SUPRUG ME JE STISNUO ZA RUKU I REKAO: MORAŠ NA OPERACIJU Slavica je pred 50. rođendan čula strašnu DIJAGNOZU, OVAKO JE TEKLA BORBA

Slavica iz Novog Sada iznenadnu vest o smrtonosnoj bolesti prihvatila staloženo i sebe je sve vreme hrabrila rečima: "Snašlo te je šta te je snašlo, sada spasavaj život i glavu. Mani dojku, izgled i sve ostalo." Borila se, izborila i sada želi da ostvari snove koje su ona i njen suprug sanjali udvoje pre nego što im je kancer stavio život na pauzu.

Da je slutila šta će je sačekati samo nekoliko dana nakon obeležavanja svog 50. rođendana, ona bi znala šta da poželi sebi, a to je da se nikada ne suoči sa jednom od najopakijih pošasti koja jednu ženu može da zadesi. Dva čvorića veličine zrna bibera između dve dojke za koje je sumnjala da su od žica grudnjaka bili su povod da se obrati lekaru i uradi hitnu intervenciju. Iako mamograf nije pokazao bilo kakav problem, kontrast u dojku pred operaciju čvorova je potvrdio ono čega su se svi najviše plašili. Slavica je imala karcinom dojke i u dva dana je imala dve operacije.

- Ja sam jedva čekala da odem na operaciju da se toga rešim. Na uklanjanje čvorića sam otišla u sredu i želela sam da se operišem odmah sutradan zato što je petak bio 13. i želela sam da izbegnem taj datum. Suprug je nakon intervencije čekao u hodniku, a ja sam se probudila u sali. Smestili su me, potom, u sobu, a doktor je pitao supruga: "Hoćete joj vi reći ili ja?" Meni je već bilo nešto sumnjivo. Suprug mi je prišao, stisnuo za ruku i rekao: "Dušo, sutra ponovo moraš na operaciju. Nažalost, imaš maligni tumor koji se ne vidi na mamografiji i cela dojka mora da se odstrani" - započinje svoju priču 62-godišnja Slavica o momentu kada je saznala da joj predstoji duga i neizvesna borba.

Iako bi mnogi u trenutku odmah pomislili na najgore i sebe unapred oplakali, Slavica priznaje da je vest prihvatila veoma staloženo i hrabro.

– Ja u tom momentu nisam imala strah. Samo mi je prolazilo kroz glavu: "Snašlo te je šta te je snašlo, sad spasavaj život i glavu. Mani dojku, izgled i sve ostalo." Ipak sam na petak 13. otišla na operaciju i za mene je taj dan bio srećan dan – priča ova hrabra žena iz Novog Sada.

Operacijom je Slavici odstranjena cela dojka, kao i 13 limfnih čvorova ispod pazuha. Sreća u nesreći bilo je to što je Slavici rak dijagnostikovan u početnoj fazi.

– Mene su ti čvorići spasili. Ko zna dokle bih ja to vukla i koliko bi napredovalo. Doktor je meni nakon operacije ubacio protezu, ali onu koju je imao, jer se za svaku operaciju pravi plan i program, pa ja nisam imala ni adekvatan grudnjak. Ali važno je samo da je operacija uspešno prošla – priseća se tog teškog dana ona.

Nakon operacije usledio je postoperativni opravak.

- Imala sam četiri ciklusa crvenih hemoterapija i četiri ciklusa taksatere. Te crvene sam dosta dobro podnela, ali mi je posle njih opala kosa. Srećom, imala sam urađene obrve jer su mi opale čak i trepavice. Teško mi je bilo zato što sam imala dugu, gustu, kovrdžavu kosu, koja se sada jako proredila – pamti ona svoj život pre opake bolesti.

Sebe nikada nije volela da sažaljeva. Uvek se bodrila da mora da nastavi da se bori, a urođena disciplina i požrtvovanost su joj pomogli da izdrži sve terapije i emotivne krahove kada bi je sustigao umor i trenutno beznađe.

– Ja sam hrabra žena. Znala sam nekada sama kolima da odem da primim terapiju i da se vratim. Toliko mi bude loše da ne znam ni kako vozim. Ipak, skupim snage i kažem sebi: "Ti to hoćeš i moraš! Želim da živim!" Dođem do kuće, brzo uzmem svoje krpice i svoju vodicu i čekam muža da se vrati sa posla – priča žena.

Iako su joj veliki oslonac u toj životnoj borbi bili i suprug Nenad i ćerka Danijela, ipak joj je tetka Jelka bila neko ko joj je pružio najviše pažnje, pomoći i utehe kada se jave strepnje.

- Kad sam plakala, plakala je sa mnom, kada sam se smejala, smejala se sa mnom. I to jako puno znači kada imate nekoga kome možete da se poverite i kažete one lepe i one manje lepe stvari. Nas dve smo sve zajedno izgurale i neizmerno sam joj na tome zahvalna – ističe ona.

Slavičin muž Nenad je veoma teško podneo sve. Usled stresa zbog njenog zdravstvenog stanja dobio je dijabetes tip 2.

– Nama se za nedelju dana u porodici desio kolaps, preokret za 360 stepeni. Mi smo imali planove da na imanju na Fruškoj gori napravimo bungalove. Nama je život tada bukvalno stao i prvih pet godina je bio potpuni tajac. Bilo je pitanje da li ću ostati živa, a kada je prošlo pet i po godina kako sam pila lekove, odahnula sam i rekla da je bog ipak hteo da me ostavi – zaključuje ona.

Kurir.rs/Viktor Veličković/Blic zena