.rs/A.M./Blic žena)

BONUS VIDEO: