MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI: Srpski narodni običaji za Badnji dan i Božić koje treba ispoštovti

Ova svetkovina kod Srba se slavi tri dana. Tog dana obavezno se okuplja cela porodica i obilaze najbliži rođaci.

Badnje veče Kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Domaćica u slami, koja simbolizuje jasle u kojima je rođen Isus Hrist, skriva slatkiše i sitne poklone, a običaj je da deca pijuču kao pilići dok ih traže. Važan smisao božićne večeri kao praznika posvećenog porodici jeste okupljanje sve čeljadi na posnoj trpezi. Od jela na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, kiseli kupus, rezanci sa orasima, turšija, med, vino i prebranac, a priprema se neparan broj posnih jela. Pred ovakvom večerom domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu, pročita molitvu Gospodnju, razlomi kolač i svu čeljad ponudi večerom, pri čemu se uz čašu vina drže zdravice. Večera protiče u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se mora obavezno izmiriti. Danas se svi ovi običaji prilagođavaju gradskoj sredini, gde nema ni vatre, ni ognjišta, ni šume. Umesto velikog drveta uzima se hrastova grančica i mala količina slame. Sve to se uoči Božića stavlja ispod slavske ikone. Potom se zapale sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se okadi tamjanom. Na Badnji dan ništa se ne iznosi iz kuće i ne pozajmljuju se tuđe stvari.

Dan Božića Rano ujutru 7. januara ukućani oblače svečanu odeću i odlaze u crkvu na božićnu liturgiju. Jedni druge pozdravljaju govoreći: "Hristos se rodi", a odgovaraju sa: "Vaistinu se rodi".

Položajnik Dolazak položajnika u kuću takođe predstavlja jedan od božićnih običaja. Položajnikom se naziva onaj koji na Božić prvi uđe u kuću (koga izabere domaćin). Obično je to muškarac ili dečak. On čestita domaćinima Božić i poželi ukućanima dobro zdravlje i uspešnu godinu. Položajnik simbolički predstavlja mudrace koji su pratili zvezdu sa istoka i novorođenom Hristu došli na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga prikladnim poklonom jer na Božić, i za celu narednu godinu, donosi sreću u kuću.

Česnica Smatra se izuzetno važnim obrednim kolačem. Rano ujutro na Božić domaćica zamesi testo, od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. U nju se stavlja metalni novčić, a odozgo se bode grančicom badnjaka. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto, na koji je već postavljen božićni ručak. Česnica se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, prema narodnom verovanju, biće srećan cele godine. Kad završe s lomljenjem česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Božićni ručak Prvog dana Božića ne odlazi se nigde iz kuće, već porodica na okupu uživa u ručku i toploj porodičnoj atmosferi. Božićni ručak prvi je mrsni obed posle dugog posta i uvek je bogat i raznovrstan, ali obeležavaju ga dva neizostavna elementa: česnica i pečenica. Ručak je najsvečaniji trenutak Božića. Božićna trpeza, prema narodnom shvatanju, morala je biti bogata. Pravilo je bilo da se o Božiću svi ukućani dobro najedu i napiju.

Drugi i treći dan Drugi dan praznika je prilika za posete rođacima i prijateljima. Treći dan je Sveti Stefan, 9. januar, i tada se iz kuće iznose slama i ostaci badnjaka.

(Kurir.rs)

Bonus video: