RAZVOD, SIROMAŠTVO, IZGLED, NASILJE VRŠNJAKA: Šta god da se dešava, dete treba da se oseća VOLJENO i da NIJE NAPUŠTENO!

Svako muči svoju muku i svakome je svoja muka najteža. Roditeljima je posebno teško to što osim sopstvene patnje imaju dužnost i obavezu da neprijatne događaje objasne deci i da ih zaštite od posledica.

Ukoliko imate bebu, ona se neće ni sećati razvoda. Tek će s odrastanjem shvatiti da jednog od roditelja nema u kući, a videće da i druga deca žive s jednim roditeljem. Nikada nemojte reći malom detetu da ga tata ili mama ne vole, pa ga zbog toga ređe viđaju. Dete će se osećati nevoljeno i odbačeno. Uvek im govorite da ih vole oba roditelja, čak i ako jedan od roditelja nedovoljno često viđa mališane. Ima vremena za iskreniji razgovor. Deca predškolskog uzrasta obično su zbunjena i njihov emocionalni razvoj još je nerazvijen. Imaju veliki strah od napuštanja i osećaj krivice. "Jesam li ja kriv što je tata otišao?", najgore je pitanje. Zato biste morali da organizujete češće viđanje s roditeljem koji se odselio.

Deca u nižim razredima osnovne škole mogu da shvate da se roditelji više ne slažu. S njima možete otvoreno da razgovarate i uvek im kažete da ih volite isto kao pre razvoda. U ovom uzrastu imaju iluziju da će se roditelji pomiriti, ali osnovna emocija im je tuga. Zato uvek pominjite bivšeg partnera i obodrite dete da će ga viđati što češće. Ali dete u uzrastu od devet do 12 godina već ume da vam pokaže da se ne slaže s razvodom, iskazuje bes prema jednom od roditelja, kao i stid što je do razvoda došlo. Pomoći ćete mu tako što ćete o razvodu govoriti racionalno, kao o čestoj pojavi i da ljudi ne treba da žive zajedno ako se ne slažu ili ne vole. Neka primeri iz bračnog života ne budu preterivanje ili laž, već iskreni i dozirani, da bi dete saosećalo sa oba roditelja. Tinejdžeri će shvatiti zbog čega ste se razveli, ali ovaj osetljiv uzrast često reaguje stavom da se nikada neće venčavati, a roditelji često prestaju da budu ideal. Za tinejdžera je neophodno da ravnopravno viđa oba roditelja i da aktivno učestvuje u njihovim životima.

Svet se promenio, nažalost, i teško je objasniti detetu zašto u kući nikad nema dovoljno para i zašto se nekvalitetno živi. Nebitno u kom je uzrastu, dete vidi socijalne razlike, da su domovi druge dece veći i lepše opremljeni, drugovi bolje obučeni, imaju veći džeparac... Lista je duga. Strašno je roditelju da ga deca nipodaštavaju, optužujući ga da je nesposoban da nađe bolje plaćen posao ili traži da radi više poslova. Još je strašnije kad roditelj oseti da ga dete sažaljeva zbog siromaštva, a bespomoćno je da pomogne. Koliko god delovalo kao fraza, morate detetu da kažete da je ključ boljeg života u njegovim rukama, da se vrednim radom i zdravom ambicijom dolazi do bolje plaćenih poslova i da ste možda počinili greške koje vas skupo koštaju. Nemojte sakrivati te greške ili sudbinske okolnosti, razgovarajte o sebi iskreno. Boleće vas, ali insistirajte na vrednoći, radu na sebi, obrazovanju i disciplini. Nikada se ne stidite sebe. Pokušajte da poboljšate finansijsku situaciju, to je lični primer koji najbolje objašnjava.

Niski rast, debljina, nepravilni zubi, akne i, naravno, neka veća telesna mana svakodnevno uništavaju dete. Surovost drugova je večna, tako da je i ovde vaša uloga presudna. Najpre ne lažite sebe kako vam dete izgleda, ali to je samo osnova na kojoj ćete mu pristupiti. Veoma je često da od ružnih pačića ispadnu labudovi, zato preduzmite sve što je do vas da neke loše aspekte popravite. Pomozite detetu da smrša, budite donekle rigorozni što se ishrane tiče. Odvedite ga zubaru i dermatologu, insistirajte na higijeni, koja je pola lepote. Negujte najlepše na njemu, nemojte ga kititi da bude upadljivo, ali izaberite sve što mu ide u prilog. Ono što ne može da se popravi, može da se - nadoknadi. Negujte talente svoga deteta, hvalite ga i za najmanji uspeh, ali bez roditeljskog preterivanja. Dete ne sme da primeti da ga roditelj laže kako bi ga utešio. Nismo svi rođeni lepi, ali do poslednjeg daha se borite i za detetovu unutrašnju lepotu koja zrači. Budite do kraja pošteni, ali uporni.

Iz nekog nepoznatog razloga, dešava se da okolina u školi ili među društvom ne prihvata vaše dete kao ravnopravnog člana. Stidljivost, zbunjenost, bahatost, impulsivnost ili razmaženost samo su neki od detalja zbog čega se dete oseća odbačeno i neprilagođeno. Ispitajte svaku situaciju pojedinačno i o svakoj razgovarajte s njim. Neko je kriv: ili drugi, ili vaše dete. S tim treba da budete načisto. Ako primetite njegovo loše ponašanje, ukažite mu na greške i kako može da ih ispravi. To se ne menja preko noći, ali radi na duži period. Grdnja i pridike su medveđa usluga, razgovarajte smireno i racionalno. Ukažite mu na razloge zašto je neko od drugova omiljen i od kojih osobina to zavisi.

Potpuno je druga situacija kada dete ni krivo ni dužno biva odbačeno. Često su to iracionalni razlozi, jer ne prija svako svakome. Za početak, sugerišite mu da je dovoljno imati - jednog druga. Tako će imati srodnu dušu s kojom će provoditi vreme u školi ili napolju. Nije lako, ali neka pozove s vremena na vreme drugove u vašu kuću, na kolače i tortu. Pomozite mu u socijalizaciji sredstvima koja imate. Odgovorni ste za život deteta, probajte da budete odgovorni i za njegovu sreću. Ali ako se neprilagođenost pretvori u nasilje, to je već sasvim druga priča.

Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović

Bonus video: