OPSOVALA ME, A MINUT PRE TOGA MI JE TEPALA I ZVALA SRCE! Ušla sam u butik da kupim haljinu, a onda je krenuo PAKAO! (ANKETA)

Ovo je jedna ispovest naše čitateljke koja je želela da ostane anonimna, ali i da podeli svoju priču koja se desila mnogim ženama.

Rešila sam da pazarim haljinu jednom prestoničkom butiku jer su haljine u izlogu izgledale divno i šareno i totalno letnje. Obično izbegavam butike jer prodavačice umeju da budu svakojake. I previše napadne i baksuzi, baš ih ima raznih. Takođe, ne volim onaj poseban pogled i naslađivanje u fazonu" "nemamo tvoj broj" ili "biće ti malo, sigurno", pa uglavnom idem u tržne centre gde nema tih pogleda i uglavnom ima većih brojeva.

Međutim, u tom butiku sam već pazaraila haljinu 10-ak dana pre, a prodavačica me oslovljavala sa "srce" i "mila", što je bilo podnošljivo. Doduše, kupovina je trajala kratko - videla sam haljinu, ušla, probala je, shvatila da mi lepo stoji i kupila je. Milsila sam da će tako biti i ovog puta, ali...

U svakoj priči postoji neko "ali" i da nema njih, priča ne bi bila zanimljiva. Elem, poučena dobrim iskustvom od prethodnog puta, rešila sam da kupim haljinu u istom butiku. Izabrala sam jednu haljinu, pa još jednu i na kraju sam u kabini završila sa 4 haljine univerzalne veličine. Po fazonu, ako ti stoji, super, ako ti ne stoji, šta sad.

. Rekoh sebi, "sigurno će mi bar jedna stajati", ali... Jedna haljina mi je bila mala u predelu grudi, druga me širila, treća mi uopšte nije stajala, a četvrta je bila parče pamučne tkanine prošivene da izgleda kao široka haljina i nikako mi nije odgovarala cena, jer sam smatrala da takav običan model ne treba da košta toliko.

Nije pomoglo ni to što je gospođa koja je bila u kabini pored moje okupirala ogledalo i nije joj padalo na pamet da se pomeri iako je videla da i ja probam, ali to mi i nije toliko smetalo. Nije mi smetala ni gužva koja se stvorila u radnji.

Mnogo više mi je smetalo što me je za svaku haljinu prodavačica ubeđivala da mi odlično stoji, a ja u ogledalu vidim nešto što mi se ne sviđa. Poslednja kap je bila kada sam u preširokoj haljini lošeg kroja za moju građu izgledala smešno, a čak je i moj muž samo odmahnuo glavom, šćućuren u čošku butika, okružen ženama i letnjim printovima i šarenilom, ali je prodavačica bila uporna i dalje tvrdeći da mi stoji odlično.

Mnogo loše sam se osećala. Sa jedne strane sam žarko želela da mi se bar jedna haljina dopadne dovoljno da je kupim, a sa druge strane pritisak prodavačice. Baš je bila napadna.

Vratila sam se u kabinu, stavila svaku haljinu na ofinger, gledajući da ih ne vučem po podu i izašla. Prodavačica se okrenula i sa najslađim osmehom upitala:

"Srce, koju ćeš?", topila se ona.

"Ne bih nijednu sad, moram da razmislim", rekla sam skoro kao krivac.

"Srceeee, brzo će se prodati, bolje sad da uzmeš, sve ti lepo stoje, ali stvarno", inisistirala je ona i dalje, a ja sam samo razmišljala da što pre odem odatle jer mi je bilo mnogo neprijatno.

"Neka, neka, ne bih sad, evo svih haljina, vidite da su na ofingerima", rekoh jedva čujno.

"Ma ajde bre", ote mi one ofingere iz ruku, poče nešto besno da pomera gore dole, a onda je okrenula glavu na drugu i promrljala neku psovku tipa "pi**a ti materina".

Nestalo je svo ono njeno "srce" i ostala tepanja, a ostala samo jedna psovka i bes što sam rešila da ne kupim ništa jer nisam bila zadovoljna kako mi stoje te haljine.

Uzela sam muža za ruku, otišla u tržni centar, dodala nešto sitno para i kupila dve haljine. Lepo sam izabrala svoju veličinu, uzela haljine otišla u kabinu, probala ih, vratila ono što neću, platila i izašla. Niko me nije popreko gledao, niko mi nije rekao da ću "teško stati u to", niko se nije bunio što nisam kupila sve. Zato od sad, uvek biram tržne centre bez prodavačica jer mi niko ne nabija osećaj krivice za pare koje sam JA lično zaradila svojim radom i koje ću potrošiti kako želim.

(Kurir.rs/BAM)

Bonus video: