ŠTA JE NAJUVRNUTIJE ŠTO VAS PALI? Mnogi KRIJU ovu svoju stranu! Evo zašto imamo FETIŠE i kako oni nastaju!

Šta je najčudnije što može da vas uzbudi? Stručnjak za seks, Trejsi Koks, otkriva zašto su ljudi "nastrani" - a sve se svodi na iskustva iz detinjstva i na to koliko lako možete da se napalite. Trejsi kaže da ljudi koji uživaju u seksu imaju barem jedan seksualni fetiš. Dok je neke lako uzbuditi, drugi zahtevaju intenzivniju fizičku stimulaciju. Dodavanje fetiša postaje moćno jer su označeni kao "uvrnuti" i "pogrešni".

"Ali ljudi mogu da razviju seksualne fetiše za gotovo sve", kaže socijalni psiholog dr Džastin Lehmiler. Nije čudno reći da, sve što vam može pasti na pamet - neko verovatno ima fetiš na to, objašnjava. Dve osobe mogu imati isti fetiš, na primer stopala, i doživeti ga na potpuno različite načine. Jedna osoba bi mogla da voli da miriše ili liže stopala; druga želi da ih dodiruje ​​i oseti ih, dok bi treća mogla samo da uživa ​​u pogledu na njih.

Kako se razvijaju fetiši?

Većina stručnjaka na tom području veruje da se razviju kroz rano seksualno iskustvo koje je uključivalo visoko uzbuđenje sa ili bez orgazma, a koje je uključivalo određeni predmet ili iskustvo. Ako vas je vaša školska učiteljica sa šest godina udarila jer ste uradili nešto loše, a pritom nosila svilenkastu suknju kada je to uradila, mogli biste da razvijete fetiš za svilenu odeću. "Udarac" vam je dao seksualno uzbuđenje i to je bilo spojeno s osećajem svilenkaste tkanine.

U osnovi, radi se o "uparivanju" i "kondicioniranju" - oboje ilustrovano poznatom studijom Pavlovljev refleks. Psiholog Ivan Pavlov naučio je pse da balave - nešto što obično rade kada očekuju hranu - kad začuju zvonjavu. Pozvonio bi, a zatim bi pse hranio mesnim prahom koji im je stvarao pljuvačku. Ponavljanjem eksperimenta, psi su počeli da balave kada bi čuli zvono, pre nego što su ih nahranili - jer su ga povezivali s hranom.

Ako nešto uparite sa seksualnom nagradom, osoba će se time uzbuditi. Dr Džim Pfaus, istraživač bihevioralne neuronauke, koristio je iste metode da poveže seksualno uzbuđenje kod pacova s mirisima i odećom. Dopustio je mužjacima pacova da imaju seks sa ženkama koje nose male "jakne". Kasnije, kada su naučnici dali mužjacima priliku da se ponovo pare, pacovi su radije imali seks sa ženkama u jakni nego s "golim".

Prethodne studije trenirale su pacove da povezuju određeni miris sa seksom (miris badema), a mužjaci pacova radije bi se parili sa ženkama koje "nose" taj miris. Šezdesetih godina 20. veka istraživači su odlučili da testiraju Pavlovljevu teoriju odgovora i vide da li se primenjuje na seks. Zamolili su studente da pogledaju slike golih žena i slike čizama. U početku, muškarci nisu bivali uzbuđeni slikama čizama. Ali kad se eksperiment ponavljao iznova i iznova, bili su. Spajanje čizama i golotinje uspelo je - čizme su ih podsećale na seks. Pitajući se da li je veza između čizama i seksa iskrivila rezultate, s obzirom na to da mnogi muškarci smatraju čizme na ženama seksi, istraživači su 1990-ih odlučili da pokušaju da nateraju muškarce da se uzbude nečim što nimalo ne uzbuđuje. Odlučili su se na sliku tegle s novčićima - tu nema ničeg seksualnog - i dobili su isti rezultat. Nakon što su novčići bili povezani sa slikama seksa, same slike novčića uzbudile su muške ispitanike. Tako nastaju fetiši.

Ali ko ih dobija?

Da li je za neke ljude verovatnije da će razviti fetiš od drugih? Da - muškarci češće razvijaju fetiše nego žene. Postoje različiti društveni razlozi koji to objašnjavaju. Na primer, žene se ne podstiču toliko da "istražuju" i verovatnije je da će biti osuđene ako to rade. Fetiši bi takođe mogli da budu povezani s našim ličnim nivoom "uzbuđenosti". Neke ljude je lako uzbuditi za seks, drugima je potrebna intenzivnija fizička stimulacija. Nije iznenađujuće da ljudi koji imaju veliku uzbuđenost, uživaju u seksu više od onih koji to ne čine. Budući da u tome toliko uživaju, lako im je ugoditi u krevetu. Njima nisu potrebne dodatne stimulacije! Čak i seks bez svetla u misionarskom stilu njima je uzbudljiv i prijatan.

Ako je vaš nivo uzbuđenja nizak, potrebna vam je velika stimulacija da biste dobili imalo zainteresovanosti za seks.

Zamenite konzervativnog ljubavnika za nekoga ko je skloniji avanturama - oni požele da isprobaju nešto što vi niste - igru ​​vezivanja, čupanje za kosu... - i odjednom vaši nervni završeci ožive. Pomislite odjednom "tako bi trebalo da izgleda seks!". Sve što ste upravo probali brzo postaje omiljeni način za uživanje u seksu, a zašto i ne bi.

Što se više "borite" protiv fetiša, to ga više želite. Fetiši postaju moćni jer ih društvo označava kao "uvrnute", "nastrane" i "pogrešne" - što ih čini još privlačnijima. Što više zabranjujete sebi da uživate u nečemu, žudnja za tim postaje jača. Seks, onakav kakav ima većina drugih parova, jednostavno ne može da se uporedi s nestašnim uzbuđenjem koje dobijete od prepuštanja svojoj "stvari". Ali to vam zvuči loše. Ne bi trebalo to da želite, ali vi to želite samo još više. Zapravo, radije ne biste uopšte imali seks, nego se seksali bez "toga".

Može li gledanje pornića stvoriti fetiš?

Pornografija može imati ulogu u razvoju fetiša. Seksualno ste uzbuđeni dok gledate pornografiju, pa je prilično lako "spariti" to uzbuđenje s "nečim". Možda ćete početi da primećujete da vaš omiljeni porno video uključuje žene koje imaju određenu vrstu tetovaže - odjednom prijateljica koja vas pre nije privlačila nabaci malo mastila i osetite uzbuđenje kojeg pre nije bilo.

U igru ​​dolazi i "navikavanje" - ako nešto radiš iznova i iznova, navikneš se na to i uzbuđenje nestaje. Zatim morate da pređete na novi nivo da biste dobili novu, pojačanu dozu uzbuđenja. Dr Pfaus, čovek koji je pacove stavljao u jakne, smatra zanimljivim da pornografija starog stila ne odgovara ovoj generaciji. Današnja pornografija je mnogo slikovitija. Ovo bi mogao biti slučaj jer je previše toga dostupno, zbog čega su nam potrebne eksplicitnije slike.

Možete li se rešiti fetiša?

Ne baš. Budući da se razvijaju u detinjstvu i obično se formiraju tokom naših najranijih, najintenzivnijih seksualnih iskustava, postaju deo naše seksualnosti. Većina fetiša ne šteti ljudima - osim ako se fetiš ne odnosi na bol i on se obično radi uz pristanak odrasle osobe. Trenutno razmišljanje je da ćete umesto da pokušate da iskorenite fetiš koji vam uzrokuje nevolju, imati više uspeha u učenju kako ga prihvatiti i živeti s njim. To obično znači pronaći zajednicu ljudi koji dele isti fetiš i naučiti uživati ​​u njemu, a ne biti uznemireni zbog toga, prenosi Daily Mail.

(Kurir.rs/ 24sata.hr)

Bonus video: