STRUČNJACI DOŠLI DO ZAPANJUJUĆEG OTKRIĆA Kad nas nešto boli, gutamo OVO ne razmišljajući o posledicama, a one mogu biti neprijatne

U iznenađujućem otkriću, koje je u suprotnosti sa konvencionalnom medicinom, istraživači sa Univerziteta McGill izveštavaju da lečenje bola antiinflamatornim lekovima, poput ibuprofena ili aspirina, a što svi radimo, može dugoročno da podstakne bol!

Rad objavljen u Science Translational Medicine, sugeriše da zapaljenje, normalan deo oporavka od neke povrede, zapravo pomaže u rešavanju akutnog bola i sprečava da on postane hroničan. Naime, blokiranje upale može da omete ovaj proces, što dovodi do bolova koji se teže leče.

„Ono što smo decenijama radili ne samo da je pogrešno, već se čini i da je pogrešno za 180 stepeni“, rekao je jedan od autora studije dr Džefri Mogil, profesor na odeljenju za psihologiju u McGill-u i poručio: "Ne bi trebalo da blokirate upalu. Trebalo bi da dozvolite da se upala desi. To je ono što zaustavlja hronični bol."

Želeći da saznaju zašto bol nestaje kod nekih osoba, ali se odugovlači i nastavlja kod drugih, istraživači su istraživali mehanizme bola i kod ljudi i kod miševa. Otkrili su da vrsta belih krvnih zrnaca poznatih kao neutrofili igraju ključnu ulogu.

„U analizi gena ljudi koji pate od bolova u donjem delu leđa, primetili smo aktivne promene gena tokom vremena kod ljudi čiji je bol nestao“, objasnila je dr Luda Dijačenko, profesor na Medicinskom fakultetu sa kanadske katedre za istraživanje o ljudskom bolu i genetike u McGill-u.

„Činilo se da su promene u krvnim ćelijama i njihova aktivnost najvažniji faktor, posebno u ćelijama koje se zovu neutrofili.“

Da bi testirali ovu vezu, istraživači su blokirali neutrofile kod miševa i otkrili da bol traje dva do 10 puta duže od normalnog. Antiinflamatorni lekovi, uprkos tome što su pružali kratkoročno olakšanje, imali su isti efekat produženja bola - iako se činilo da ubrizgavanje neutrofila u miševe sprečava da se to dogodi.

Nalazi su podržani odvojenom analizom kod 500.000 ljudi u Velikoj Britaniji, koja je pokazala da su oni koji su uzimali antiinflamatorne lekove za lečenje bolova imali veću verovatnoću da će osećati bol dve do 10 godina kasnije.

„Upala se javlja sa razlogom i izgleda da je opasno mešati se u to“.

Neutrofili stižu rano tokom upale, čim se povredimo - baš kada mnogi od nas posežu za lekovima protiv bolova.

Istraživanje sugeriše da bi možda bilo bolje ne blokirati upalu i umesto toga pustiti neutrofile da „rade svoje“. Uzimanje analgetika koji ublažava bol bez blokiranja neutrofila, kao što je acetaminofen, može biti bolje od uzimanja antiinflamatornog leka ili steroida, kaže Mogil.

Ipak, iako su nalazi više nego ubedljivi, potrebna su nova klinička ispitivanja kako bi se direktno uporedili antiinflamatorni lekovi sa drugim lekovima protiv bolova, rekli su istraživači.

Ovo istraživanje takođe može postaviti temelje za razvoj novih lekova za pacijente sa hroničnim bolom.

"Naši podaci snažno sugerišu da neutrofili deluju kao sami analgetici, što je potencijalno korisno u smislu razvoja analgetika. Naravno, potrebni su nam novi analgetivi", zaključio je Mogil.

Kurir.rs/Medscape

Bonus video: