NAJVAŽNIJA LEKCIJA KOJU SVAKI DOBAR RODITELJ TREBA DA ZNA: Svetski stručnjak otkriva kako se na najbolji način povezati sa detetom

Dr Gabor Mate, mađarsko-kanadski lekar, pisac i stručnjak za prevazilaženje traume i bolesti zavisnosti, u oktobru ove godine biće gost u Beogradu gde će u organizaciji Novak Đoković Fondacije biti održati radionicu o mudrosti traume.

Kada je najstariji sin Gabora Matea imao osam godina, njegovi izlivi besa su toliko uznemirli njegove roditelje da su ga odveli kod poznatog razvojnog psihloga Gordona Nojfelda. Razgovarao je sa bračnim parom Mate. Potom je razgovarao i sa njihovim sinom Danijelom. A onda im je rekao: "Vaš sin nema problem. Vi ga imate". Umesto da u rukama imaju problematično dete, Gabor i Rej su morali da se pozabave sopstvenim ponašanjem, a to otkriće je u isto vreme bilo "zastrašujuće i osnažujuće".

Mate, autor i lekar, se 20 godina kasnije udružio upravo sa Nojfeldom kako bi napisali knjigu "Hold On To Your Kids: Why Parents Need To Matter More Than Peers", koja je prevedena na 15 jezika. Oni su knjigu zasnovali na osećaju da današnja deca polako izmiču iz ruku odraslih, postajući neka vrsta izgubljene generacije, a ova teza i te kako rezonuje sa brojnim roditeljima, posebno onim koji se bore sa decom koja previše vremena provode ispred ekrana ili čiji su tinejdžeri otuđeni.

Veza sa vršnjacima ne sme da zameni onu sa roditeljima

Ali ono što roditelji treba da shvate, tvrde Mate i Nojfeld, jeste da izazovna ponašanja u stvari "nisu problemi u ponašanju, već problemi u odnosu". U središtu ovog problema jeste nešto što su ova dva stručnjaka okarakterisali kao "vršnjačka orijentacija". Neka bi mogli da tumače sve veću privraženost vršnjacima kao znak sazrevanja. Ali, nije tako, kaže Mate, ako ta veza zamenjuje onu primarnu za roditelja ili staratelja, piše "The Guardian".

A šta da radite ako ste dete "izgubili" zbog njegovih prijatelja vršnjaka? Vratite ih, kaže Mate. To je ono što je on sam uradio sa svojom ćerkom kada je imala 15 godina. "Odlučio sam da ću je jednostavno povratiti", ističe on.

Ali, može li se odnos roditelja i deteta zaista tako jednostrano uspostaviti? "Pa, uopšte nije bila previše ushićena oko ideje da provodi vreme sa mnom", dodaje Mate. Ipak, on je želeo da provodi vreme sa ćerkom, a njoj se dopadala ideja da ide u restoran, pa su jednom nedeljno išli na večeru. Godinama su sačuvali tu praksu. Ponekad su večere bile loše, ali naredne nedelje bi je, uprkos tome, ponovili. Te večere postale su sveti prostor. Njegovoj ćerki su bile potrebne godine da mu se obrati za savet, iako joj je ranije to bilo prirodno, ali se na kraju to dogodilo.

Do trenutka dok je napisao gore pomenutu knjigu, Mate kaže da je i sam napravio doslovce svaku grešku navedenu knjizi. Neke od njih su vrlo specifične, kao što je upotreba time out metode (davanje prilike detetu da razmisli o tome zašto je kažnjeno i šta će naučiti iz toga), tehnike koju Mate danas odbacuje kao onu koja je zasnovana na strahu.

Druge greške uključuju upotrebu ljutog, hladnog ili prigovarajućeg glasa, disciplinovanje upotrebnom konfontiranja i suprotstavljanja, zanemarivanje, odnosno neproveđenje dovoljno vremena sa svojom decom. Ako ste uhvatili sebe kako naređujete strogim, neljubaznim, pa i očajnim glasom detetu da opere zube ili obuje cipele, Mateova shvatanja nateraće vas da preispitate svoje ponašanje kao roditelj.

Ključ dobrog roditeljstva je slediti sopstvene roditeljske instinkte

Dakle, šta to roditelji mogu da učine da bi se ponovo povezali sa svojom decom? Ključ je, kaže Mate, da se ponovo povežemo sa intuicijom i ignorišemo vrstu knjiga koje roditeljstvo priakazuju kao stručnu veštinu koju treba steći.

Mate i Nojfeld želeli su da potvrde roditeljske instinkte, a kao primer roditeljskih praksi koje nadmašuju roditeljske instinkte između ostalog naveli su ostavljanje bebe da plače noću ili izolovanje deteta koje se loše ponašalo. "Pitajte majke kako se osećaju kada to rade. One to rade, da, ali kako se osećaju? Stručnjaci za roditeljstvo im kažu da ignorišu sopstvena osećanja zbog detetovog očaja".

Kada dođete do suštine, instinktivno roditeljstvo zvuči prilično jednostavno: razgovarajte lepo sa svojom decm, ponašajte se prema njima kao prema bilo kojoj voljenoj osobi, budite uvek spremni na zagrljaj, izbagavajte prekomernu upotrebu telefona u njihovom društvu, provodite dovoljno vremena sa njima. U suštini, mislite o sebi kao da ste u vezi sa njima.

"Ovo je očigledna stvar ako ste povezani sa svojim roditeljskim instinktima", ističe Mate. Ali, kako deca rastu, te instinkte je teže i pratiti i primenjivati.

"Ovo bih voleo da sam razumeo kao roditelj, svesno razumeo. Uzmite dete od 10 godina. Koliko vam je godina sa njima ostalo, a da su još pod vašim krovom, pod vašim starateljstvom? Pa, šta je vaš cilj u svim tim godinama", ističe Mate, koji danas, kada se osvrne, primećuje da je njegov cilj bio da bude uspešan i zauzet lekar, i da je tako proživeo svoj život.

Svakom roditelju koji želi da zadrži dete ili povrati izgubljeno dete, on savetuje: "Procenite kako arhitektura vašeg života podržava tu nameru. Morate da donete odluku o tome koliko je vašeg radnog vremena neophodno, a koliko ste sami izabrali da radite".

Čak i delići vremena pomažu - roditelj koji kasno dođe kući može da uđe u dečju sobu i da na brzinu nadoknadi malo vremena sa detetom, ako je ono budno. Pomaže i jasna odluka da vikende provodite sa decom Pre svega, stvorite atmosferu kod kuće u kojoj se svi osećaju dobrodošlo. Ako starija deca hladno reaguju na ovo, ostanite strpljivi i ne doživljavajte odbijanje lično. Ostanite dosledni i nastavite da privlačite dete da se vrati u tu vezu, u vaš odnos.

Ono što je goruće pitanje većine roditelje jeste kako zadržati kontrolu, a da to ne izgleda detetu kao da je previše kontrolisano.

Mate stvari postavlja na sledeći način: "Ne biste dali dvogodišnjaku viski. Da li je tu reč o kontroli ili o spašavanju od nečeg nezdravog? Kada kažete kontrola, to znači vođstvo. Kada je pretvorite u pravo kontrolisanje, to je trenutak u kome gubite bitku. Snažna veza sa detetom staratelju pruža autoritet da ograniče nezdravu vezanost za bilo šta. Recite im: "Možete ovo da radite, sali samo pola sata na dan".

Konkretne smernice za ponovo povezivanje sa detetom

1. Usmerite svoju decu na sebe i sebe na njih. Provodite vreme sa njima kada se probude, kada dođu iz škole, tokom porodičnih obroka, kada odlaze na spavanje. Namera i svest čine razliku. Čak i dva minuta mogu da pruže dozu ispunjene veze

2. Roditelji su ti koji postavljaju pravila. Znaćete kada je o nekoj temi moguće pregovarati, a kada to apsolutno nije.

3. Proverite svoje ponašanje. Umesto da vičete ili šaljete poruke da je vreme za večeru, idite do njih i razgovarajte sa njima. Ako je za to potrebno više energije nego što imate, Mate insistira da se tu ne radi o energiji, nego o vašem stavu.

4. Ne pokušavajte da kontrolišete decu. Pokušajte da ih vodite, umesto toga. Ako se nađete u sukobu sa svojim detetoml bolje je da ne forsirate problem, jer ćete samo produbiti sukob. Ne pokušavajte da nametnete kontrolu. Radite na obnavljanju veze.

5. Odlažite davanje mobilnog telefona detetu što je duže to moguće.

(Kurir.rs/Blic žena)

Bonus video: