DOK VI PADATE NA NOS OD POSLA, NEKI DRUGI NAPREDUJU: Zašto MARLJIVI RADNICI uglavnom prolaze nezapaženo kod šefova? Evo REŠENJA!

Krajem prošlog leta, britanska autorka Kejt Lister doživela je spoznaju koja je odjeknula na svim platformama. Naime, na Tviteru je napisala: "Koliko si imao godina kada si shvatio da ti je prvobitni plan da budeš stvarno dobar radnik, jako naporno radiš (i mnogo više nego što bi trebao) u nadi da ćeš biti automatski nagrađen bez traženja, bio totalno pogrešan?".

- U određenom trenutku pogledate oko sebe i shvatite, vau, svi zaista naporno rade. Stručnost i naporan rad samo postaju očekivanje i neće vam pomoći da se popnete na lestvici - rekao je.

Dakle, da, nepravedno je da sistem ne ceni samo naporan rad – ali to je stvarnost s kojom radnici moraju da se uhvate u koštac, pogotovo ako žele da napreduju. Da biste stvarno napredovali, morate da radite više od svog posla. Ta spoznaja često dolazi nakon shvatanja kako kolega sa sličnim (ili manjim) sposobnostima raste, dok vaša karijera stagnira. Češće da nego ne, oni koji se uzdižu su oni koji su spremni da idu politikantskim putem do vrha, dok ste vi bili previše zauzeti samo napornim radom.

Težak posao, kaže Šenon, nije mnogo bitan ako niko ne prepozna da zaista naporno radite. Da biste taj trud pretočili u unapređenje i napredovanje, posebno u promenjenom svetu rada, morate da naterate ljude da to primete.

Zamka "tijara efekta"

Naporan rad je još uvek vrlo važan, kaže Kerol Frohlinger, predsednica američke konsultantske kompanije Negotiating Women, Inc. Ali čekanje da neko to shvati je jednostavno štetno. Frohlinger ovu tendenciju naziva "efektom tijare".

- Ljudi naporno rade i postižu neverovatne rezultate i nadaju se da će pravi ljudi primetiti i doći i im staviti tijaru na glavu. Ali to se obično ne dešava. Jedna od stvari koja se može dogoditi ljudima koji rade dobar posao i ništa drugo je da ostanu ispod radara. Dakle, kada se ukaže prilika za unapređenje, niko na njih ne misli. Jednostavno su zaboravljeni, na benigni način - kaže ona.

To ide u prilog društvenoj obuci koja počinje već u osnovnoj školi, kada se učenici poučavaju da će najverovatnije napredovati tihi, vredni radnici. Budući da učitelji nagrađuju takve kvalitete u ranim godinama, skloni smo da očekujemo ​​da će to raditi i naši eventualni šefovi. Stoga je frustrirajuće ući u svet rada samo da biste otkrili da je ova ukorenjena lekcija često netačna.

Zapravo, kao što Šenon primećuje, samo naporan rad obično prolazi nezapaženo nakon određenog trenutka, jer svi oko vas rade na ili približno istom nivou. Ako ne privlačite pažnju na sebe na druge načine, lako ćete "izbledeti".

Iako su i muškarci i žene osetljivi na to da šefovi zanemare njihov naporan rad, Frohlinger kaže da su žene često pod negativnim uticajem, jer se generalno smatra prihvatljivijim da muškarci govore o svojim postignućima.

- Za žene se to može smatrati hvalisanjem, a žene koje se hvale mogu biti kažnjene - kaže ona.

Dakle, kako zaobići stereotip? Odgovor (i za muškarce i za žene) je da pronađete način kako da privučete pažnju na svoje poduhvate bez čekanja na godišnji pregled ili samoprocenu učinka.

- Ono što se dešava u mnogim firmama i organizacijama je da čekate do samog kraja godine, kada radite dopis o samoproceni. Ali ne možete da čekate godinu dana - kaže Frohlinger. Ona predlaže da se šefu daju češća i sažeta ažuriranja i da se postignuća stave u kontekst.

- To može biti samo brz imejl s nekim tačkama: evo mojih postignuća, a evo šta ste vi učinili za nas. Evo zašto je to bilo od pomoći našem timu ili kako je uštedelo novac firme - kaže ona. Učestalost i izbor reči su važni, dodaje Frohlinger. Niko to ne želi da čuje svaki dan. Korišćenje fraza poput "moj tim i ja" pomaže vam da izgledate dobro, a istovremeno se hvalite.

Uokvirivanje je takođe važno. Šefu bi moglo da bude čudno kada dobije neočekivano ažuriranje u kojem se hvalite, ali to će bolje delovati ako ga pišete zato što želite da on bude u "u toku", kaže Frohlinger.

Vrednost politike

U većini kancelarija i industrija, dokazana sposobnost sama po sebi nije dovoljna da vam pomogne da napredujete, jer takođe morate da budete simpatični i nezaboravni.

- Ako želite da imate uticaj, ljudi treba da veruju u vas - kaže Šenon. Uglavnom, da biste se popeli na lestvici, potrebno je biti ne samo veliki radnik, već pomalo i političar.

- Treba delovati kao vođa. Morate da se svidite: ljudima na vašem nivou hijerarhije, ljudima iznad vas i ljudima ispod vas. Kada ocenjujete rad, istraživanje je sasvim jasno – ljudi koji se svima sviđaju dobijaju bolje ocene, čak i ako im je posao isti - kaže Frohlinger. I u tome leži nepravedna istina: vi i kolega možete da imate potpuno iste veštine i radnu etiku, ali ako je neko proveo više vremena sklapajući prijateljstva i utičući na ljude, bolje će proći. Šefovi su takođe ljudi i jednostavno im je osnovni instinkt da favorizuju ljude koji im se sviđaju.

Međutim, vrlo lako je moguće povećati svoj politički kapital na poslu. Postoje osnovne taktike koje vas mogu učiniti omiljenim članom kancelarije, jednostavno tako da krenete da obraćate pažnju na svoje kolege.

- Morate da razmišljate o tome kako da se povežete s ljudima osim samo na poslovnom nivou. Imate li s nekim zajednički hobi ili interesovanja? Recimo, ako znate da neko voli vrtlarenje i vidite članak o vrtu, pošaljite ga. To je poprilično jednostavno, a toj osobi ćete se više svideti - kaže Frohlinger.

Iako se može činiti pomalo manipulativnim, takva vrsta sklapanja prijateljstva zapravo nikome ne škodi, a to je ono što je potrebno za napredovanje. Možda će zahtevati reorganizaciju prioriteta za one koji bi se radije usredsredili na svoj spisak obaveza umesto na druženje. Ali ići protiv tog instinkta može biti od koristi. Sve je to deo održavanja karijere, za koju Frohlinger kaže da je odgovornost svakog radnika.

- Ako se vi ne pobrinete za svoju karijeru, niko drugi to neće učiniti - kaže ona, piše BBC.

(Kurir.rs/ 24sata.hr)

Bonus video: