NEUROHIRURG, VOJNI HEROJ I NJEN VERENIK? Bilo je PREVIŠE dobro da bi bilo stvarno: on je krio STRAŠNU ISTINU!

Klaudija Konel je britanska novinarka koja se bavi istraživanjem ketfišinga tj. jednom vrstom prevare na Internetu. Ketfišing je Internet prevara gde se osoba predstavlja da je neko drugi, a cilj je obmanuti drugu osobu i uzeti joj novac. Prevaranti ciljaju tužne i same ljude željne ljubavi.

Klaudijina priča počinje jednostavno.

Moj verenik Dejvid mašta o tome da živimo u Engleskoj, odakle sam ja. Ja bih, ipak radije da živimo u njegovoj velelepnoj vili sa pogledom na okean u Kaliforniji. Šta god da odlučimo, on želi da uvek budem svesna jednog, da sam mu potpuno zarobila srce, iako je pre pet godina, kada mu je okrutna sudbina odnela ženu, a on ostao udovac, mislio da je nemoguće da će opet voleti. I Dejvidov sin Leri (15) me obožava. Zove me "mama" i redovno mi piše mejlove iz internata.

Koja žena ne sanja da će je s nogu oboriti veoma zgodan, beznadežno romantičan hirurg koji je uz to i mnogo bogat? Postoji samo jedan problem - moj verenik, dr Dejvid Smit, nije ništa od toga.

On je izmišljen lik koji ordinira po društvenim mrežama i traži žrtve od kojih će isisati novac. Dejvid je odmah prešao na stvar: "Želim da pre svega dobijem uvid u tvoje životne okolnosti i da te ispoštujem kao ženu", rekao mi je i nastavio da se raspituje da li sam udata, da li imam decu, da li imam veliku kuću. Odgovorila sam na pitanja i poslala i ja svoja. Znajući da će većina prevaranata reći da su udovci i dodati neku tragičnu priču o tome, moje prvo pitanje bilo je vezano za njegov bračni status. Tužna priča veoma je važna jer će time prevarant pokazati da je osećajan muškarac, koji se pritom ne plaši vezivanja.

I, naravno, Dejvidova žena umrla je u saobraćajnoj nesreći pre pet godina. Bila je ljubav njegovog života i do danas je gorko oplakuje i mnogo je vezanih dana i noći proveo na njenom grobu. "Život mi je tužan otkad je nema", piše mi. Odmah krećem u potragu za Dejvidovim slikama i eto ga na Instagramu. To je zapravo dr Fernando Gomez iz Brazila, koji ima armiju pratilaca na Instagramu. Kao samica koja dosta piše o svom ljubavnom životu, česta sam meta ovakvih pokušaja. Obično odmah blokiram takve naloge, ali budući da je karantin u toku i da mi je dosadno, rešila sam da sa par prevaranata popričam i pokušam da prevarim prevaranta.

Sve je počelo na Fejsbuku, kada sam dobila zahtev za prijateljstvo od Dejvida Smita, ni manje ni više nego neurohirurga. Slike su pokazivale neverovatno zgodnog muškarca. Prihvatila sam zahtev i odmah mi je stigla poruka. Dejvid je, kaže, iz Los Anđelesa, ali trenutno je na UN misiji u Avganistanu. Posle par dana dopisivanja, Dejvid mi predlaže da pređemo na Google Hangouts i prihvatam. Ovo je takođe klasičan potez prevaranata jer znaju da bi Fejsbuk svakog časa mogao da im ukloni nalog na kome se lažno predstavljaju.

Dejvid nastavlja da me obara s nogu. Već 48 sati od prve poruke, želi da me vidi što pre. Sutradan, priznaje mi da sam njegova srodna duša. Želi da zna sve o meni, a romantičar kakav jeste, šalje mi da su njegove omiljene boje bela i crvena. "Bela označava čisto srce, crvena ljubav. Kad ih pomešamo, dobijamo ljubav čistog srca", objašnjava mi.

Dejvid mi priča o teškim uslovima u kampu u Avganistanu. Ne samo da je neurohirurg, on ume sve - šije ruke i noge, amputira ih, a kada ne brine o ranjenicima, čisti kamp i kuva. Heroj, kažem vam. Šalje mi i dve slike svog kampa. Pretražujem jednu od njih i vidim da je to izbeglički kamp u Gvatemali. Drugu sliku ne moram ni da tražim jer na samoj slici piše "Kamp Delta, Gvantanamo". Naravno, Dejvid mi, kada mu ukažem na to, objašnjava da to jesu slike njegovog kampa. Taj natpis stavili su da zbune neprijatelja. Vrlo lukavo.

Nedelju dana čekam trenutak kada će konačno da mi traži novac. Pitam se kako će to da izvede. Pre toga, priprema teren. Jadničak, život mu je jedan niz tragedija. Roditelji su mu mrtvi - majka umrla na porođaju, otac poginuo u avionskoj nesreći. Nema braće i sestara. Ne može da pristupi svom bankovnom računu iz Avganistana. Hoće da se povuče, ali mora da čeka dozvolu UN. UN su stvarno grozan poslodavac - nisu mu dali ni dan odmora kada je upucan u ruku. Ili beše u nogu? Nisam sigurna, Dejvid to stalno brka. Jednom prilikom pričao mi je o tome kako je njegova prošla ljubavna veza okončana zbog "prevara i laži". Kaže, izbacio je ženu iz kuće nakon što ju je uhvatio da spava s njegovim najboljim prijateljem. Čekaj malo, da li je to ista ona žena nad čijim je grobom danima plakao i koju već pet godina oplakuje?

Ko će znati. Dejvid, naime, nije jedan čovek. Dejvid je 24 sata dnevno onlajn i tačno vidim da ih ima više. Samo jedan ima savršen engleski. Ostali su poprilično nepismeni. Zato mogu da mu se obraćam i sa Dejvid, Daglas i Donald. Nikad se ne buni.

Dejvid se svakog dana sve više zaljubljuje u mene. "Ljubavi moja, ti zaslužuješ ceo svet. Nažalost, svet ne mogu da ti dam, ali mogu da ti dam nešto vrednije od toga. Moje srce, dušu i celog mene", piše mi u naletu ljubavnog zanosa. Na to ja napišem "Ok". To ga nimalo ne obeshrabruje. Kada ga pitam šta ga je prvo privuklo mom Fejsbuk profilu, uverava me da su to moje prelepe plave oči. Moje oči su braon boje, ali ko će se još baviti takvim tričarijama kada smo usred ovakve sudbonosne romanse?

Šalje mi i slike svog sina Lerija koji ima 15 godina. Šalje mi jednu sliku na kojoj osmogodišnje dete piše Deda Mrazu. Leri je vrlo sitan za svoje godine. Leri ide u elitnu Santa Katalina školu u Kaliforniji. Ta škola postoji, ali je ženska. Leri mi se i sam javlja. Piše mi o svojim danima u internatu. Lepo mu je, ali deca ga maltretiraju jer nema ajfon. Nema ni ajped. Otac ne može da mu pošalje pare da kupi to. Neću dozvoliti da mi posinka bilo ko maltretira, pa Leriju odgovaram da ću odmah zvati školu i raspitati se. Leri onda piše da ipak telefon i ajped nisu važni, ne treba da gnjavim školu niti sebe tim glupostima. Onda u igru opet ulazi Dejvid, nekih mesec dana od početka dopisivanja. UN su pristale da ga puste. Međutim, pre toga mora u poslednju, opasnu misiju. Toliko opasnu da mu UN daje milion dolara da je izvrši. Želi da mu ih ja čuvam. Zato mu šaljem nepostojeću adresu.

Odmah mi stiže mejl izvesnog diplomate Alberta Džonsona. Albert kaže da moram da mu pošaljem 5,700 funti za takse i poreze. Odmah javljam to svom vereniku. Zbunjena sam. Kako da pošaljem toliku sumu novca za nekoga kome ni glas nisam čula. Moram prvo da vidim i čujem svog verenika. Dejvid mi šalje video koji je skinut sa naloga dr Gomeza na kome šalje poljubac fanovima.

Prestajem da mu se javljam. "Vidim da me više ne voliš, srce mi je slomljeno", šalje mi očajničke poruke. Kada vidi da mu ništa ne uspeva, opet u igru ulazi Leri. "Mama, obećala si da ćeš me uvek činiti srećnim. Zašto me sad rastužuješ?". I verovali ili ne, osećam nekakvu krivicu zbog tog nepostojećeg posinka. Konačno, Dejvid pristaje da se čujemo. Sad mi je jasno zašto je izbegavao. Javlja mi se čovek sa akcentom koji nikako nije američki, a čujem gomilu dece oko njega. U narednih par dana, zasipa me porukama. Govori mi da mu je život u opasnosti. Posle par dana, piše mi: "Ljubavi, bez poverenja nemamo ništa. Dušo, pošalji novac".

Konačno radim ono što bi trebalo da uradi svaka žena kojoj se javljaju nepoznati muškarci na internetu - blokirala sam ga i obrisala.

(Kurir.rs/A.M./Daily mail)

BONUS VIDEO: