KATARINA (35) BORI SE SA RAKOM I OPERISALI SU JE TRUDNU Kada je saznala dijagnozu rekla je samo: Koliko vremena nam je još ostalo?

Katarina (35) iz Valjeva je lepa i mlada žena, supruga, majka dva dečaka. Njen život bi bio spokojan da se već šest godina ne bori sa melanomom, malignim rakom kože. O svom problemu rešila je da progovori javno kako bi upozorila na štetnost sunčanja u solarijumu jer negde duboko u sebi predoseća da je baš on glavni krivac za njenu bolest.

- Od 20. godine sam svakog leta, pred odlazak na more, išla u solarijum i verujem da sam dobila melanom zbog toga. Tada niko nije govorio o tome koliko je solarijum štetan, važno nam je bilo da imamo preplanuo ten - kaže Katarina, koja je, kao medicinska sestra po obrazovanju, u to vreme radila u jednom kozmetičkom salonu.

Njena borba sa bolešću počinje pre šest godina, nakon prvog letovanja sa starijim sinom, koji je tada imao samo osam meseci, a ona 29 godina. Život joj je u tim trenucima izgledao kao bajka, a onda...

- Neki čudan mladež primetila sam usred postojećih, više od stotinu njih, ali mi je tada bilo važnije da uživam na suncu sa suprugom i sinom. Proslavili smo sinovljev rođendan, pa sam tek onda otišla da mi lekari pogledaju taj čudni mladež. Preporuka je bila da se mladež skine, poslušala sam i bezbrižno otišla kući ne sluteći da agonija tek počinje.

Priznaje da u trenutku kada je dobila dijagnozu melanoma, nije ni znala o koliko opasnoj bolesti je reč. U stvari, nije ni znala šta je melanom.

- Naredne dve nedelje su poslednje u mom životu koje sam proživela bezbrižno jer je pH nalaz bio zastrašujući. Zaista nisam znala šta proživljavam, možda negde ni sada ne znam, a evo prošlo je šest godina. Nakon što je mladež odstranjen, slede redovne kontrole, kažu mi da je sve u redu, pod kontrolom. Išla sam na tri meseca na kontrolu u Beograd i nastavila sa normalnim životom.

Dve godine kasnije Katarina i njen suprug su poželeli da prošire porodicu, misleći da je bolest zauvek pobeđena.

- Konsultovala sam se sa lekarima, pitala ih za savet i svi su rekli „da“. I na Vaskrs 2016. godine saznajemo da u meni živi novi život. Bili smo presrećni, ponosni. Išla sam na redovne kontrole, sve je bilo u najboljem redu sve do sedmog meseca trudnoće. Tada sam napipala čvorić u pazušnoj jami, mislila sam da su hormoni, ipak sam bila u drugom stanju, ali sa dijagnozom melanoma sve pada u vodu. Sledi hitno odstranjivanje čvorića jer nije bilo vremena za čekanje.

Katarina je tada, sa stomakom do zuba, morala na operaciju u Institutu za onkologiju i radiologiju.

- Doživljavala sam sebe kao svetsko čudo s obzirom na to kako su se ophodili prema meni. Moji ukućani su bili prestravljeni, s razlogom. Prošla je i ta operacija, ali usledila je i druga u devetom mesecu jer sam ponovo napipala čvorić. Greška lekara, nije bilo locirano kako treba, šta god. I opet sam morala na Institut zbog nove operacije. Nisam mogla da verujem šta mi se dešava.

Seća se da je tada samo želela da se beba što pre rodi – da je vidi i zagrli. Stalno je držala ruke na stomaku da oseti da se beba pomera.

- Moj heroj i ja smo se upoznali 24. decembra 2017. I dalje se pitam da li je on moj ili ja njegov heroj, mada to nije bitno jer nas čeka još mnogo toga da zajedno proživimo. Uživali smo tada nas četvoro dva meseca, a onda sam morala na novi kontrolni CT.

Taj period u svom životu Katarina bi najradije da zaboravi, ali ne može.

- Volela bih zaista da ta nedelja nikad nije ni svanula. Stigao mi je poziv od kuma, kaže: „Kumo, nije dobar nalaz CT-a“. Prva misao koja mi je tada prošla kroz glavu bila je: „Koliko vremena nam je još ostalo?“

Šta drugo, kaže, da pomislite kada čujete da imate četvrti stadijum malignog melanoma. Saznanje da je samo nekoliko organa čisto, a sve ostalo sa metastazama bilo joj je najteže do tad.

- Krajem aprila ove godine završila sam tretman Iks nožem – tretirane su mi tri promene na pankreasu, kičmi i debelom crevu. Nakon toga osetila sam potrebu da svoju priču podelim sa drugima. Rekla sam suprugu: „Molim te, dođi da me slikaš, da pokažem ljudima šta će dobiti ukoliko žele preplanuli ten“. Ne znam koliko ožiljaka imam na telu. Da li je to vredno? Objavila sam te fotografije na Instagramu, a reakcije su bile veoma pozitivne. Dobila sam na hiljade poruka podrške, a mnogi su mi rekli da nakon mog posta više nikada neće otići u solarijum.

Verujem da sam tek na pola puta

Svi što je prolazila - pregledi, bolnice, bolnički hodnici, doktori, medicinske sestre, čekanje rezultata postali su deo njenog života i ona je sa tim naučila da živi.

- Uz mnoge oscilacije, strahove, poboljšanja i pogoršanja, nekako se opet nađeš na nogama, čvrsto, zahvaljujući prvenstveno veri u Boga, porodici, prijateljima. I tako nameravam još dugo. Ove godine punim trideset i pet godina i verujem da sam na nekoj polovini svog puta. Uvek može bolje, a za to ću se pobrinuti u drugoj polovini.

Kurir.rs/Blic Žena/M.M.

BONUS VIDEO: