GODINAMA PUTUJE SVETOM NOSEĆI SINA S INVALIDITETOM NA LEĐIMA: Oslepeo je kao beba, rodila ga sa 17, a jednu stvar mu je OBEĆALA

Niki Antram(44) je samohrana majka iz Australije, koja je provela godine i godine putujući svetom sa sinom Džimijem (27) na leđima. Već je, kaže, planirala njihovu sledeću avanturu po Kanadi kada ih je pandemija zaustavila. No, verovala je da će i to brzo proći. Tokom prošle godine su obišli Australiju uzduž i popreko dok dok nije opet moglo normalno da se putuje.

Zna da ne postaje sve mlađa i da će joj nošenje sina na leđima postajati sve teže. Džimi ima invalidska kolica koja ponekad koriste, a često mu i ona pomaže da sam napravi po nekoliko koraka.

- Kad planiram naše veliko putovanje, uvek se pobrinem da imam dovoljno pelena, odeće, pa čak i jastučnica, posteljine itd. Sve unapred planiram i najavljujem naš dolazak gde god išli, od restorana, hotela do raznih avantura - ispričala je ova hrabra žena.

- Čak i ako znam da će sve biti u redu, volim da ih obavestim o nama kako bih bila sigurna da sve razumeju i da sve prođe u najboljem redu - dodala je.

Kaže kako ne mogu da idu na bilo kakav smeštaj zbog Džimijevog stanja i poteškoća s logistikom.

- Izuzetak su bili Havaji, gde su svi želeli da im se Džimi pridruži - spomenula je.

Inače, tokom putovanja često nailazi na probleme tipa kako nositi sina na leđima dok vuče teške kofere. Međutim, sve probleme, kaže, zaboravi kad napokon dođu do cilja.

- Srećna sam jer Džimi ima slična interesovanja kao i ja. Oboje uživamo u prirodi, u vodi, u avanturama. Od Balija do Havaja bismo bili napolju po celu noć, jer i on voli da se zabavlja. Pronalazim načine kako da mu obezbedim najbolji i najpustolovniji život. Većinu vremena najviše uživa u najjednostavnijim stvarima - ispričala je.

Kad su kod kuće, ustaju s prvim zracima sunca i idu u vožnju biciklom, ona pedalira, a on uživa u prikolici. Skupljaju školjke po plaži, igraju se peskom... Niki ustaje jako rano, priprema doručak i pobrine se da sin bude čist i presvučen. Osim vožnje biciklom, svaki dan vežbaju. On pokušava da izvede pojedinu vežbu dok ona ne posustaje dok se dobro ne oznoji. Svugde ga vodi sa sobom. Komšije se dive snazi ove žene, pa im često mašu u prolazu.

Prisetila se meseci nakon njegovog rođenja

- Imao je dva meseca i već je bio slep. Njegova baka je primetila da ne poseže za igračkama niti da direktno gleda u šarene stvari koje su visile iznad njega. Tad smo krenuli na testiranja - kaže Niki.

Šest meseci kasnije saznala je da Džimi ima epilepsiju. Od tada do danas krenula je njena borba da mu obezbedi koliko-toliko lep život. Priznaje da nije bila uvek ovako smirena i srećna.

- Srce mi se slomilo kad sam saznala da je trajno slep i trebalo mi je dosta vremena da to prihvatim i prevladam taj osjećaj boli i povređenosti. Imala sam 17 godina i veliku odgovornost pred sobom - rekla je.

- Svakog dana pokušavam da ga naučim novim rečima i pokretima. To je proces koji mora da se ponavlja puno puta. Zna da treba da opere zube, ali mrzi kad se četkaju. Najsrećniji je kad je to gotovo i konačno može da ode na spavanje.

- On je moja inspiracija. Uvek je srećan, nasmejan... Ponekad se pitam kako mogu da budem tužna kad vidim njega tako nasmejanog iako nikad nije video boje, oblake, dugu... On ipak sedi i smeši se. Ne vidi me na konvencionalan način, ali sigurna sam da u mislima ima viziju o tome kako izgledam - zaključila je, a prenosi Daily Mail.

(Kurir.rs/ Daily Mail/ 24sata.hr/ L. S)

Bonus video: