ZAVISNA SI OD MENE, PONAŠAŠ SE KAO IZGUBLJENO MAČE: Bili smo na odmoru iz SNOVA, onda me je ŠUTNUO, malo sam plakala i uradila OVO

Anita Senaratna je Australijanka koja trenutno radi za BBC kao novinarka. Živi u Velikoj Britaniji, a nedavno je opisala putovanje koje joj je obeležilo život.

Vraćala sam se dečkom u naš hostel u Berlinu nakon obilaženja pabova kad mi je rekao da mu treba neko vreme za sebe. Putovali smo zajedno manje od dva nedelje.

Bio je neraspoložen i tih još otkako je izašao iz aviona u Parizu. Za to je okrivio džet leg, ali je ostao u takvom raspoloženju idućih 10 dana. Pokušavala sam biti brbljiva i privržena kad god sam osetila da je udaljen, ali činilo se da ga to još više iritira. Nije mu bilo zabavno, ali nisam ga ni prisilila da ide.

Tokom obilaženja pabova kao da mu se promenilo raspoloženje i izgledao je srećno, čak me je deo puta prema hostelu držao za ruku. Shvatila sam da me već danima nije držao za ruku i oči su mi se zasuzile. Čak mi je i pobegao jedan jecaj.

- Mrzim kad to radiš. Treba mi pauza. Nije trebalo da idem na ovo putovanje - rekao mi je dok me je puštao ruku.

Nikad pre nije tako razgovarao sa mnom, pogotovo ne kad sam plakala.

- Zašto si onda odlučio da ideš? - pitala sam ga.

- Jer nisam znao da će biti ovako! Tako si zavisna od mene. Zašto se ne možeš prestati ponašati kao izgubljeno mače? - rekao mi je.

- Ozbiljno misliš da sam takva? Da li bi li ovo učinio neko ko je zavisan od svog dečka? - pitala sam ga i krenula prema slobodnom taksiju koji se upravo zaustavljao uz put.

Pretrčala sam put, uskočila na zadnje sedište i nestala u noći, dajući mu sav prostor koji mu je trebao. Je li bilo nezrelo? Apsolutno. Bih li danas na taj način rešila situaciju? Verovatno ne. Ali u tom trenutku, dobro sam se osećala radeći to.

Razmišljala sam o tome da ostanem napolju celu noć, ali sve je bilo zatvoreno, pa sam zamolila vozača da me odvede natrag u hostel. Kad je moj dečko sat vremena kasnije ušao u sobu, videlo se na njemu da se nije predomislio. Počeo je nabrajati sve što sam učinila što ga je dovelo do te odluke.

Zamerao mi je što sam ga prisiljavala da ide na put sa mnom. Optužio me da skrivam lice ispod rubova jakni i šalova i da skrivam svoje telo ispod širokih pulovera. Rekao mi je da su te moje nesigurnosti poput oblaka paučine koji zaklanjaju moje istinsko ja.

Poslednji put sam ga videla na stanici kad sam se ukrcavala na voz koji je išao za Prag. Tamo smo imali hostel rezervisan za četiri noći. Nameravala sam to vreme provesti planirajući svoj idući potez. On je nameravao ostati još jednu noć u Berlinu pre leta dkući. Sedila sam u praznom vagonu gledajući fotografije na mobilnom - sve kako bih izbegla kontakt očima sa njim zadnjih nekoliko sekundi pre polaska voza.

Provela sam prvi sat vožnje vozom nečujno plačući i glasno štucajući, između podlih gutljaja iz minijaturne boce vina. Srećom, bila sam sama u vagonu.

Sećanja na proteklih godinu i po su mi prolazila pred očima - praznici sa porodicom, naš novogodišnji poljubac na kućnoj zabavi njegovih prijatelja, lenčarenje na plaži i čitanje naglas jedno drugome tokom našeg poslednjeg vikenda kod kuće.

U sećanjima sam tražila neku grešku koja bi mi mogla dati objašnjenje za to što se dogodilo kako bi je ubuduće mogla izbeći, ali nisam je mogla pronaći.

Mislila sam da sam pažljiva. Dala sam mu prostora, nikada nisam nadzirala njegova ženska prijateljstva ili se ljutila kad bi razgovarao s lepim konobaricama. Ponekad bih se uzrujala kad bi u zadnji tren otkazao naše planove. Znala sam da mu se puno toga događa u životu, a jedino što sam želela je da se bolje organizuje. Ali ništa nije objasnilo zašto više ne može biti na istom kontinentu sa mnom.

Setila sam se nečega što mi je rekla starija koleginica pre odlaska u Europu. Ona i njen tadašnji dečko su u 20-ima išli zajedno na put, nakon kog se ona vratila kući uverena da je on pravi za nju.

- Znala sam da ako možemo zajedno otići na tako dugi put i da sve bude u redu da možemo proći zajedno sve nevolje - rekla mi je. U braku su već 16 godina i imaju troje dece.

Nisam očekivala da će naše putovanje proći glatko. Volela sam istraživati ​​mesta i imati osnovni plan puta, čak i ako se toga nisam držala. On je mislio da bih trebala biti spontanija. Takođe, nikad nije stigao na vreme ni za što, pa sam znala da će na meni biti da pazim da ne propustimo vozove.

Ali mislila sam da se volimo da ćemo se uvek uspeti dogovoriti i rešiti probleme koji se pojave. To je bio naš prvi pravi test kao para, i ne samo da smo spektakularno podbacili, već nisam ni slutila u čemu sam pogrešila. Nisam očekivala za nas završetak kao iz bajke, ali nadala sam se jednom s malo više dostojanstva.

Dva sata kasnije prvi put sam zapravo pogledala kroz prozor. Sunce je zalazilo nad zelenim brežuljcima prošaranim kravama i kućicama sa slamnatim krovovima. Brda su bacala tamne odsjaje preko mirne reke koja je tekla pored železničke pruge. Na horizontu sam videla obrise grada. Čudna energija nakupljala se u mojim grudima trgnuvši me iz omamljenosti samosažalijevanja.

Odjednom sam se htela smejati, plakati i besniti. Nisam se osećala poput izgubljenog mačića, već kao lavica koja je spremna da rastrgne sledećeg turistu koji će me gađati pomfritom.

Palo mi je na pamet da bih mogla nastaviti istraživati tu ​​olupinu naše veze tražeći odgovore koji možda nikada neću naći, ali sam se odlučila ostaviti stvar takvu kakva je i krenuti dalje.

Naporno sam radila kako bih dovoljno uštedela za ovo putovanje. Preostalo mi je još nekoliko nedelja u Evropi, a nakon Praga nismo radili dalje planove. Ne samo da sam mogla ići gde god sam htela, nego sam prvi put bila potpuno slobodna.

Sledeće dva tjedna sam provela u nekom neobičnom stanju u kojem su boje izgledale svetlije, hrana je bila slađeg ukusa, a zalasci sunca su me dovodili do suza. Svakog sam se jutra budila znajući da mogu raditi šta god želim, a da se ne osećam krivom ili da se brinem je li je i njemu zabavno. Istraživala sam dvorce i male uske uličice u Pragu.

U Budimpešti sam se zabavljala u barovima na otvorenom, poljubila neznanca na plesnom podijumu i oporavljala se u termalnim kupkama. U Londonu sam se našla na ručku sa starim prijateljem, priuštila sam sebi obilazak po studiju u kom se snimao Hari Poter i potrošila preostali novac na korset i kožnu biežnicu na pijaci Kamden.

Bilo je trenutaka kad sam poželela da je bio uz mene uživajući u tim iskustvima sa mnom, ali ti trenuci nisu potrajali. Na kraju, sam je odlučio da ne želi da podeli ovo iskustvo sa mnom i vratio se kući.

Počela sam da se osećam više kao stara ja, devojka koja bi sve probala jednom samo da bi jednog dana mogla o tome da piše. Budući da sam bila sama, bila sam prisiljena započeti više razgovora sa nepoznatim ljudima. Ponekad bi se razgovori pretvorili u piće i kartanje u hostelu ili noćni provod u istraživanju novog grada. Drugi put bih sama izašla da nešto pojedem i prisetila se koliko volim biti u društvu same sebe.

Očekivala sam da će me u nekom trenu uloviti depresija, pogotovo kad se vratim kući i ponovo se suočim sa svakodnevicom, ali to se nikada nije dogodilo.

Skinula sam Tinder i počela da ugovaram sastanke. Ofarbala sam se u crveno, krenula na časove plesa na šipci i prodala mindžuše koje mi je bivši kupio.

Sledećih mi je meseci sporadično slao poruke, u kojima je pisao da mu nedostajem i da mu je žao kako je sve ispalo. Prestala sam odgovarati nakon što sam pokupila svoje stvari iz njegovog stana.

Prošlo je pet godina. Nisam mu potpuno oprostila, ali dopuštam da se ponekad nasmešim kad se setim srećnijih vremena. Kad pogledam fotografije sa tog putovanja, mogu videti šok i bol u svojim očima, čak i na fotografijama na kojima sam se smejala. Ali vidim i treperenje besa koji sam usmerila u izgradnju svoje karijere, osiguravajući posao iz snova.

Vidim iskre kreativnosti, jer sam na tom putovanju počela zapisivati u dnevnik ono što vidim i osećam. Na slikama vidim tračak nade da prežalim propalu vezu sa namerom da jednog dana ponovno nekoga volim. Vidim nekoga ko joj je uzeo svoju bol i iskoristio je da stvori život koji je uvek želio za sebe, pod vlastitim uslovima. Ne žalim ni za čim.

(Kurir.rs/A.M./Huffington Post)

Bonus video: