KAKO JE KORONA UTICALA NA IMUNITET? Neke brojke su se povećale, evo šta je dobro uraditi, a jedno će posebno obradovati SRBE

Pre pandemije kovida 19 svi smo ovo radili: probudimo se sa lošim osećajem - boli nas glava, šmrčemo, grebe nas u grlu, kašljemo... Pa trk kod lekara ili u apoteku.

Navaljujemo, doktori popuštaju. Čak i kada nam lepo objasne da nas je najverovatnije zakačio neki virus, da su nam umesto jakog antibiotika potrebni odmor, više tečnosti i vreme da se telo izbori sa infekcijom - ne odustajemo. Kući nećemo da odemo bez leka koji je predviđen samo za izbacivanje loših bakterija iz našeg organizma. Za svaki slučaj!

Ako nam ne prepišu antibiotike, utučeni smo, mislimo da su lekari zanemarili naš problem. Raspoloženje nam podiže poznata apotekarka, koja nam izlazi u susret, iako se antibiotici izdaju samo na recept.

Sada je kasno da se kajemo, šteta koju smo sami sebi naneli nemerljiva je.

IMUNITET UBIO "LEK ZA SVE BOLESTI"

Malo kome je padalo na pamet da se odrekne antibiotika i da ih ne guta za svaku sitnicu, ili da posle njihove upotrebe poradi na jačanju imunosistema. U praksi to izgleda ovako: samo u 2019. zabeleženo je više od 1,2 miliona smrtnih slučajeva širom sveta upravo zbog otpornosti na antibiotike!

Koliko li će ih samo biti kada zaključimo pandemiju kovida 19?! Imunitet smo ubili jer je "lek za sve bolesti" uklonio iz nas dobre bakterije, koje su od suštinskog značaja za naše zdravlje. Poslednje dve godine, otkako nas je pogodila korona, takođe smo na "jelovniku" redovno imali antibiotike, pa smo ovaj izuzetno značajan lek, umesto da nas rešava bolesti i spasava život, spustili u rang običnog, ne mnogo kvalitetnog dezinfekcionog sredstva.

70 % imuniteta gradi se u crevima, ubijaju ga antibiotici

Nekada su loše bakterije umirale i infekcija bi nestajala jer su antibiotici radili kao najbolja mašina za ubijanje ovih jednoćelijskih organizama koji su nam radili o glavi. Danas je posustala, više ne deluje tako dobro protiv nekih od najčešćih, a u nekim slučajevima i najozbiljnijih bakterijskih infekcija - umiraće se od bolesti koje će biti mnogo smrtonosnije nego što su to bile i što su danas.

Situaciju pogoršava i to što nema finansijskih podsticaja za farmaceutske kompanije da razvijaju nove antibiotike koji bi zauzeli mesto onih koje smo nesmotreno trošili i potrošili. Mnogi antibiotici su dugo na tržištu, možete da ih nabavite kao jeftine generičke lekove, a farmaceutske kompanije se ne trude da naprave nove jer na njima neće zaraditi novac.

Najbolja su prirodna sredstva za jačanje imuniteta

Eksperti su proučavali antibakterijsku rezistenciju u 204 zemlje i teritorije širom sveta i procenili da je 1,27 miliona smrtnih slučajeva moglo da bude sprečeno u 2019. da pacijenti nisu gutali bez milosti antibiotike, posebno onda kad ne treba. Tvrde da će otpornost na antibiotike, ako već nije, postati vodeći uzrok smrti na planeti, a ustanovljeno je i da rezistencija već ubija više ljudi nego HIV ili malarija zajedno!

MOŽEMO LI DA PROMENIMO OVU SITUACIJU

Od lekara se traže stalni napori da izbegnu prepisivanje nepotrebnih antibiotika; poljoprivredna preduzeća će morati da smanje upotrebu antibiotika u piletini, govedini i drugom mesu, a farmaceutskim kompanijama treba platiti vreme i trud kako bi mogle da razviju nove lekove.

Naravno, traže se i nove vakcine, jer od šest bakterija koje najviše zabrinjavaju samo jedna - Streptococcus pneumoniae - ima na raspolaganju vakcinu za sprečavanje infekcije! Još vakcina je u izradi, ali zasad ljudi ostaju najranjiviji na pet glavnih krivaca, bakterije Escherichia coli, Staphilococcus aureus, Klebsiella pneumoniae, Acinetobacter baumannii i Pseudomonas aeruginosa. Svaka od njih odgovorna je za više miliona smrtnih slučajeva u svetu povezanih sa otpornošću na antibiotike, kod nas se i ne zna broj!

Nažalost, dok još uvek besni kovid 19, mi ovu pandemiju previđamo. Stalni napadi bakterija odvijaju se u senci korone, razne infekcije sve duže traju, produžava se boravak u bolnici, uzročnici su nepotrebnih smrti. A kada je još neko sa koronom hospitalizovan na duže vreme, veća je i verovatnoća da će dobiti i bakterijsku infekciju od koje nema odbrane.

VODITE RAČUNA

Sada kada smo svi u sosu, osnovna poruka bi bila da ne insistirate na antibioticima u ordinaciji kada se to ne preporučuje. Ali to nije sve: pazite kad kupujete meso u radnji, raspitajte se odakle dolazi, ima li u njemu antibiotika.

Praktikujte i dobru higijenu ruku kako biste sprečili da se razbolite. Naravno, nemojte da preterujete sa upotrebom antibakterijskih sapuna, koji nisu ništa efikasniji od običnog sapuna u ubijanju štetnih bakterija, a mogu da izazovu antibakterijsku rezistenciju.

Potrudite se i da podignete imunitet, to je sada zaista vaš prvi zadatak. I veliki izazov.

I OVO MORATE DA ZNATE

Infekcije kod kojih antibiotici NEMAJU opravdanja:

- obične prehlade

- influenca (grip)

- najveći broj ušnih infekcija

- kašalj u najvećem broju slučajeva

- najveći broj upala grla

- bronhitis (najčešće)

- stomačni grip (virusni gastroenteritis)

RAZVIJAJTE DOBRE NAVIKE

Treba da obezbedite sebi dovoljno sna, redovno vežbate, ali se i odmarate, smanjite svakodnevni stres, pripazite na ishranu, hidrirajte se. Jarkoobojeno povrće i voće rasporedite na bar pet porcija.

Uključite u ishranu fermentisano povrće (kiseli kupus, turšija...) ili druge namirnice koje sadrže probiotike. Za sprečavanje i lečenje infekcija koristite suplemente i prirodne preparate po preporuci lekara i farmaceuta.

Kurir.rs/Lena/B.M.

Bonus video:

Bonus video: