PREMALI UNOS HRANE MOŽE BITI GLAVNI KRIVAC GOJENJA: Evo šta bi bilo BOLJE da uradite da bi vaše telo samo TOPILO VIŠAK kilograma!

I vrapci na grani znaju da je ishrana početak i kraj svake priče o zdravlju i dobrom telu. A mnogi se, sa namerom da smršaju, bilo iz zdravstvenih ili estetskih razloga, odlučuju na neku vrstu dijete, verujući da će ih ona dovesti do idealne težine.

Oni su takođe povezani sa povećanim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska.

Bitka sa mozgom nije nimalo laka

Neuronaučnik Stefan Gienet, autor knjige "The Hungry Brain", objasnio je za NBC News kako telesnu težinu zapravo reguliše mozak. I kad god se ta težina previše promeni, mozak će intervenisati da ga vrati u prethodno stanje, odnosno u ono što misli da je prikladno. I kao što svako telo ima optimalnu telesnu temperaturu, koja, ako se značajno promeni, mozak aktivira odbrambeni sistem, tako svako ima određeni nivo telesne masti sa kojim je organizam najsrećniji.

Stoga, kada izgubite težinu, mozak dobija signal da počne da se bori da povrati izgubljenu masnoću. Ovaj prirodni biološki proces je zapravo odgovor tela na gladovanje. Ako ne jedete dovoljno, mozak pojačava osećaj gladi, a metabolizam se usporava da bi sačuvao energiju i iskoristio je za stvaranje zaliha masti. Drugim rečima, glad vas bukvalno može umoriti.

Upravo zbog svega ovoga, Sandra Amodt, neuronaučnik i autorka knjige „Zašto nas dijeta deblja”, tvrdi da ljudi koji praktikuju dijetu vremenom postaju sve izloženiji stresu, upadaju u zamke emocionalnog prejedanja i jedenja zbog dosade.

Drugačiji pogled na hranu

Umesto dijete, mnogi stručnjaci, kao što su Amodta i Gienet, zagovaraju intuitivnu ishranu. Reč je o pristupu ishrani gde osluškujete svoje telo i hranite ga šta želi – nekada je to kelj, nekada je parče kolača – i to u količinama koje mu najbolje odgovaraju.

Tačnije, glavna ideja ovog načina ishrane je da treba da jedete kada ste gladni i da prestanete kada ste siti. Međutim, koliko god ta teza zvučala jednostavno, ponekad nije lako utvrditi da li ste zaista gladni u određenom trenutku, jer vašem telu nedostaju hranljive materije, ili se radi o emocionalnoj gladi, koju pokreće neka emocionalna potreba. Tako su tuga, usamljenost i dosada samo neka od osećanja koja mogu da izazovu žudnju za hranom i podstaknu prejedanje - što se posledično manifestuje kroz osećaj krivice i mržnje prema sebi.

Iako vam može izgledati da na ovaj način gubite težinu sporije nego što biste to mogli klasičnom ishranom, važno je istaći da je jedna od glavnih prednosti intuitivne ishrane – koju verovatno ne biste postigli dijetom – bolje mentalno zdravlje. A to uključuje zdrav odnos prema hrani i pozitivan pogled na sliku sopstvenog tela.

Osim toga, budite svesni šta jedete i ograničite unos šećera u organizam, on nema nutritivnu vrednost, umesto toga okrenite se zdravim alternativama koje će vam stabilizovati energiju i zadovoljiti vaše potrebe za slatkišima.

Ne zanemarujte fizičku aktivnost

Jedan od ključnih principa intuitivne ishrane je kretanje. Ako se odlučite da ovaj način ishrane ugradite u svoj život, morate što pre otkriti načine kretanja tela u kojima zaista uživate.

To ne mora da uključuje svaki dan odlazak u teretanu, trčanje satima ili podizanje na desetine kilograma, jer nije važno samo sagorevati kalorije i gubiti kilograme, već osećati energiju i snagu u sebi.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), fizička aktivnost ima značajne zdravstvene prednosti za srce, telo i um. Doprinosi prevenciji i lečenju zdravstvenih stanja kao što su kardiovaskularne bolesti, rak i dijabetes, smanjuje simptome depresije i anksioznosti i poboljšava razmišljanje, učenje i veštine prosuđivanja.

Nažalost, gledajući globalnu sliku, čak 1 od 4 odrasla muškarca i 1 od 3 odrasle žene ne ispunjavaju preporučene nivoe fizičke aktivnosti. Takvi ljudi imaju 20 do 30% veći rizik od smrti u odnosu na one koji su aktivni. Zapamtite, čak i mala fizička aktivnost je bolja nego ne raditi ništa.

(Kurir.rs/24sata.hr)

Bonus video: