"DOŽIVELA SAM DVE KLINIČKE SMRTI U BOLNICI" Priča Srpkinje čija je sudbina zapanjila svet: Smejali su mi se dok sam živa gorela

Dana Vulin, Srpkinja je prošla pakao kada ju je nepoznata žena živu zapalila pre 11 godina. Međutim, to je bio samo vrh ledenog brega, a ovo je njena ispovest.

- Ono što nisam znala je da je čovek sa kojim je bio, blizak rođak žene koja me je napala i onda sam, 6, 7 nedelja kasnije počela da dobijam pozive tipa: "Reci mi gde je", a ja bih pitala "Ko, gde je?", i ona bi rekla njegovo ime, ali nisam znala o kome priča. Prekinula bih vezu i bila u fazonu - koji je ovo đavo... Govorila mi je: "Misliš da si tako lepa, da vidimo kakva ćeš biti kada ne budeš izgledala kao Barbika, uništiću tvoje lepo malo lice", i ja bih svaki put spustila slušalicu. Kada ne bih odgovarala, dobijala bih pozive sa skrivenih brojeva. I govorila sam joj - ja ne znam tu osobu, ne viđam se sa njim, niti smo se ikada čuli, i to je potvrđeno na sudu - on nikada nije imao moj broj, niti sam ja imala njegov, nikada se nismo videli ponovo, niti ponovo pričali od novogodišnje noći.

Dana je rekla da je žena napadač na sudu ispričala da je znala da živi negde blizu kazina i da je išla od apartmana do apartmana i pitala: "Da li znate gde se*si plavuša živi? Zove se Dana. Ona mi je prijateljica i želim da je iznenadim".

-Živim u apartmanu, ali ona je uspela da se popne preko visokog zida i uđe u stan i provali kroz zadnja vrata. Došla je sa muškarcem. Ni njega nisam znala. Oboje su provalili i probudili me, a ja sam počela da vičem da izađu. Vrištala sam i rukama zaklanjala grudi. Otišla sam do prednjih vrata i vikala da izađu, a ona je ponavljala: "Reci mi gde je". Ponavljala sam da nemam pojma o kome priča, niti gde je taj čovek, a posle i da nisam nikada pričala sa njim ponovo, i što sam više pokušavala da joj objasnim, to je ona bila bešnja i luđa. Ponavljala je: "Reci gde je ili ću ti zapaliti lepo lice". Pre nego što sam mogla da odgovorim išta, ona je već odvrnula bočicu i polila me po dekolteu prvo i zapalila me. Istog trenutka sam gorela.

Dana kaže da dok se ona valjala po podu pokušavajući da ugasi vatru, i vrištala, oni su se smejali, dok je ona živa gorela.

- Kada je došla hitna, vrištala sam: "Uspavajte me, uspavajte me da ne osećam bol". A onda sam se probudila, i nisam znala da sam bila u komi. Doživela sam kliničku smrt druge i treće noći. Onda sam se probudila, a iznad mene je bila moja sestra i pevala... - ispričala je.

A onda je otpočeo mučan oporavak u kojem su šanse da ponovo ima normalan život bile izuzetno male, ali Dana nije gubila nadu. Ređale su se prepreka za preprekom, a lepa Srpkinja otkrila je samo delić kako je to izgledalo.

- Bila sam potpuno nepokretna. Morala sam da naučim ponovo da hodam, da se krećem i govorim ispočetka. Bila sam optuštena iz bolnice kao in-and-out pacijent nakon četiri godine i četiri meseca. Nosila sam specijalni steznik 3 godine, i proteze zbog kojih nisam mogla da se pomeram. Osećala sam se kao čudovište. Svi se fokusiraju na to da sam izgubila lice. Mnogi su zaboravili da sam bila potpuno onesposobljena. Nisam mogla da se pomeram, da se istuširam sama. Kasnije sam naučila da je najteži deo bilo brisanje tela, kada je moja sestra morala da sastruže komade mesa i kože sa poda nakon tuširanja.

- Jedna od najgorih stvari je to da nisam samo ja izgorela, već i moja porodica i prijatelji jer je bilo potrebno ne selo, nego cela zemlja da se udruži da bi me doveli dovde gde sam i mnogo nesebičnosti i žrtvi. Ljudi stalno kažu da sam ja ta koja je uložila veliki trud... ali je za to bio zaslužan najveći timski rad ikada.

Dana je odgovorila i zašto joj nikada odustajanje ili samoubistvo nisu padali na pamet

- Ako nekad nešto obećam, nikada to ne kršim. Moja sestra mi je rekla: "Obećaj mi da se nećeš ubiti ili odustati", a ja sam joj odgovorila: "Obećavam da se nikada neću ubiti, niti odustati od tebe". Ali iskreno, nisam mogla sebe da ubijem i da sam želela. Fizički je bilo nemoguće. Ali nikada to ne bih uradila ni da sam mogla - rekla je ona.

Kurir.rs/Mondo

Bonus video: