SAVETOVALI SU I VI TO REDOVNO RADITE: Saznajte da li su OVE NAVIKE zaista zdravstveno OPRAVDANE ili MOGU DA VAM NAŠKODE!

S pojavom korone smo počeli da gutamo multivitamine preko svake mere, odrekli smo se masti da se ne bi ugojili, brojimo kalorije, stalno razmišljamo kako možemo da očistimo organizam, ribamo se non-stop...

Većina sluša sve savete na koje mogu da nalete na internetu ili ih čuju od bližnjih i prijatelja samo da bi poboljšali zdravstveno stanje. Sada posebno žene, uvek u želji da što spremnije dočekaju leto, ne pitajući se da li su nametnute navike zdravstveno opravdane, ili mogu da im nanesu štetu.

Evo šta (ne) treba da radite:

Brojanje kalorija

Čini se da savet ima smisla: jedite manje kalorija i smršaćete. Ali treba da znate da nisu sve kalorije jednake. Vaše telo ih sagoreva drugačije, u zavisnosti od vrste hrane koju jedete, vašeg metabolizma, pa čak i vrste onih sićušnih organizama koji žive u vašim crevima.

Sebi ćete učiniti dobro samo ako se držite ovog, daleko održivijeg i zdravstveno opravdanog plana: za zdravu težinu su neophodni kvalitetna hrana, vežbanje, dobar san i savet lekara.

Hrana sa niskim sadržajem masti

Malo masti u tanjiru ne znači uvek zdrav obrok! Često kada oduzmete masnoću, odstranjujete vlakna, proteine ili aminokiseline iz svoje ishrane, a dodajete mnogo ugljenih hidrata. Bolji plan je da smanjite trans masti i zasićene masti, a da u ishrani zadržite dobre masti iz namirnica kao što su orasi i semenke, maslinovo ulje, losos, avokado.

Čišćenje organizma

Čišćenje, popularno nazvano detoksikacija, a koje uključuje post, pijenje ili jedenje samo određene hrane ili pića, ili uzimanje suplemenata i bilja kako biste uklonili toksine iz vašeg tela ili izgubili težinu, uvek je u modi. Posebno se sad primenjuje, uoči leta, ali stručnjaci tvrde da je veća je verovatnoća da će prouzrokovati više štete nego koristi.

Nema mnogo naučnih dokaza koji bi podržali tvrdnje da su svi mogući i nemogući recepti kako da izbacite toksine i masti iz organizma korisni, a neki programi čak mogu da vam nanesu veliku štetu.

Ne povodite se za savetima sa interneta, vaš lekar i nutricionista će najbolje znati šta vama konkretno može da donese dobrobit.

Svakodnevno uzimanje multivitamina

Iako multivitamini nisu loši za vas, oni neće pružiti zaštitu od srčanih bolesti, raka ili mentalnog pada. Dobićete bolju nutritivnu korist od ishrane bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama i mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti.

Antioksidativni dodaci

Vašem telu su potrebni antioksidanti kao što su vitamin C, vitamin E i beta karoten kako bi pomogli u borbi protiv slobodnih radikala - hemikalija koje mogu oštetiti ćelije i gene. Ali antioksidansi u suplementima nisu isti kao oni koje dobijate hranom. Da bi dali sve od sebe, ovi borci protiv slobodnih radikala moraju da rade zajedno sa hranljivim materijama, biljnim sastojcima i drugim antioksidantima.

Vitamin C

Nema sumnje da je vitamin C odličan! Izgrađuje kožu, krvne sudove i kosti, pomaže zarastanju rana. Ali kada je u pitanju lečenje blage prehlade kojima smo svi skloni bez obzira koje je doba godine u pitanju, nema dokaza da leči simptome.

Potrudite se da ga svakodnevno imate u ishrani zbog mnogih stvari, ali ga skinite sa liste lekova protiv prehlade.

Injekcije vitamina B12

Ako vam je nivo vitamina B12 nizak, injekcije i tablete mogu vam pomoći kod pamćenja, problema sa hodanjem i slabosti. Ali one se uopšte ne preporučuju za poboljšanje zdravlja kod osoba sa normalnim nivoima, a i to je ušlo u modu. Uprkos tvrdnjama da vam mogu pomoći da izgubite težinu i imate više energije, nema dokaza da ćete videti ove pogodnosti ako su vaši nivoi B12 već u redu.

Pranje zuba nakon obroka

Svi znamo da su zdravi zubi i desni od vitalnog značaja za opšte dobro zdravlje. Ali kada je u pitanju pranje zuba, vodite računa o vremenu.

Mnogi slede savet da zube treba prati odmah posle jela, što baš nije dobro. Sačekajte najmanje 60 minuta nakon jela - posebno ako ste u tanjiru imali kiselu hranu ili ste popili gazirano piće posle obroka. To će gleđi na zubima dati dovoljno vremena da ponovo očvrsne pre nego što ih operete.

Svakodnevno kupanje

Ovo se smatra obaveznim. Međutim, svakodnevno pranje sapunom može da ukloniti zaštitna ulja sa vaše kože, ostavljajući je suvom i sklonijom infekcijama.

A ako koristite antibakterijski sapun (posebno se preporučuje od početka pandemije, iako ne uništava viruse!), taj rizik se dodatno povećava - možete ubiti „dobre“ bakterije na svojoj koži i smanjiti svoj imunitet. Umesto toga, pređite na tri do četiri tuširanja nedeljno ako se niste uprljali ili se puno ne znojite.

Spremanje kreveta

Bitanci su objavili zanimljvu studiju čiji rezultat je brzinom munje počeo da se širi internetom: ostavljanje kreveta nepospremljenog moglo bi da pomogne u smanjenju alergena i grinja u vašoj spavaćoj sobi!

Ako ste i vi spremanje kreveta skinuli sa svoje liste obaveza, znajte da nema mnogo istraživanja koja bi potvrdila ove tvrdnje. Bolje je da koristite navlake za alergene otporne na prašinu, jednom nedeljno perete posteljinu i ćebad u toploj vodi, a nemojte da koristite donje pokrivače ili jastuke. Dobro bi bilo i da izbacite zavese, tepihe koji se prostiru od zida do zida i tapacirani nameštaj iz spavaće sobe i koristite kvalitetan filter u svom klima uređaju.

Kurir.rs

Bonus video: