ŽIVOT U KUĆI NA OBALI MORA ZVUČI KAO SAN SNOVA? Preselila se sa porodicom u dom na PLAŽI, a onda im je život postao PAKAO!

Život na obali mola u maloj beloj kućici sa pogledom na plažu i mirisom vode i sveća u vazduhu, zvuči idealno za mnoge ljude, ipak, jedna žena, koja je uspela da ostvari ovaj svoj san, otkrila je da to nije tako idealno kao što mnogi od nas misle.

- Maštala sam o beloj kućici skrivenoj u senci starog drveća, na ivici puste plaže. Stazica od starih dasaka vodi direktno preko peščane plaže do mora. Talasi prave onu njihovu karakterističnu buku, dok na nebu galebovi prave krugove. Pored kuće su dve stare solice i drveni sto. Suprug i ja pijemo kafu i uživamo. More je toplo i možete se kupati kad poželite - počela je ispovest za Bright side jedna žena i dodaje:

- Prvih 30 godina svog života sam provela pored Baltičkog mora. Izdaleka je more bilo impresivno, ali kada priđeš shvatiš da je stvarno prljavo i veoma hladno. Želela sam da živim pored mora gde možeš da se kupaš kad poželiš. Kada sam dobila priliku, preselila sam se u toplije krajeve. Odabrala sam mali grad i nadala se životu u raju, u kući iz snova.

Cena našeg sna:

Pošto nismo mogli da kupimo kuću, odlučili smo da je iznajmimo. Cene su bile sumanuto visoke. Čekali smo da prođe sezona, pa smo tražili nešto povoljno. Na kraju smo uspeli da nađemo dom sa malim popustom s obzirom da smo planirali da ostanemo duže. Kuća je bila udaljena 100 metara od plaže i imala je verandu kakvu možeš da poželiš. Međutim, zbog visoke cene zakupa, morali smo da štedimo na svim ostalim troškovima.

Rad u raju

Iako nam je posao bio takav da smo mogli da radimo od kuće, u ovom raju je bilo veoma teško da se koncentrišeš. Računari su bili puni peska i prašine, a mozak jednostavno nije mogao da radi gledajući u more. Tada sam shvatila da gledanje u more opušta, ali ne inspiriše za rad.

Kupanje i uživanje

Kada smo došli u ovaj raj imala sam ideju da ću, svako jutro, pre kafe i doručka, da plivam u moru. Međutim, lenjost je bila jača. Razmišljala sam: "Zašto da sada ustajem i idem da se kupam, kad mogu posle posla ili posle ručka?" Ali došla sam do toga da sam samo jednom nedeljno plivala. Kada su me prijatelji pitali koliko često se kupam u moru, nisu mogli da veruju kada sam im rekla da je to samo jednom nedeljno.

Izgled

Kosa mi je izgledala užasno. Boja je bledila od vode i sunca, pa sam morala da se farbam svakih 15 dana. Isto tako, odeća nam je bila bleda i puna soli. Kupaći kostim je ličio na krpu nakon samo mesec dana provedenih ovde. So i sunce su uzimali svoj danak.

Odustala sam od nošenja naočara za vid, jer sam ih svako dva minuta morala brisati od kapljica vode. Prešla sam na sočiva, ali mi je morska voda toliko nadražila oči da sam izgledala kao da plačem - stalno!

Vlaga i buđ

Kad smo došli, kuća je bila sveže okrečena. Međutim, nakon par meseci buđ se širila velikom brzinom. Hlor nije pomagao pa smo morali da koristimo jača sredstva da se rešimo ove napasti. Sve je prekrila buđ: od pastičnih igračaka, odeće do računara koji su rđali.

Tek tada su nam rekli da moramo računare da držimo u posebnoj sobi sa uključenom klimom koja isušuje vazduh.

Turisti

Nikad ništa nisam imala protiv turista, ali ovde je bilo stvarno mnogo ljudi stalno. Bilo je perioda od par nedelja kada je plaža bila prazna, ali uglavnom je bila ispunjena do poslednjeg mesta.

U gradu je sve bilo podređeno turtistima: u prodavnicama loša hrana za velike pare (bez dobrog povrća i voća), restorani su imali paprene cene, a kulturnih dešavanja skoro da i nije bilo.

Plastika u moru

Posle oluje, more bi na plažu izbacilo sve i svašta. To su bile tone plastičnih flaša, čaša i drugog otpada. More je bilo prljavo. Bilo je sasvim nemoguće plivati pored te plastike, pa smo dane provodili skupljajući smeće koje bi more izbacilo.

Lekari i učitelji

Život na moru prija zdravlju, ali i na moru se desi da se razboliš. Međutim, ako živiš u gradiću na moru, imaš izbor od dva lekara koji obično leče turiste. O školi i vrtiću da i ne govorim. Toga uopšte nije ni bilo, pa smo bili primorani da decu vozimo do većeg grada. I najčudnije od svega - umorili smo se od večnog leta. Nedostajala su nam ostala godišnja doba. Nismo mogli da trpimo večito leto, pa smo se preselili u jedno meste koje je bilo udaljeno od planina 200 kilometara, a od mora 400 kilometara. Kada smo videli sneg, bili smo oduševljeni ... čitavih 20 minuta!

Život na moru nas je naučio da stvarno pazimo šta želimo, jer želje mogu da nam se ostvare - zaključila je ona.

(Kurir.rs)

Bonus video: