ČOVEK MOG ŽIVOTA ME VOLEO KAO BOGA, A JA SAM GA BLOKIRALA: Onda sam videla NAJJEZIVIJU ISTINU koja mi je srce RAZNELA na komadiće

Priča 50-godišnje Alise Valdes, koja je upoznala čoveka svog života, ali je zbog razlike u godinama rešila da se njega odrekne, dokazuje da u životu ne treba dozvoliti da nas vode strah i predrasude.

Prenosimo delove Alisine priče, koja se završila tragično.

- Istina o njegovoj duši bila je tu sve vreme. Sve što je trebalo da uradite jeste da pogledate njegovu fotografiju. Jedna prijateljica mi je odavno rekla da možete da vidite nečiju dušu ako se fokusirate na levo oko na fotografijama, odnosno na desno oko na selfijima. Na svakoj Majklovoj fotografiji koju sam ikada videla, njegovo levo oko zrači čistom ljubaznošću, svetlošću i radošću. On je bio ljubav.

To sam znala čim sam ga upoznala, pre tri godine. Spojili smo se preko aplikacije za upoznavanje. Izabrala sam ga jer, realno, bio je predivan. I izgledao je srećno. Zapravo, bila sam iznenađena što sam mu se svidela, s obzirom na to da je imao skoro 20 godina manje od mene. Naše prve poruke su išle u tom smeru. Rekla sam mu da sam prestara za njega, on mi je na to rekao da sam blesava i da treba da se nađemo i da vidimo da li možemo bar da budemo prijatelji.

To mnogi muškarci kažu, a nikada nemaju nameru da ti stvarno budu prijatelji, tako da mu nisam poverovala. Imala sam mnogo loših iskustava sa muškarcima tokom ovih 10 godina, koliko je prošlo od mog razvoda. Pokušala sam da se izvučem iz te priče, ali Majkl nije odustajao. Pozvao me je i razgovarali smo o tome. Bio je samouveren, prijateljski raspoložen i prvo što sam primetila je njegov dubok, prodoran glas. Druga stvar koju sam primetila je da ima naglasak i da nije odavde. Rekao mi je da je iz Nju Džersija.

Bio je duhovit i nasmejao me i smirio. Ne sećam se tačno našeg razgovora, ali sećam se da sam mu rekla: "Ne želiš da upoznaš nekog starog i debeleog kao što sam ja". On se na to smejao i rekao da više od svega želi da me upozna jer sam pametna, ambiciozna i sviđa mu se to što sam pisac.

Pristala sam da se nađemo na piću u jednom irskom pabu na 5 minuta od moje kuće, ali na sat vremena od njegove. "Zar ne želiš da se nađemo negde na pola puta", upitala sam ga, a on mi je odgovorio: "Šta? Ne dolazi u obzir. Ja sam džentlmen. Ti si samohrana majka. Radiš i brineš o svom sinu po ceo dan".

Nisam imala poverenja, jer sam bila zlostavljana u prethodne dve ozbiljne veze i nisam želela da se ponovo nađem u toj situaciji. Našla sa njim, ali sa oprezom. Očekivala sam više od uobičajenog, ali on je bio drugačiji. Stigao je pre mene i čekao me je napolju. Bio je viši nego što sam očekivala, ogroman muškarac i još zgodniji nego na fotografijama.

Kad sam mu prišla, pozdravili smo se, a on se osmehnuo. Taj osmeh ne mogu da opišem. Samo sam kod nekoliko ljudi u životu videla takvu čistu, iskrenu ljubaznost. Iako je imao samo 28 ili 29 godina, Majkl je nosio neki mir u sebi. Bio je stara duša, topla, gostoljubiva osoba. Osmah me je zagrlio, i to na topao, iskren način, kako to rade ljudi iz Latinske Amerike ili sa Mediterana, što je imalo smisla, jer mu je otac bio iz Meksika, a majka Grkinja.

Bilo nam je neverovatno. Kad se sastanak završio, pričali smo o tome šta ćemo dalje. Nisam bila spremna da nekog dovedem kući ili da idem kod nekog kući. On mi je rekao da je to u redu, ali me je pitao da me otprati kući kako bi se uverio da sam bezbedno stigla. Moj gard se opet pojačao i ponovo sam postala sumnjičava. Postoje samo dva razloga zašto bi mi to predložio - bio je dobar momak ili je bio loš momak koji je želeo da zna gde živim.

Primetio je moju reakciju i činilo se da mi čita misli. Rekao mi je da je odrastao pored žena i da je navikao da pazi na žene do kojih mu je stalo. Nije želeo da mi se dogodi nešto neprijatno i izvinio mi se što me je pitao. Pustila sam ga da me otprati kući. Poljubio me je za laku noć, a potom se vratio u auto i otišao. Poslao mi je poruku da se divno proveo i da želi da se uskoro ponovo vidimo. Rekao je da misli da sam sjajna i da je spreman da bude fokusiran samo na mene, da možemo da idemo polako i da vidimo kuda će stvari ići.

Sve je bilo previše lepo da bi bilo istinito. Videli smo se ponovo. Nikada nismo spavali zajedno, uglavnom jer nisam nikome verovala dovoljno za to, ali on nije ni bio zainteresovan za to. Sviđala sam mu se i želeo je da se osećam sigurno. Želeo je da mu verujem, ali ja sam bila opsednuta njegovim društvenim mrežama i time što je imao gomilu fotografija sa lepim devojkama. Nasmejao bi se kad bih to spomenula i rekao da su to njegove sestre, rođake ili stare prijateljice. Voleo je da ima prijateljice, ali ja mu nisam verovala.

Nikada sebi nisam dozvolila da mu verujem u potpunosti. To nije bila njegova krivica. Još uvek sam bila vezana za čoveka s kojim sam bila pre njega, koji me je lagao i varao i tvrdio da mu razlika u godinama nije problem, a na kraju me ostavio jer sam bila "prestara" za njega. Bila sam prestravljena i što je Majkl bio bolji prema meni, to sam ja bila gora prema njemu i sve sam ga više gurala od sebe. Tražila sam razloge da se distanciram. Uvek sam se vraćala našim razlikama u nivou obrazovanja i u religiji. Uvek mi je govorio da te stvari nisu važne.

Želeo je da upoznam njegove prijatelje i porodicu, želeo je da zvanično budemo par, ali nisam pristajala na to. Pozvao me je da idem sa njim na venčanje člana porodice, a ja sam opet rekla "ne", jer sam se plašila zbližavanja zato što sam videla da je ovaj čovek sve što mi treba i sve što želim. Bila sam previše tvrdoglava i ranjena da bih shvatila da je on najbolji čovek koga sam srela u životu.

Na kraju sam mu ipak rekla da možemo samo da budemo prijatelji. Bila sam glupa što sam to uradila. On je bio strpjiv s mojim strahovima i ostao je u mojoj blizini. Rekao mi je da je baš briga da li ćemo ikada više biti fizički prisni, već da mu je jednostavno stalo do mene i da želi da budem u njegovom životu, pa čak i kao prijatelj. I to je i mislio. Kada sam bila bolesna, donosio mi je hranu. Nudio se da mi popravi stvari oko kuće. Jednom sam mu napisala da se osećam suicidno i da se pitam koja je poenta svega, a on je odmah seo u kola, došao je do prodavnice u kojoj sam bila, zagrlio me čvrsto i rekao da me voli. "Ti si neverovatna. Ti si divna. Lepa si, pametna i talentovana, Ne dozvoli da te iko sruši", rekao mi je tada.

Majkl bi me s vremena na vreme zvao ili bi mi poslao poruku u depresivnom stanju i skoro me je molio za ljubav. Govorio bi mi da je usamljen i da ne želi nikoga osim mene. Pokušavala sam da ga odvratim od te ideje uz objašnjenje da zaslužuje lepu, mladu ženu. Ali on nije želeo lepu, mladu ženu. Rekao mi je da je hteo lepu i stariju.

Ponekad bih ga blokirala kada bi me "ugušio" svojim porukama i svojom finoćom. Plašila sam se da mu se približim jer sam ga volela, a u mom životu uvek su me najviše povredili oni koje sam najviše volela. Nisam htela da mi se to ponovo desi.

Zato sam ga gurnula od sebe!

Nekad sam čak bila zla prema njemu, bila sam čudovište u poređenju sa njim. To sam radila jer sam bila uplašena i nesigurna. Mislila da će on uvek biti tu i da ću ga, kad prođe dovoljno vremena i kad malo odraste, pustiti u svoje srce.

Kad sam se probudila na Dan majki ove godine, očekivala sam da ga čujem, jer je on uvek koristio svaku priliku da me podseti koliko sam neverovatna za njega, uz gomilu uzvičnika i emotikona. Ali poruku nisam dobila. Nije bilo ni poziva. To mi je bilo čudno, ali sam pomislila da je možda konačno upoznao nekog ko je zapravo za njega.

Odmah sam otišla na njegov Fejsbuk profil da proverim status njegove veze, ali umesto toga, pronašla sam obaveštenje o sahrani.

Majkl je bio mrtav.

Sela sam na krevet i prestala da dišem. Zurila sam u telefon. "Ne", vikala sam i plakala. "Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne!"

Prelistavala sam njegov profil i videla objave porodice i prijatelja. To je bila istina. Majkl je umro od komplikacija tokom operacije. Poslao mi je poruku nekoliko dana pre operacije, a ja mu nisam odgovorila.

Plakala sam dve nedelje neprestano. Mislila sam da ima vremena. Mislila sam da će me nadživeti. Mislila sam da zaslužuje da ga neko bolje voli. Uopšte nije osećao moju ljubav na kraju svog života.

Pokušala sam da ga ne volim, trudila sam se iz petnih žila. Kaznila sam Majkla zbog grehova drugih ljudi. Uskratila sam mu ljubav. Uskratila sam je i sebi. Sve zbog toga što su me drugi ljudi povredili.

Bila sam takva budala. I ako mogu da prenesem bilo kakvu mudrost drugima iz ovog užasnog poglavlja mog života, onda je to: ljubav. Ljubav, čak i ako izgleda rizično.

Trebalo je da volim Majkla dok je bio ovde. Istina je da jesam. Volela sam ga. Ali mu to nikada nisam rekla.

A sada je prekasno.

(Kurir.rs/Lovewhatmatters/A.G.)

Bonus video: