Mnogi od nas izlažu se ovim faktorima, a malo ko zna da su oni "odgovorni" za upalu mozga: Ove korake možete da preduzmete da biste sprečili inflamaciju
Sve više saznajemo da inflamacija u mozgu može biti jedan od najvažnijih faktora rizika za kognitivne probleme, mentalne poremećaje, kao i za probleme kao što su magla u mozgu i niska energija.
Sigurno ste čuli mnogo o inflamaciji i zašto je važno da preduzmemo mere kako bismo smanjili efekte hronične inflamacije na naše telo. Međutim, sve više saznajemo da inflamacija u mozgu može biti jedan od najvažnijih faktora rizika za kognitivne probleme, mentalne poremećaje, kao i za probleme kao što su magla u mozgu i niska energija.
Stoga, svakako želimo da preduzmemo korake kako bismo smanjili nezdravu inflamaciju mozga.
Ovo su 4 uzroka koji mogu uticati na inflamaciju mozga.
1. Zagađenje vazduha
Istraživanja objavljena u poslednjih nekoliko godina otkrila su zastrašujući zaključak:
Zagađenje vazduha, čak i na nivoima mnogo nižim nego što se očekivalo, povezano je sa znatno višim stopama mentalnih problema, demencije, moždanog udara, pa čak i nasilja. Kako?
Istraživanja sugerišu da je odgovor u inflamaciji mozga. Studije na ljudima i životinjama pokazale su da je izloženost zagađenju vazduha povezana sa aktivacijom imunih ćelija u mozgu, kao i sa višim nivoima inflamatornih markera.
Zagađenje vazduha može dolaziti iz različitih izvora, ali neki od najopasnijih su skriveni na očigled. To uključuje osveživače vazduha (sprejevi, difuzori i oni mirisni drveni ukrasi za retrovizor), neventilisane šporete, mirisne sveće i industrijske hemikalije (izdanci benzina, rastvarači, boje). Načini za ublažavanje tih rizika uključuju izbegavanje osveživača vazduha, brigu o ventilaciji tokom kuvanja i izbegavanje čuvanja mirisnih hemikalija u domu.
2. Nezdrav medijski sadržaj
Dobro je biti obavešten, ali realnost je takva da nas izloženost vestima, društvenim mrežama, radiju, novinama i drugim izvorima medijskog sadržaja često čini uzrujanim. Vesti su poznati izvor stresa, a hronični stres se veruje da povećava inflamaciju mozga.
To ne znači da treba potpuno da izbegavamo vesti i druge oblike medija. Umesto toga, treba da budemo spremni da vodimo iskrene razgovore sa sobom o tome da li naše konzumiranje sadržaja aktivno obogaćuje naše živote i vodi ka korisnim ishodima. Ako učimo stvari koje nam pomažu i motivišu nas da postanemo pozitivni agenati promena u zajednicama i svetu, to je sjajno. Ali ako samo postajemo stresni bez preduzimanja bilo kakvih koraka, manje ćemo imati koristi, piše Naj Žena.
3. Sedentarno ponašanje
Svi smo čuli o koristima vežbanja za opšte zdravlje. Kada je reč o mozgu, jedno od najzanimljivijih novih saznanja odnosi se na imunitet mozga i inflamaciju. Kada vežbamo svoje mišiće, oni luče molekule koje se zovu miokini koje ulaze u krvotok i mogu da stignu do mozga. Miokini kao što je irisin veruje se da imaju korisne efekte na mozak, delom kroz svoje antiinflamatorno signalizovanje.
Ako je trening snage i aerobno vežbanje korisno za ravnotežu inflamacije celog tela i mozga, šta znamo o sedentarnom ponašanju?
Istraživanja pokazuju da, iako je prekomerna težina povezana sa višim nivoima inflamacije, istraživanja nam pokazuju da je svaka sedentarnost (bez obzira na težinu) povezana sa višim rizikom za inflamaciju. Naravno, to ne znači da treba da trčimo maraton: možete jednostavno da prošetate, ključ je u doslednom kretanju.
4. Traumatske povrede mozga
Traumatske povrede mozga (TBI) su čest problem koji pogađa milione ljudi širom sveta. Važno je napomenuti da se prepoznaju kao značajan faktor rizika za razvoj bolesti mozga kao što je Alchajmerova demencija, kao i za probleme sa raspoloženjem i pažnjom. Jedan od mehanizama koji povezuje ove tačke izgleda da je inflamacija mozga.
Istraživanja pokazuju da TBI može povećati inflamaciju mozga aktiviranjem imunih ćelija u našem mozgu poznatih kao glija, kao i oštećivanjem krvno-moždane barijere. Česti uzroci TBI uključuju padove, saobraćajne nesreće i povrede tokom sporta. Jednostavni koraci za smanjenje rizika od TBI uključuju nošenje sigurnosnog pojasa u motornih vozilima, korišćenje kacige kada je to prikladno i, posebno kod starijih osoba, preduzimanje koraka za smanjenje rizika od padova, piše za "Psyhology Today", doktor medicine, sertifikovani lekar interne medicine i autor bestselera Njujork Tajmsa "Brain Wash", Ostin Perlmuter.
(Kurir.rs/J.M.)
Bonus video:
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!