"NISAM HTELA DA VAS PLAŠIM, KOD KUĆE VAM JE ZDRAVO DETE" Ivani (29) hirurg saopštio stravične reči nakon porođaja i kreće agonija

Ivana Marinković (29) iz Subotice je majka dva dečaka, Petra (5) i Mihajla (4), a četiri godine se borila i trudila da njen mlađi sin dobije pravu lekarsku negu.

Od tada, pa sve do porođaja koji je bio u 35. nedelji, ja svake nedelje odlazim privatno kod doktorke, a na moje pitanje da li mogu u bolnicu, jer ipak nije malo davati 3500 nedeljno, ona odgovara "nisi hitan i rizičan slučaj, ne možeš u bolnicu". Naravno, ja sam svake nedelje išla redovno na kontrole i sto puta pitala da li treba da idem kod nekog specijaliste, da me šalje za Beograd, ali ona nije htela, jer je sve u redu. Dolazi dan porođaja, sedmi maj, 2019. godine, koji je protekao stvarno u najboljem redu.

"Beba se možda nagutala plodove vode!"

Po rođenju se vidi da beba još nije skroz zrela i odvode je na neonatologiju subotičke bolnice. Posle dva sata iz porođajne sale me prebacuju u sobu. U 13 sati, ja još nemam vesti o svojoj bebi, dolazi suprug i odlazimo na neonatologiju i tamo nam govore kako je beba vraćala hranu prilikom pokušaja hranjena i nisu sigurni da li je to posledica što se "možda" nagutala plodove vode ili nešto drugo.

Nedugo posle toga uleće mi u sobu ginekološkinja, koja je vodila trudnoću i kaže kako je bila da vidi bebu i da su joj rekli za problem sa hranjenjem i govori mi: "Znaš, ja sam sigurna da on ima atreziju jednjaka sa traheoezofagalnom fistulom, i da odmah zovu Novi Sad da ga tamo voze". U šoku sam i prvo joj govorim da mi prevede to na srpski, jer ništa ne razumem... Posle toga ostajem zatečena i pitam je kako sad to kada ste mi sve vreme govorili da je sa bebom sve u redu. Govori mi: "Pa znaš, znala sam ja to od prvog dana kada sam videla da su analize sve dobre, ali nisam htela da te plašim, kod kuće imaš jedno zdravo dete", ostajem u šoku i ne znam šta mi se tada dešava...

Oko pet sati popodne dolaze iz Novog Sada i vode moju malu mrvu, moj smotuljak u inkubatoru, iskreno veću bol u životu nisam osetila... Sledećeg jutra me otpuštaju iz bolnice, odlazim kući samo da se istuširam i pravo za Novi Sad...

"Znate, vaša beba je trenutno na operacionom stolu"

Sledećeg jutra, Ivana i suprug stižu u Dečju bolnicu, gde su ih dočekali sa lošim vestima.

- Kada smo stigli sestra nam je rekla: "Pa znate, vaša beba je trenutno na operacionom stolu", ja se tu skroz slamam... Čekamo da se operacija, koja je trajala nešto više od četiri sata, završi... Oko dva sata izlaze po nas u hodnik i puštaju nas da vidimo našeg malog čupavca, našeg heroja... A zamislite od hirurga što ga je operisao ni traga ni glasa, otišao čovek kući bez i jedne reči da nam kaže šta je zapravo sa našom bebom...

Posle smo 3 dana jurili dotičnog R.J. dečijeg hirurga da dobijemo bilo kakvu informaciju. Na kraju smo ga trećeg dana na hodniku prepoznali sa slike i zaustavili ga. Zamislite imao je možda čak pet minuta da nam objasni šta je sa našom bebom, a počeo je sa tim:

"Znate mi ovde nismo toliko stručni, ali smo odradili", e tu me već muka uhvatila...

Sa početkom ishrane kreću problemi

Tako su prolazili dani, beba je bio dobro sve dok nije krenulo prvo hranjenje. Tu su krenuli novi problemi, naime, Mihajlo je nekako tolerisao prvi obrok od 3 ml mleka u devet ujutro, 21. maja, međutim, već sledeći posle sata malo teže.

- U tri sata tog dana on se već od 2 ml mleka zagrcava i davi, gde ga aspiriraju da dođe do vazduha. To se dešava i sa svakim sledećim hranjenjem... Sledećeg dana sestre i doktor sa intenzive govore da nešto nije kako treba sa jednjakom, a hirurzi neće da ga vode na snimanje.

Dvadeset i četvrtog maja, ujutru, čekam doktora i pitam ga šta se to dešava, a on mi govori kako je svoj posao odradio kako treba, sa jednjakom je sve u redu, ne leče ga dobro od sekreta, pa ne može da guta, ako treba odradiće u ponedeljak bronhoskopiju.

Odlazim potom na intenzivu i prenosim šta mi je doktor rekao, vidno iznervirana tim njegovim odgovorom, odlučujem da ga oni više ne hrane, jer ne sme... i molim da sutra zajednički odradimo nešto da se beba odvede na snimanje jer ovako ponedeljak neće da dočeka.

Beba se davi već četiri dana

U subotu, 25.05. dežurna doktorka uvodi Ivanu i Nikolu u kancelariju i govori kako je beba počela tokom noći da povraća prilikom hranjenja i da se zagrcava, i da ga vode na snimanje.

- U tom momentu nisam ni razmišljala da joj kažem da se ne davi od noćas već četiri dana, jer mi je bilo bitno samo da ga vode na snimanje... Po izlasku sa rendgena žena koja se trese i govori da je Mihajlu skroz začepljen jednjak i da mora hitno u salu na novu operaciju, kako su zvali profesora Jokića i da on stiže... U roku od dva sata, oko podneva Mihajlo je ponovo bio u sali. Operacija je trajala do nekih pola pet.

Posle te operacije doktor nas uvodu u kancelariju i tu počinju objašnjenja i pravdanja, koja meni tada nisu bila potrebna. Tu se izvinjava i govori ovim rečima: "Znate ja sam juče mami rekao da je sa jednjakom sve u redu, ali sam se prevario, izgleda je Bog ovako hteo da se dogodi", alooo Bog hteo, pa zamislite da sam možda ateista... i tu kreće ceo opis i tok operacije i šta su radili.. Znači sada je imao dosta vremena da sedi i priča, a prvi put smo ga jurili danima po hodnicima...

Hvala Bogu ova operacija je prošla dobro, naravno dobio je razne bolničke bakterije, transfuzije krvi, ali se polako i sigurno izvlačio.

Više od mesec dana intenzivne nege

Mihajlo i Ivana su proveli tada ukupno 45 dana u Dečijoj bolnici, od toga 38 na odeljenju Hiruške intenzivne nege, gde Ivana ima samo reči hvale za te doktore i sestre.

- Oni su mi bili kao neko najrođeniji tih dana, i sedam dana na odeljenju DH2, gde baš i nemam tako lepo iskustvo, ali dobro. Posle toga smo otpušteni kući, tu su nam zakazali kontrolu već za tri dana, došli smo tada pogledao ga doktor i zakazao kontrolu za mesec dana. Tu sam tražila pregled neonatologa i poslali su nas kod divne doktorke Velisavljev, o kojoj isto samo reči hvale, ona nas je pratila narednih godinu dana. Posle smo išli više kod neonatologa nego kod hirurga...

"Jao mama, znate vi kakva nama deca ovde dolaze"

Kako je Mihajlo rastao, tako je i bilo potrebe za čvrstom hranom, zatim se sredinom februara 2020. godine prvo zagrcnuo od četvrtine žumanceta pomešanog pavlakom, i tada, sa osam meseci, završava u bolnici.

- Posle izlaska iz subotičke bolnice, odlučujem da sačekam par dana da se smirimo i da zovem Novi Sad, da im to kažem... Početkom marta ih zovem, a oni govore da je počela korona i da sačekam da se smiri situacija da bi došli i da ga hranim isključivo blendanim kašicama... Tada ih poslušam, maj mesec smirila se korona, opet ih zovem gde mi kažu da nabavimo upute, da se testiramo i da spakujem stvari, ako je potrebno da ostajemo, ako ne da idemo kući... Oni nas primaju, snimaju ga i opet kažu da je sve to u redu i da ga ja učim da jede... Bukvalno mi je glavna sestra neonatalne hirurgije rekla :"Jao mama, znate vi kakva nama deca ovde dolaze", posle sam na žalost saznala i to, puštaju nas kući. Tu prolaze meseci, a Mihajlo i dalje ne može ni gnječenu babanu da pojede jer se zagrcne i davi, ostaje bez vazduha, plavi, tek kad povrati prodiše...

Kraj avgusta, ja već opet ludim i zovem Novi Sad i kažem za problem, oni opet dođite, pa ćemo da vidimo... Drugog septembra 2020. godine nas prima druga doktorka i prati snimanje pasaže jednjaka, potom dolazi i govori mi kako smo mi jako zakasnili sa balon dilatacijom (širenjem jednjaka), da ona ne zna šta smo čekali do sada i da ne zna da li će ikako moći da mu proširi jednjak... Ja koja ostajem u šoku samo joj govorim da pogleda koliko sam puta zvala da dođemo i koliko puta smo radili pasaže uvek su nas puštali kući da je sve u redu.

Sledeće jutro ona pokuša da uradi balon dilataciju koja joj ne uspe i samo mi kažu: "Ovo nismo mogli da uradimo, možda iz nekog 5-6 puta, ako ne i desetog uspemo bar malo da proširimo jednjak, jako je tvrd ožiljak, viđaćemo se sada svake 2-3 nedelje".

Konačna odluka o menjanju lekara

Nakon te situacije, Ivana više nije mogla da gleda kako se njeno dete muči, i još iz bolnice u Novom Sadu pozvala je da zakaže pregled u Beogradu.

- Zakazala sam kod predivne, prvo žene, pa onda doktorke Marije Lukač, koja radi u Tiršovoj, ali smo mi išli prvo u Bel Medic. To je bio petak, a oni mi zakazuju za sredu kod doktorke. Došla je ta sreda odemo kod doktorke ona nas primi, prvo divna žena, čovek, neko ko te razume i ko te samim pogledom umiri, dogovorimo se da probamo za ponedeljak da rešimo uput i da se vidimo u Tiršovoj. Nekako uspem da rešim tada uput, kada su videli u Subotici da je vrag odneo šalu i dali mi uput za Tiršovu.

Ponedeljak, četrnaesti septembar, nas primaju u Tiršovu i tu kreću snimanja, pasaže, znači komplet pregledi i sledećeg dana se Mihajlu radi balon dilatacija, gde oni konstatuju da je njemu jednjak samo 6mm, a potrebno je 20mm u tom uzrastu.

Doktorka tu od prvog puta uspeva da mu proširi na 18 mm, ali da bi se vratila redovna funkcija jednjaku, mi smo posle toga jos pet puta išli na svake 2 nedelje na te balon dilatacije. Posle smo napravili pauzu, jer se poboljšao prolaz kroz jednjak. U junu 2021. godine smo poslednji put radili balon dilataciju.

Hvala Bogu od tada je jednjak dobro, sada treba da proverimo kardiju na želudcu i da ako ima potrebe i tu uradimo fundoaplikacuju, ali pored svih gore problema što smo imali i ovo ćemo stoički da podnesemo. Pored toga smo godinu dana vežbali sa našom divnom Maricom u Subotici, kojoj smo beskrajno zahvalni.

Mihajlo je operisao strabizam kod divnog doktora Ljutice na klinici Miloš, tako da je on pravi mali borac, koji se još uvek bori.

"Dosta je ćutanja!"

Nakon svih muka kroz koje porodica Marinković prošla, Ivana je rešila da podeli svoju priču jer kako ističe, kada je život deteta u pitanju, ne sme da se ćuti.

- Znate sada kada smo bili da radimo lekarsku dokumentaciju deteta, navodno nemaju ni jedan snimak jer su menjali softver baš posle Mihajlove hospitalizacije. Dnevne liste sa intnzivne mogu da tvrdim da su prepravljenje, jer u ovima piše kako je beba pila 10ml mleka, a moje dete nije moglo ni 1mll, što je crvenom hemijskom bilo obeleženo kod svakog hranjenja.

Prošlo je skoro tri godine, a te liste izgledaju kao da su nove. Ali dobro njima na čast, bitno da smo mi naše dete odveli u prave ruke i što sam bar četvoro dece (beba spasila da pobegnu odatle), bebe koje su ležale mesecima tamo, po odlasku u Tiršovu su vrlo brzo bili kući u svom domu. A u subotičkoj bolnici na listi novorođenčeta zabeleženo je da beba nema ni jednu anomaliju, a beba rođena sa animalijom atrezije jednjaka sa trahoezofagalnom fistulom.

Ovaj tekst pišem za sve one roditelje kojima stavljaju ružičaste naočare kao i nama što su. Ako vidite da nešto ne ide kako treba, da se odugovlači, stalno jedna te ista priča idite dalje, gurajte, ako je beba u bolnici idite Vi privatno kod drugog doktora po mišljenje, nemojte da Vas zastrašuju socijalnim službama i ostalim, gurajte dalje da bi izvukli svoje dete, jer na žalost previše anđela se dobije godišnje iz iste bolnice, a moglo im se pomoći, moramo da stanemo na kraj ćutanju.

(Kurir.rs/ Blic Žena)

Bonus video: