NARODNI OBIČAJI VEZANI ZA ĐURĐEVDAN: Praznik koji donosi ZDRAVLJE, a neudatim devojkama MUŽEVE ako urade OVO!

Posle Božića, Đurđevdan koji se proslavlja 6. maja je praznik sa najviše običaja.

Većina običaja odnosi se na zdravlje, plodnost, mlečnost stoke, zdravlje ukućana, udaju, ženidbu, a Đurđevdan se uzima kao granica između zime i leta.

Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući.

Venci iznad vrata ostaju tokom čitave godine, tačnije do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se zaigra kolo po mesečini.

Đurđevdanski uranak

U nekim krajevima Srbije, odlazi se na đurđevdanski uranak. Za ovu priliku posebno se priprema jelo i piće. Veselje često traje i do podne. Mladi se na urancima opasuju vrbovim prućem da budu napredni kao vrbe, kite se zdravcem da budu zdravi i koprivom, koja treba da opeče bolest i selenom da bi im duša mirisala.

Kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom garantovalo je zdravlje tokom čitave godine. Kupalo se na sam dan praznika, pre izlaska sunca.

Magijski lov na muškarce

Magijom su se bavile devojke pred udaju. Taj, takozvani, magijski lov na muškarce, zavisio je od mesta do mesta. Ponegde su brale pomamnik, da bi se momci za njima pomamili i "navalu" da bi muškarcima bile draže.

Ritual za bogatstvo

Čudesnu moć ima i struk kukureka ubran na Biljni petak - petak uoči Đurđevdana, ali na mesto odakle je iščupan obavezno treba staviti parče hleba.

Venac od tog kukureka nekada se stavljao ovcama oko vrata, ali se danas praktikuje presovanje u poslovnim knjigama, udžbenicima, pod tastaturom, odnosno ispod svakog predmeta koji pomaže u sticanju materijalnog bogatstva.

Tokom večeri, treba ponovo otići na mesto gde je ubrana ova čudesna biljka, zapaliti vatru i čekati ponoć. Tada se, tvrde oni koji su tome prisustvovali, na nebu pojavi kratka blješteća svetlost koja svakoga ko je vidi ubrzo učini bogatim.

Veruje se i da uoči Đurđevdana, domaćica u posudu punu vode treba da stavi razno prolećno bilje, dren, zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, kao i čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa.

To se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći, a ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - "da budu zdrava kao dren", devojke - "da se momci grabe oko njih", stariji - "da budu zdravi", domaćin – "da mu kuća bude dobro čuvana"... Svaki prema svojim potrebama i željama.

Idealan za skidanje uroka

Đurđevdan je idealan za izvođenje rituala kojima se skidaju čini, tera crna magije i otklanjaju uroci nabačeni tokom prethodnih pet meseci. U tu svrhu najčešće se izvodi "ritualno umivanje": oko posude u kojoj se farbalo prvo uskršnje jaje (crveno, naravno), obmotaju se stručci kukureka, omana i ljošćana, a potom se u nju naspe voda i ostavi da prenoći na kućnom pragu ili pored neke biljke, tako da se zorom u nju slije i rosa.

Tom vodom se na Đurđevdan umivaju svi ukućani da bi sa sebe skinuli čini, uz misao da dobro pobeđuje zlo.

Takođe, uoči slave, ispred kuće treba ostaviti dva-tri stručka omana, pa ih, kad se narose, uneti u sobu i okačiti da se suše. Osušena biljka kasnije se koristi prilikom izvođenja raznih ljubavnih rituala, a veruje se i da čudesnu moć ima i bosiljak koji je u noći pred Đurđevdan pokupio rosu.

Devojka da protrči kroz svinjac

Zabeležen je i običaj da devojka na Đurđevdan protrči kroz svinjac sa namerom da uplaši svinje. Verovalo se da će momci, poput svinja, tada trčati oko nje i za njom.

Na Đurđevdan ne valja spavati, jer se veruje da će to doneti glavobolju, a ako je neko ipak utonuo u san, onda na Markovdan treba da spava na istom mestu.

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro - "da će biti plodna godina", a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša - "da će leto biti sušno". Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

(Kurir.rs/A.M.)

Bonus video: