"LJILJA JE MUŽA STRPALA U STARAČKI DOM, NEMA SRCA!" Potresna ispovest žene kojoj drugi ne daju mira: "Ogovarali su me na sva usta"

Pišući o svojoj boli koju je proživljavala usled smeštanja supruga u starački dom, paralelno se rvajući sa zlim jezicima, gospođa Ljilja podsetila nas je koliku moć može imati ogovaranje. Otrovne reči su je zamalo uništile i nad time se valja zamisliti.

Da ih pitamo zašto su tako ružno govorili o Ljilji, rekli bi da nisu mislili ništa loše, samo su obavestili druge da je “komšija prešao u dom”. A znamo svi da ovakve reči, kad počnu da se šire poput raka, žrtvu mogu odvesti u očaj i krajnost.

Gde leži istina i što je nateralo da 12 godina starijeg supruga prijavi i odvede u starački dom, gospođa Ljiljana opisala je s puno otvorenih rana na duši. Ponavljamo da su joj so na te rane nanosili zli jezici zbog kojih je padala u još dublji očaj.

Ljiljina ispovest

“Sa suprugom sam u braku provela 51 godinu. Bio je 12 godina stariji od mene i još uvek se dobro držao kad sam doživela tešku nesreću. Naime, na jednoj plaži me oborio auto koji je onde bio nepropisno i kretao se unazad.”

“Usled udarca pala sam na tlo i u nesreći mi je na dva mesta bilo slomljeno rame jedne ruke, ali i ručni zglob druge ruke. Usled mog oporavka, moj suprug se teško razboleo i njegova je bolest napredovala munjevito. Jedva je nešto jeo, slabo je spavao, bio je dezorijentisan i kad bi naglo ustao dogodilo bi mu se da padne.”

“Na kraju su počele da mu otkazuju noge i više nije mogao niti do WC-a, a ja mu usled svojih fizičkih oštećenja nisam mogla pomoći jer nisam mogla da ga podižem. Bila je to situacija u kojoj nisam imala drugog izbora nego da pokušam da ga smestim u starački dom, gde bi dobio preko potrebnu pomoć.”

Osuđivanje može dotući žrtvu

“Mesto u domu smo uspeli da dobijemo na jedevite jade jer mesta nema ni za šibicu. Nakon što je primljen, mene su ljudi počeli da osuđuju. Kod kuće sam plakala, on je u domu kopnio, nikad mi nije bilo teže. Nakon četiri meseca počelo mu je otkazivati srce i više uopšte nije mogao na noge. Smršao je 20 kilograma i na kraju umro”, ispričala je.

Kako je potom napomenula, svesna je da jednog dana i nju čeka starački dom, jer nema drugu opciju. “Odlazak u dom za mene je nešto sasvim normalno, sasvim prihvatljivo. Pitam se neprestano zašto je kod nas toliko snažno uvreženo mišljenje da su ljudi koji su u staračkom domu odbačeni? Suprug i ja smo bili visokoobrazovani, živeli smo u velikom gradu i na odlazak u dom nismo gledali na negativan način. Pa ipak me to osuđivanje drugih bolelo i još me boli”, napominje za kraj gospođa Ljiljana.

(Kurir.rs/Mojevrijeme.hr/T.J.)

Bonus video: